U četvrtak, 29. septembra, u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka otvorena je izložba pod nazivom „Privremene slike“, akademskog slikara Rastislava Škuleca. Zavod je ovu izložbu organizovao povodom životnog jubileja — 60. rođendana ovog umetnika. Svečano otvaranje vernisaža uveličao je talentovani mladi pijanista, Vladimir Gabriel Lovas, koji je maestralno izveo dve tehnički zahtevne kompozicije Sergeja Rahmanjinova. O delu Rastislava Škuleca i o aktuelnoj izložbi govorio je naš renomirani likovni kritičar, Vladimir Valenćik.
Rastislav Škulec je jedan od najistaknutijih i najznačajnijih predstavnika savremene likovne umetnosti, i to ne samo vojvođanskih Slovaka, već i Vojvodine i Srbije. Studirao je slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kod profesora Jovana Rakidžića. Široj kulturnoj javnosti postao je poznat već tokom studij, kada je postao jedan od osnivača neformalnog alternativnog kulturnog centra Žuta kuća u Novom Sadu (1988), gde su se okupljali mladi i andergraund umetnici, a jedan od najoriginalnijih i najistaknutijih predstavnika ove nove generacije bio je upravo Rastislav Škulec. Počeci njegovog stvaralaštva bili su u duhu ekspresionizma, ali je vrlo brzo došlo do suštinskog preokreta. Rastislav Škulec, iako školovani slikar, devedesetih godina prošlog veka počeo je intenzivno da se posvećuje vajarstvu, tj. njegovom specifičnom obliku prostornih instalacija, u kojima se postepeno počeo kristalisati njegov odnos prema geometrijskom izrazu slikarskih i estetskih vrednosti. Skulptorsko stvaralaštvo Rastislava Škuleca kreativno je sintetizovalo iskustva i reference neoavangarde, konceptualne umetnosti i postmodernizma, što je rezultiralo umetničkim delima koje karakteriše estetska i ideološka zrelost i snažna i nezamenjiva individualna poetika. Rastislav Škulec je svojim stvaralaštvom i aktivizmom u to vreme značajno uticao na celokupnu umetničku atmosferu Novog Sada, ali i Vojvodine. U to vreme, zajedno sa Zoranom Pantelićem, osnovao je grupu „Apsolutno skulpturalno“, koja je funkcionisala od 1990 — 1993, a 1996. godine je kreirao i koncept „Apsolutno frakcija“. 2013. godine ukazana mu je posebna čast, kada mu je Muzej savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu organizovao reprezentativnu izložbu „Remix, refresh, restart“, koja je bila velika retrospektiva Škulecovog stvaralaštva i obuhvatala je skulpture, instalacije i ostala dela, koja je autor stvarao od 1988. godine. Bićemo slobodni da istaknemo, da je ovakvu izložbu iz redova slovačkih likovnih umetnika imala samo Mira Brtkova, koju danas likovni kritičari smatraju jednom od najznačajnijih ličnosti likovne umetnosti Srbije druge polovine 20. veka. Škulec je dobitnik nagrade „Karol Miloslav Lehotski“ (2015) i (isto kao Brtkova) prestižne nagrade „Sava Šumanović“ (2017).
Izložba „Privremene slike“ je mala retrospektiva aktuelnog stvaralaštva Rastislava Škuleca, koji se u poslednje vreme ponovo intenzivnije posvećuje slikarskom izrazu. Njegove sadašnje slike karakteriše radikalan pristup iskustvima geometrijske apstrakcije. Ako bismo za njegovo aktuelno stvaralaštvo tražili paralele u istoriji umetnosti, onda bismo ih jasno pronašli u neoplasticizmu poznatog holandskog slikara, teoretičara umetnosti i vodećeg predstavnika avangardne umetničke grupe „De Stijl“, Pita Mondrijana. Kao što se ovaj umetnik, posle strahota i haosa Prvog svetskog rata, trudio da pronađe novu sigurnost i harmoniju u strogosti i umerenosti apstraktnog geometrijskog likovnog izraza, tako i Rastislav Škulec, u vreme kada se Jugoslavija raspadala u krvavim ratovima, nudi utočište i nadu izraženu likovnim jezikom dosledne geometrije. Jezikom koji, kao izražajna sredstva, skoro isključivo koristi prave linije i monohromatske površine, pre svega, kvadrate i pravougaonike.
Aktuelna izložba predstavlja slike iz razdoblja od 2017 — 2022. godine i sastoji se iz dva ciklusa, tj. segmenta. Ciklus „Slike za druge ljude“ sadrži zasebne radove realizovane u duhu geometrijske apstrakcije i definiše polaznu poziciju, sa koje je Škulec izabrao da istražuje mogućnosti ovog specifičnog likovnog izraza.
Konstrukcije iz ciklusa „Privremene slike“ predstavljaju najnovije radove autora. One su svojevrsni ishod njegovog umetničkog eksperimenta, u kojem svoje instalacije podvrgava dekonstrukciji i naknadnoj rekonstrukciji. Pojedinačne geometrijske elemente svojih slika, razne monohromatske kvadrate i pravougaonike fizički osamostaljuje, a zatim ovako dobijene elemente koristi za stvaranje novih kompozicija, koje prilagođava svojim trenutnim zamislima, uslovima izložbenog prostora i sl. Ovim principom slagalice i mogućnošću varijabilnosti konačnog oblika umetničkog dela, autor revitalizuje njegovu posebnost, ali istovremeno otvara novi prostor i nove sadržaje umetničkog izražavanja i, pre svega, daje nam mogućnost da shvatimo kako postoji mogućnost aktivnog stava i izbora.Za bolje razumevanje dela Rastislava Škuleca citiraćemo samog autora, koji u jednom od svojih tekstova kaže: „Delo se ne može posmatrati samo kao estetska vrednost, uprkos nastojanjima da se tako definiše. To je, pre svega, pitanje etike.“ I u ovom, naizgled, paradoksu, jer prosečni potrošač apstraktnu umetnost doživljava, pre svega, na nivou njene estetske vrednosti, krije se pravi značaj dela Rastislava Škuleca. Njegova umetnička misija je duboko etička u svojoj suštini. To je misija da nas podseti da postoji alternativa krizi i haosu, koji definišu i utiču na privremenost našeg postojanja.

Tekst i fotografije: Ladislav Čanji