Uvaženi laureati, poštovani prisutni, veliko mi je zadovoljstvo a ujedno i čast, što mogu da kažem nekoliko reči o laureatu Janu Njemčeku povodom dodele prestižne Nagrade „Pro Cultura Slovaca“, koji ju je osvojio za doprinos u oblasti muzičke umetnosti.

Kada se u Kovačici pomene prezime Njemček, odmah se u mislima pojavljuje poznata muzička porodica. Naime, Njemčekovi su već u prošlom veku bili renomirani muzičari. No, od njih je najviše toga za sada postigao Jan Njemček – muzički pedagog, violinista, organizator muzičkih manifestacija, osnivač i rukovodilac zabavnog omladinskog orkestra „Vzlet“, umetnički rukovodilac Muzičko-folklornog ansambla „V šírom poli hruška“, prva violina narodnog orkestra „Rosička“, pokretač osnivanja i rukovodilac pevačkih grupa „Boemi“, „Rovina“ i „Slaviki“, kantor, dirigent, korepetitor, proizvođač žičanih muzičkih instrumenata, restaurator, muzički mecena, jednostavno – muzičar srcem i dušom.  

Jan Njemček je rođen 1949. godine u Kovačici. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, a Srednju muzičku školu „Stevan Mokranjac“ i konzervatorijum u Beogradu. Muzičke instrumente svira od svoje sedme godine. Najpre je to bila violina, koju je učio kod svog strica, zatim je savladao sviranje više instrumenata. Vremenom se, bez laskavog preterivanja, razvio u muzičara eruditu, priznatog maestra-virtuoza.

Tokom završne godine srednje škole priključio se amaterskim aktivnostima u Kovačici. Postao je član narodnog orkestra u ansamblu „V šírom poli hruška“ (svirao je kontrabas), a 1974. godine postaje umetnički rukovodilac ansambla. Tražio je i aranžirao pesme za solo pevače i pevačke grupe. Njegovom zaslugom je 1984. godine objavljena ploča i kaseta sa slovačkim narodnim pesmama u interpretaciji pevačke grupe „Slaviki“, a 2004. godine i narodni orkestar „Rosička“ pod njegovim rukovodstvom izdaje CD i kasetu. Takođe, pod njegovim nadzorom kovačički pevači i kovačičke pevačke grupe snimili su preko 200 pesama za Radio Novi Sad. Kao organizator i umetnički rukovodilac ansambla „V šírom poli hruška“ doprineo je razvoju slovačke narodne muzike u Kovačici, ali i u Vojvodini. Sa ansamblom je nastupao ne samo u svim slovačkim vojvođanskim naseljima, već i na mnogim festivalima i manifestacijama u Srbiji, ali i u Slovačkoj, Rumuniji, Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Makedoniji… 

Kratko je radio u Osnovnoj školi „Mlada pokolenja“ u Kovačici kao nastavnik muzičke kulture. Od 1974. do 1980. je radio kao nastavnik u šestogodišnjoj muzičkoj školi u Pančevu, sa ogrankom u Kovačici. Odškolovao je dve generacije mladih muzičara. Na mnoge je uticao muzikom, te se njome i danas bave. 

Oko dvadeset godina je odgovorno i časno radio u kovačičkoj crkvenoj parohiji. Bio je kantor, ujedno i dirigent, korepetitor evangeličkog crkvenog hora „Jan Čaplovič“. Njihov repertoar sastojao se iz crkvenih, rodoljubivih i himničkih pesama. 2012. su objavili CD pod nazivom „Nebeski Bože“. 

Među svim aktivnostima Jana Njemčeka nesumnjivo se izdvaja izrada žičanih instrumenata. To je, inače, porodična tradicija. Sve je počelo 1945. godine, kada je njegov deda kupio violinu za četvoročlani porodični orkestar, a pošto ih je bilo četvoro, četiri brata, ostala trojica su naknadno sama sebi napravila muzičke instrumente. Inspirisan njihovim radom, a posebno rezultatima tog rada, počeo je i sam da stvara.

Od prvog proizvoda, koji krasi Janovu bogatu kolekciju, prošlo je gotovo 50 godina. Postepeno se usavršavao. Prelistavao je stručne knjige, ali mu je, kako ističe, veliku podršku pružila saradnja sa Lidijom Pažnik Tanasijević, prvom ženskom izrađivačicom violina, potomkinjom čuvenog praškog kraljevskog izrađivača violina Karela Pažnika, sa čijim dletima i danas ponosno majstoriše. Do sada je napravio preko 500 gudačkih instrumenata, od čega 300 violina, 60 viola, 40 violončela. Izradio je i više od sto tambura i 6 koncertnih gitara. 

Jan Njemček pravi muzičke instrumente na jedinstven način – isključivo dletom, hoblericom, dakle ručnom tehnikom, koju su koristili i majstori poput Amatija i Stradivarijusa. Pored toga, bavi se i restauracijom. Posebno mesto u njegovoj kolekciji pripada violini iz 1510. godine, na kojoj je prikazan portret Sulejmana Veličanstvenog. Svojim velikim uspehom u izradi violina smatra i nastavu izrade gudačkih instrumenata u dve srednje škole u Slovačkoj, u Zvolenu i Banskoj Bistrici. Tamo je dve generacije učenika naučio gudačkom zanatu. 

U poslednje vreme živi i stvara u rodnom mestu. Glavni fokus njegovog rada je upravo proizvodnja gudačkih instrumenata, posebno violina. „Vioina je moja radost, moj život. Sa njim živim svoj san.“ – obično kaže. 

Njegove jedinstvene violine kombinuju izuzetnu kreativnost, veštinu, nežnost, lepotu i ljubav. Ljubav majstora prema trajnoj strasti – muzici i lepoti. 

Od brojnih nagrada koje krase porodični dom koji posećuju turisti iz celog sveta, navešću samo neke: njegovim doprinosom i pod njegovom dirigentskom palicom je narodni orkestar „Rosička“ na festivalu orkestara u Rumi zaredom osvojio: bronzanu, dve srebrne i zlatnu medalju. Takođe, ženska pevačka grupa „Slaviki“ je pod njegovom dirigentskom palicom osvojila prvu nagradu na državnom festivalu u Leskovcu, 1970. godine. Januara 1996. postao je opunomoćenik tadašnjeg ministra kulture Slovačke republike Ivana Huđeca za organizovanje izrade violina u Slovačkoj, 1999. godine mu je gradonačelnik grada Zvolen uručio plaketu počasnog građanina, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije dodelilo mu je 2019. godine priznanje „Kulturni obrazac“ za požrtvovan rad na razvoju kulture u Srbiji, iste godine dobio je i Veliku plaketu muzičkog festivala „Carevčevi dani“ za izuzetan doprinos u razvoju i širenju narodne muzike, Opština Kovačica mu je 2023. godine dodelila Zlatnu medalju povodom životnog jubileja. Iste godine, povodom Dana državnosti Srbije, predsednik Aleksandar Vučić uručio mu je visoko priznanje, Zlatnu medalju za očuvanje tradicije gudačkih instrumenata. Ponosan je na sve nagrade, diplome, zahvalnice, plakete, medalje, neizmerno ih ceni, ali, kako sam priznaje: „Bog mi je dao talenat i to je za mene najbolja medalja, a najveće priznanje ili blaženi osećaj su nežni tonovi koje moje violine emituju iz koncertnih sala iz gotovo celog sveta.“

Privatno, Jan Njemček je jednostavan, skroman, zadubljen u svoj hobi, u svoju umetnost. Od beživotnog drveta izrezuje muziku koja oplemenjuje ljudska srca, melem je za dušu. I, kako kaže, svoj život je ispunio onim u čemu uživa. I valjda zato već više od 20 godina pobedniku renomiranog festivala violinista „Carevčevi dani“ u Velikom Gradištu poklanja violinu – njegove ručne izrade.

Poštovani gospodine Njemček, dozvolite mi da Vam u ovom svečanom i dragocenom trenutku, u svoje ime, kao i u ime osnivača Nagrade „Pro Cultura Slovaca“ poželim, pre svega, dobro zdravlje, zatim obilje blagoslovenog stvaralaštva, porodičnog zadovoljstva i , na kraju, mnogo nasmejanih lica u Vašem, kako ga mnogi nazivaju, magičnom dvoru umetnosti. Neka Vaš život ostane oživljeni san.

Hvala.

Marija Kotvašova Jonašova