U ponedeljak, 15. maja, u novoj galeriji Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka, otvorena je samostalna izložba radova Vesne Opavski, akademske grafičarke slovačkog porekla.

Prisutnim ljubiteljima umetnosti je dobrodošlicu poželeo direktor ZKVS Vladimir Francisti, a o autorkinom stvaralaštvu i aktuelnoj izložbi govorio je likovni kritičar Vladimir Valenćik. Svečanu notu ceremoniji otvaranja izložbe dodao je svojim improvizacijama na električnoj bas-gitari naš istaknuti džez-kontrabasista i basista, član nekoliko džez-sastava, Ervin Malina.
Vesna Opavski rođena je u Beogradu, gde je završila i osnovne, magistarske i doktorske studije grafike na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Trenutno živi i stvara u Srbiji i Belgiji, naizmenično. U svom stvaralaštvu se posvećuje temama ekologije i digitalnih snimaka. Kombinovanom digitalnom tehnikom, koja naglašava kontrast između prirode i tehnologije, trudi se da ukaže na važnost povratka prirodi, koju vidi kao lek protiv otuđenja današnjeg čoveka. Na izložbi „Sezonarijum – majsko bujanje prirode“, autorka je izložila grafičke listove cvetnih kompozicija, digitalno obrađenih u programu fotošop. Bogato slojevite i pune boja, grafike Vesne Opavski, na prvi pogled, ostavljaju snažan dekorativni utisak. Međutim, njihova kompoziciona organizacija i skriveni semantički i simbolički sadržaji nude i mogućnost interpretacija, koje prevazilaze njihov dekorativni karakter.

Biljni svet Vesne Opavski organizovan je u obliku kruga, usred beline praznog prostora njenih slika. Biljni svet, kao prirodno utočište života i krug, kao najsavršenija geometrijska forma, stvaraju jasnu sliku savršenstva, lepote i sigurnosti. Međutim, kružni oblici grafičkih kompozicija Opavske deluju i kao ostrva usred ništavila praznog prostora, kojima autorka iskazuje podvojenost i napetost večite borbe između života i smrti. Kada ovoj i ovakvoj interpretaciji dodamo i ekološki kontekst, jer grafike Vesne Opavski neosporno sadrže i tu dimenziju, estetska i etička poruka autorke postaje još urgentnija i aktuelnija.

Tekst i fotografije: Ladislav Čanji