U sredu, 27. marta, u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka je održan koncert violinistkinje Ivane Jašove i horniste Leopolda Lusija Maestra. 

Umetnici i supružnici: Ivana Jašova i Leopoldo Lusio Maestro

Ivana Jašova rođena je u Novom Sadu, a detinjstvo je provela u Gložanu i Bačkom Petrovcu. Studirala je violinu na prestižnom Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu (UCLA), gde je imala priliku da sarađuje sa violinistima i pedagozima Movzesom Pogosijanom i Gijomom Sutreom. Tokom studija je pobedila na ol-star takmičenju univerziteta, što joj je dalo priliku da izvede koncert na violini „Vojvoda od Alkantare“, koju je izradio Antonio Stradivari iz Kremone 1732. godine. Magistarske studije nastavila je na Muzičkom konzervatorijumu u San Francisku kod kinesko-američkog violiniste Veija Hea. Nakon diplomiranja je uspešno nastupala na mnogim scenama u SAD, Danskoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Portugaliji, Španiji, Norveškoj, Srbiji. Ivana je snimila dela kompozitorke Keti Nez, koja su objavljena na CD-u pod nazivom „In Transit“. Trenutno radi kao vođa deonice drugih violina u Stavangerskom simfonijskom orkestru u Norveškoj. 

Violinistkinja Ivana Jašova

Muzički partner Ivane Jašove na ovom koncertu bio je hornista Leopoldo Lusio Maestro iz Argentine, koji je ujedno i njen životni saputnik. Prvobitno planirani program koncerta morao je da se promeni u poslednjem trenutku, pošto je pijanista Marek Stupavski morao da otkaže učešće iz zdravstvenih razloga. Tako su program koncerta činile kompozicije širokog spektra stilova i perioda, od Johana Sebastijana Baha, preko Vinsenta Persiketija, predstavnika američkog muzičkog eklekticizma 20. veka, do savremenog argentinskog kompozitora Lusija Bruna Videle, horniste i kompozitora Dantea Jenkvea i savremene američke kompozitorke slovenačkog porekla Keti Nez. Međutim, ovaj pomalo neobičan program je svojevrsno odslikavao umetnički i životni put Ivane Jašove i istovremeno pružao nesvakidašnju mogućnost posetiocima koncerta, da se upoznaju sa manje poznatim kompozicijama za violinu i hornu.

Hornista Leopoldo Lusio Maestro

Koncert je otvorila Ivana Jašova Sonatom br. 1 Johana Sebastijana Baha u g-molu za solo violinu, BVV 1001, koja danas čini sastavni deo klasičnog violinskog repertoara i koja je, zajedno sa ostalim Bahovim sonatama i partiturama, definisala tehničke mogućnosti violine kao solističkog instrumenta. Ivana Jašova se uhvatila ukoštac sa ovom zahtevnom kompozicijom sa velikim samopouzdanjem, tehničkom sofisticiranošću i interpretativnom zrelošću. Već nakon prvih tonova Ivanine violine bilo je jasno da je zaokupila pažnju publike i da je uspela da stvori onu retku atmosferu kada umetnik i publika dišu kao jedno. Nakon ubedljivog i zadivljujućeg izvođenja Bahove sonate, publici se predstavio Leopoldo Lusio Maestro, povodom iz San Huana u Argentini, koji je sviranje na horni najpre studirao u Buenos Ajresu, zatim na Univerzitetu Karnegi Melon u Pitsburgu (SAD), na Muzičkom konzervatorijumu u San Francisku, a magistarsko zvanje stekao na Univerzitetu u Bostonu. Trenutno je član Argentinskog nacionalnog simfonijskog orkestra. Leopoldo Lusio Maestro izveo je prosečnom slušaocu manje poznatu kompoziciju Parabolu za solo hornu američkog kompozitora Vinsenta Persiketija. Bila je to jedinstvena prilika za upoznavanje sa hornom kao solo instrumentom. Majstorsko izvođenje Leopolda Lusia Maestra i karakter same kompozicije otkrili su iznenađujuće izražajne mogućnosti ovog instrumenta i bogatu paletu boja i bogatstva njegovog tona, koji se kretao od mekih zvučnih tonova, do iznenađujuće ekspresivnih efekata i zvukova.

Ivana i Lusio sa kćerkom Anom

Kompozicija „Fantazija za solo violinu“ argentinskog kompozitora Lusija Bruna Videle u izvedbi Ivane Jašove donela je nešto iz atmosfere latinske Amerike i argentinskog tanga. U sličnom duhu nastavio je i Maestro, koji je odsvirao mali tango, odnostno „Tangito za hornu“, a ovim neobičnim komadom i još neobičnijom kombinacijom forme tanga i horne uneo je i malo humora i opuštenog raspoloženja i konačno uvukao publiku u svoju interpretaciju. Kraj je pripao trima minijaturama za violinu i hornu kompozitorke Keti Nez – „Gde si bila“, „Daj mi ruku“ i „Perce sa šešira“. Zanimljivo je navesti da je ove tri minijaturne kompozicije inspirisane slovenačkim narodnim pesmama autorka komponovala povodom rođenja kćerke Ivane Jašove i Leopolda Lusija Maestra.

Za kraj – zajednička fotografija sa radnicima Zavoda

Uprkos užurbanoj pripremi, nepredvidivim komplikacijama koje su dovele do promena, praktično, na sam dan koncerta, konačno je sve leglo na svoje mesto i održan je divan koncert, koji nikoga nije ostavio ravnodušnim, koncert, kakvih bismo želeli da bude više. Da barem Norveška nije tako daleko.

Tekst: Ladislav Čanji, fotografije: Danica Vrbova