Jozef Mađar – mag svetlosti i kamere

Poštovane dame i gospodo,

na današnjoj svečanoj dodeli nagrada „Pro Cultura Slovaca“, želeo bih da kažem nekoliko reči o jednom od nagrađenih, o Jozefu Jošku Mađaru, koga poznajem već 35 godina, skoro čitav jedan radni vek. Ova naša dugogodišnja saradnja i prijateljstvo kulminirali su pre nekoliko godina, tačnije krajem 2020. godine, kada smo zajedno sa kolegom i još jednim bliskim prijateljem iz Beograda, Josipom Babelom, uredili i pripremili za štampu vrednu monografiju pod nazivom „Jozef Mađar, život i san kroz objektiv“.

Tada sam napisao uvodni tekst knjige „Jozef Mađar – mag svetlosti i kamere“, u kojem nisam mnogo govorio o Joškovom bogatom profesionalnom životu i radu, već sam se više fokusirao na našu saradnju i neke sasvim lične „avanture“, odnosno na naše životne priče.

* * *

Zaposlio sam se na Radio-televiziji Novi Sad u proleće 1989. godine i praktično sam od tada (neminovno) dugo godina i veoma često sarađivao sa, pre svega, odličnim čovekom i sjajnim snimateljem Jozefom Mađarom. Tokom šesnaest godina koje sam proveo na RTNS, kasnije RTV (1989 – 2005), Joško i ja smo snimili stotine reportažnih priloga i više desetina polusatnih dokumentarnih filmova. I danas se sa radošću sećam svog prvog putovanja u inostranstvo, kada smo krajem septembra 1990. godine, zajedno sa vozačem Draškom Baralićem i kamermanom Miroslavom Ketelešom putovali starom ruskom ladom u Bratislavu, na Prvi susret Slovaka iz dijaspore iz Jugoslavije. Sa današnje tačke gledišta, moje prvo zvanično službeno novinarsko putovanje u inostranstvo bilo je putovanje u današnju susednu Hrvatsku, tačnije, među Slovake u Jelisavcu, Markovcu, Našicama, gde se održavao njihov tradicionalni folklorni festival. Kažem, u aprilu 1989. došao sam u TV Novi Sad, a već početkom juna iste godine išao sam na veliki teren u Hrvatskoj – u mikrobusu delegacija snova, što je moguće videti na našoj čuvenoj zajedničkoj novinarskoj fotografiji: urednik Miroslav Kraljik, majstor zvuka Ljubiša Sremčević, šofer i svetlar Draško Baralić, kamerman Jozef Mađar i mlad, neiskusan novinar Martin Prebuđila.

Od tada, dakle od ovog lepog putovanja u Jelisavac, kada god sam mogao, na putni nalog sam pisao upravo ova imena: Draško, Ljubiša, Joška… Od tada, tokom šesnaest godina smo zajedno prešli mnogo kilometara, zajedno napravili puno dobrih polučasovnih emisija „Duhovka“, od kojih se neke i danas emituju reprizno. Pored redovnog praćenja kulturno-društvenih dešavanja, zajedno smo se najviše fokusirali na našu vojvođansku književnost, pozorišno i likovno stvaralaštvo. Sa Joškom smo snimili na desetine portreta naših pisaca, pozorišnih umetnika, a verovatno najviše padinskih i kovačičkih naivnih umetnika, mahom predstavnika srednje starije generacije, kao što su: Pavel Hajko, Jan Glozik, Marci Marko, Pavel Cicka…

Poštovani čitaoci, o profesionalnom i životnom putu kamermana Joške Mađara saznaćete iz bogatog i raznovrsnog sadržaja značajne i jedinstvene monografije, koju je naš jubilant s pravom zaslužio, kako bi se svi njegovi dosadašnji profesionalni putevi, hobiji i interesovanja našli među koricama. Može se reći da je Joško, kada je birao put, izabrao i svoje odredište. Jedan od njegovih uzvišenih ciljeva svakako jeste i biće i ova monografija. Kako sve ne bi zvučalo suviše ozbiljno, dozvolite da Vam ispričam jednu anegdotu u ovom kontekstu, iliti malenu svađu sa Joškom Mađarom. Jednom, ne znam gde je to tačno bilo, ali kada smo se vraćali kući sa nekog snimanja, Joško mi je duboko ozbiljnim glasom podsetio: „Martine, od sada me na odjavnoj špici emisije potpisuj kao direktora fotografije, ne samo kao kamermana… Znaš, imam diplomu za to, a na njoj piše ‘direktor fotografije'“. Nisam mogao da se kontrolišem, te sam mu polubesno odgovorio da rečnik slovačkog jezika ne prepoznaje takvu kombinaciju, da je on samo kamerman, i to vrhunski, svetski. Još sam dodao da je direktor zapravo upravnik, administrator… – a ti gde, koga upravljaš, gde direktorišeš?! Opet će on: …meni tako piše na diplomi, pa te lepo molim da na špici bude – direktor fotografije! Više nisam izdržao… – Dobro, onda ćeš biti potpisan kao generalni direktor fotografije! Generalni direktor…!

Nismo razgovarali dobre dve nedelje nakon toga, ali smo i dalje nastavljali sa saradnjom.

I zaista, Joško je bio u pravu, ne samo da je tako pisalo na diplomi, već se, na primer, na engleskom mesto snimatelja zove „Director of Photography“ (DP) i sam termin kamerman (camera operator) koristi se da opiše čoveka koji stoji direktno iza kamere – kamermana. Pojam kamerman se kod nas odomaćio i obuhvata čitav niz poslova. Bilo sa diplomom ili bez nje.

Istinski profesionalni snimatelj (jasno, sa diplomom odgovarajućeg fakulteta) je umetnički stvaralac – dizajner kadra. On je najbliži saradnik režisera (između ostalih) i sastavni je deo završnog rada. Daje mu svoj individualistički pogled (dva kamermana nikada ne snimaju isto). Jozef Mađar je i po ovom pitanju jedinstven, originalan i osoben,

Umesto zaključka, samo iskreno priznanje da mi je drago što poznajem ovog, pre svega, dobrog čoveka, da sam imao čast i priliku da radim sa njim dugi niz godina – sa magom svetlosti, njenih nijansi i nezaboravnih kadrova i slika.

Joško naš, još jednom ti čestitam i ujedno ti želim dobro zdravlje i osmeh svakog dana, da pronađeš vremena za odmor i opuštanje, a ne samo za rad i uporan rad, budući da sam nedavno čuo da sa kamerom ležeš uveče i budiš se sa njom, nestrpljiv i željan da nešto snimiš.

U Novom Sadu, 18. 4. 2024

BIOGRAFIJA JOZEFA MAĐARA

Rođen je 16. 7. 1958. u Pivnicama, gde je završio osnovnu školu i isticao se u aktivnostima tamošnjeg foto-kino kluba. Završio je gimnaziju u Bačkoj Palanci, gde je tokom školovanja nastavio svoje intenzivne i zapažene aktivnosti u foto-kino sekciji SKUD-a „Pivnice“, a kasnije u Foto-kino klubu. Prvi put je asistirao kameri 1974. godine, a od 1975. godine se sve češće uključuje produkcijskim ekipama TVNS, gde je bio zapažen kao vešt asistent kamermana. Od 1978. radi na TVNS, što mu je uredilo Udruženje filmskih radnika, redovno asistira i ponekad samostalno snima priloge. U periodu od 1983 – 1984 bio je i predsednik Foto-kino saveza Vojvodine.

1984. je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti (Akademija za pozorište, film, radio i TV) i stalno se zaposlio u TVNS – RTV, gde radi i do danas, kao glavni snimatelj. U okviru RTV je snimao i za ostale televizije, kao što su RTS, RTV Bratislava, televizije u Francuskoj, Hrvatskoj, Bugarskoj, itd. Proputovao je brojne evropske države. Do sada, u okviru četrdesetogodišnjeg rada u TVNS – RTV, snimio je više od 1000 različitih dokumentarnih, igranih, polu-igranih, muzičkih emisija i TV filmova. Učestvovao je na mnogim filmskim i TV festivalima sa različitim temama kod kuće i inostranstvu, koji su bili nagrađivani u vidu filmskih i TV radova. Učestvovao je samostalno ili kolektivno na predavanjima u oblasti fotografije, filma i TV snimanja. Član je Udruženja novinara Srbije, Udruženja novinara Vojvodine, Asocijacije slovačkih novinara i Međunarodne federacije žurnalista.

Martin Prebuđila