„Ceo svet je pozornica i svi muškarci i žene su samo glumci. Imaju svoje odlaske i dolaske; svaki čovek igra mnogo uloga tokom svog života.“

— Vilijam Šekspir (1564 – 1616), engleski dramatičar i pesnik

Uloge Aleksandera Baka, kako one na sceni, tako i one u stvarnom životu, zaista su raznovrsne. Reditelj, glumac, svestrani kulturni radnik, organizator kulturnih manifestacija, sin, brat, stric, prijatelj, kolega, rođen je 7. oktobra 1969. u Staroj Pazovi, gde je završio osnovnu, srednju opštu i trgovačku školu. U Rumi se školovao za poljoprivrednog tehničara, a zatim vanredno studirao za režisera – lutkara u školi „Anima“ u Novom Sadu kod profesora Tibora Vajde. 

Svoju pozorišnu karijeru započeo je 1985. godine i do danas je ostao u slovačkom pozorištu „Vladimir Hurban Vladimirov“, koje radi u okviru Slovačkog kulturno-umetničkog društva „Heroj Janko Čmelik“ iz Stare Pazove. Kao glumac je igrao u dvadeset četiri pozorišne predstave: „Pipi duga čarapa“, „Krvava svadba“, „Zemlja i smetovi“, „Tri vreće krompira“, „S. O. S.“, „Nesrećna Kafina“, „Kubo“, „Put oko sveta za 80 dana“, „Junaci“, „Probudi se, Katarina“, „Sabirni centar“, „Kad dunu prolećni vetrovi“, „Kafana na glavnom putu“, „Maratonci trče počasni krug“, „Tamo daleko“ i „Kovači“ – sve u staropazovačkom slovačkom pozorištu, kao i u predstavama „Ožiljci“ u Kisaču, „Konačna stanica“ u Kulpinu, „Virus“ u Rumi, „O snovima, krilima i psu Uraganu“ u Partizanskom, „Sve o ženama“ u Novoj Pazovi, „Večera budala“ u Staroj Pazovi u KUD „Branko Radičević“, „Zuska Turanova“ i „Sumnjivo lice“ u profesionalnom Slovačkom vojvođanskom pozorištu u Bačkom Petrovcu.

Aleksander Bako je počeo da režira u pazovačkom pozorištu 1993. godine u predstavi „Treset“. Osim ove predstave, u pozorištu „VHV“ u Staroj Pazovi je režirao predstave: „Priča o Buduljinčeku“, „Dnevnik Ane F.“, „Ko je ubio Linu Somer“, „Dvadeset minuta sa Anđelom“, „Poslednja prepreka“, „Put oko sveta za 80 dana“, „Maratonci trče počasni krug“, „Mama“, „Troje umetnika i zmaj Samuel“, „Đavolje slike“, „Sabirna stanica“, „Varalica“, „Sahrana, ili san čika Miloša“, „Kovači“. Osim rada u pazovačkom pozorištu, Aleksander Bako je u Kisaču režirao predstavu „Potop sveta“, u Rumi predstavu „Sahrana“, za koju je preveo tekst sa slovačkog na srpski, u Kulpinu je takođe režirao „Sahranu“ i „Konačnu stanicu“, u Novim Banovcima je režirao predstave: „Gospođa ministarka“, „Herkul i morska putovanja“, „Pop Ćira i pop Spira“, „Bilo jednom u Sremu“ i „Zla žena“, u KUD „Branko Radičević“ iz Stare Pazove: „Večera budala“, u Novoj Pazovi „Braća i sestre“, „Pokondirena tikva“, „Sve o ženama“, „Putujuće pozorište Šopalović“, „Čuješ li, majko, moj vapaj?“, u slovačkom pozorištu „VHV“ Doma kulture „3. oktobar“ u Kovačici: „Ne trčkaraj tu gola!“, „Sumnjivo lice“ u profesionalnom Slovačkom vojvođanskom pozorištu u Bačkom Petrovcu i „Sluga dvaju gospodara“ u Slovenačkom pozorištu iz grada Stično. Sa predstavom „Kovači“ SP „VHV“ SKUD „Heroj Janko Čmelik“ iz Stare Pazove je 2023. godine osvojio prvu nagradu na Republičkoj smotri amaterskih pozorišta. Do sada je režirao 34 pozorišne predstave. Učestvovao je na mnogim profesionalnim i amaterskim festivalima kao glumac, ali i kao reditelj. Između ostalih, učestvovao je na pozorišnim festivalima: „Malo pozorje“ (Novi Sad), „BITEF“ (Beograd), „MES“ (Sarajevo), „Pozorišna Njitra“ i „Scenska žetva“ (Slovačka), „Juvaskulla“ i „Mikkeli“ (Finska), „ARCUSFEST“ (Budimpešta), „BRAMS“ (Beograd), Svetski festival amaterskog pozorišta „Halden“ (Norveška), „Festival festivala“ (Trebinje), Makedonski republički festival, „Trema fest“ (Ruma), „Repassage fest“ (Ub), „FEDRAS“ (Malo Crniće), „Gardoš“ (Zemun), kao i na svim pozorišnim festivalima koje organizuju Savezi amatera Vojvodine i Srbije. 

Pored pozorišnih predstava, Aleksander Bako je režirao i glumio u skoro 80 radio-drama, od kojih je jednu sam napisao. Glumio je u filmu „Crna mačka, beli mačor“ Emira Kusturice, u filmu „Pesnik“, filmu „Povratak“ („Return“) sa izvanrednim glumcem Džonom Savažom. Snimao je i film „Snovi Martina Jonaša“, „45 minuta“, a sam je režirao film „Borba i nada“ (2015), koji je bio nagrađen kao najbolji filmski projekat te godine u Vojvodini. Napisao je više od 70 tekstova za humoristične minijature (skečeve), koje je sa kolegama mnogo puta prezentovao širom Vojvodine.

Od 1997. godine radi u staropazovačkom Centru za kulturu kao organizator kulturnih aktivnosti, pre svega slovačkih manifestacija, ali najviše profesionalnih i amaterskih pozorišnih predstava i koncerata. Od 2008 – 2012. godine bio je direktor, a 2016. i 2017. bio je zamenik direktora ove opštinske ustanove. Član je upravnog odbora SKUD „Heroj Janko Čmelik“ od 1998. godine, a deset godina je bio potpredsednik ovog društva. Osam godina je bio potpresednik MOMS Stara Pazova i deset godina član njegovog upravnog odbora. Od 2000. godine je član Mesne zajednice, a dugi niz godina je bio član Izvršnog veća Mesne zajednice. Bio je i poslanik u opštinskom parlamentu, a 2014, 2015. i 2016. potpredsednik staropazovačke skupštine. Kada je reč o umetničkim fukcijama, Aleksander Bako je 8 godina bio predsednik Slovačkog pozorišta „VHV“ iz Stare Pazove, dugogodišnji predsednik komisije za pozorišnu delatnost u NSSNM, 12 godina član Pokrajinskog saveta za scensku delatnost, dvanaest puta umetnički rukovodilac festivala „3 x Đ“ i „Pozorišne lovorike“, četrnaest puta član žirija na pokrajinskim smotrama, više puta umetnički rukovodilac na opštinskim i sremskim smotrama. Od 2022. je član Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, u okviru kog je i predsednik Odbora za kulturu. Član je Upravnog odbora Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u drugom mandatu. 

Aleksander Bako je višestruko nagrađivan, a među najznačajnije nagrade spadaju: Najbolji amaterski glumac Srbije, Najbolji amaterski režiser Srbije (dva puta), Najbolja amaterska scenografija Srbije (dva puta), Najbolji amaterski glumac Vojvodine (dva puta), Najbolja amaterska režija Vojvodine (četiri puta), Najbolja amaterska scenografija Vojvodine (šest puta). Na slovačkoj pozorišnoj smotri Aleksander Bako je više puta nagrađivan kao najbolji glumac smotre, tri puta je osvojio nagradu za najbolju scenografiju, čak pet puta za najbolju režiju, muziku, a jednom je osvojio i Nagradu „Tomaš Hrješik Maško“. Na dečjem festivalu „3 x Đ“ bio je proglašen za najboljeg reditelja i scenografa. Na festivalu „Repassage fest“, na kome su učestvovali pobednici iz šest zemalja bivše Jugoslavije, bio je proglašen za najboljeg reditelja i scenografa. Osim ovih nagrada, Aleksander Bako je osvojio i više od dvadeset diploma na raznim manjim festivalima u Vojvodini i regionu. 

Za svoj rad i dostignuća je 2005. godine odlikovan najvišim priznanjem Saveza amatera Srbije – Zlatnom značkom, 2011. godine je dobio plaketu „Svetlost“ za najboljeg pojedinca u oblasti kulture u opštini Stara Pazova, kao i plaketu Mesne zajednice za veliki doprinos u oblasti kulture u ovoj opštini. 2013. je osvojio nagradu „Đorđe Damjanov Đekša“ za odličan rad sa amaterskim ansamblima, a 1999, 2009. i 2023. plaketu „Peđa Jovanović“ za izuzetan doprinos pozorišnoj delatnosti u Sremu. 2024. godine je ponovo dobio plaketu „Svetlost“, ovog puta za veliki doprinos u oblasti kulture u opštini Stara Pazova.

Nakon svega navedenog, možemo samo da zaključimo da je Aleksander Bako svojim stvaralaštvom uticao ne samo na razvoj staropazovačke pozorišne delatnosti, već i na slovačku pozorišnu delatnost u Srbiji u širem kontekstu, zbog čega zaslužuje naše divljenje. Pozorište živi dok žive ljudi koju ga stvaraju i koji žive kroz pozorište. Zbog toga Aleksanderu želim puno snage, zdravlja i inspiracije, kako bi i naredne godine svog života provodio na daskama koje život znače.

Danica Vrbova