U ponedeljak, 19. juna, tačno na dan rođenja autora, u izložbenom prostoru Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka svečano je otvorena izložba „O nama – za nas“, povodom 70. rođendana našeg istaknutog akademskog slikara i grafičara Pavela Čanjija.

U ime organizatora, posetiocima je dobrodošlicu poželela Ana Spevak, v. d. direktora ZKVS, dok je o izložbi stručno govorio njen kustos i autor propratnog kataloga Vladimir Valenćik. Čanjijev sin, Zoran Mitić, izveo je dve kompozicije na gitari, i to „Baladu za Adelinu“ i tematsku pesmu iz filma „Kum“, autora Nina Rote. Program otvaranja izložbe je moderirala Danica Vrbova.

U subotu, 20. maja, u Nadlaku u Rumuniji održana je svečana ceremonija dodele nagrade „Pro Cultura Slovaca“ za 2023. godinu. Međunarodni sedmočlani žiri, koji su činili kulturni radnici iz Srbije, Mađarske, Rumunije i Slovačke, ovoga puta je odlučio da dodeli dve nagrade i jednu diplomu. Nagradu „Pro Cultura Slovaca“ za doprinos u oblasti likovne umetnosti i širenje dobrog imena slovačke umetnosti i kulture sa Donje zemlje u zemlji i inostranstvu, osvojio je akademski slikar, grafičar, pedagog i organizator kulturnog života vojvođanskih Slovaka Pavel Čanji (1953). Likovni kritičar Vladimir Valenćik govorio je o stvaralaštvu Pavela Čanjija i njegovom doprinosu kulturi vojvođanskih Slovaka, ali i sveslovačkom kulturnom kontekstu i kontekstu kulture u Srbiji. Budući da Pavel Čanji iz zdravstvenih razloga nije mogao lično da prisustvuje svečanoj dodeli nagrade u Nadlaku, organizatori su odlučili da mu uruče nagradu u okviru ove izložbe. U ime osnivača, nagradu mu je uručila vršilac dužnosti direktora ZKVS Ana Spevak.

Umetničko stvaralaštvo Pavela Čanjija pravi je umetnički dragulj savremene kulture vojvođanskih Slovaka i jasno se nastavlja na umetničku tradiciju koju su utemeljili K. M. Lehotski (1879 – 1929) i Zuska Medveđova (1897 – 1985). Upotreba motiva iz prošlosti i sadašnjosti vojvođanskih Slovaka je kod Pavela Čanjija uvek bila obeležena dubljom, univerzalnijom porukom i umetničko-poetskim nagoveštajem opštevažeće metafizičke istine. U prvom stvaralačkom periodu, kada se Pavel Čanji izrazito posvetio likovnim vrednostima linije, u periodu kada su nastajali brojni grafički listovi sa motivom crepova, nastao je i ciklus portreta tehnikom duboke štampe, gde su ovekovečeni Mihal Babinka, Martin Jonaš… Portretima značajnih ličnosti slovačke vojvođanske kulture, jednako kao nekada Lehotski i Medveđova, posvećen je sve do danas. Međutim, Čanji ih svojom likovnom interpretacijom čini posebnim i njihovu pripadnost kulturi vojvođanskih Slovaka likovno izražava i slikajući ih na krparu, tradicionalni proizvod narodne kulture (Zuska Medveđova, Mira Brtkova, Mihal Kiralj, Samuel Boldocki…). Pavel Čanji izradio je i niz grafičkih listova sa izrazitim simboličko-alegorijskim narativom, posvećenim Bačkom Petrovcu, Kovačici, Staroj Pazovi, Novom Sadu… U ovim aktuelnim kulturnim sedištima vojvođanskih Slovaka otkrivao je i utvrđivao svoje meditativno-poetske vizije i osećanja. Petrovac identifikuje u svom prepoznatljivom znaku, u jedinstvenoj arhitekturi slovačke gimnazije, ali i u brojnim ličnostima slovačke vojvođanske književnosti, umetnosti i nauke. Čanji ne može da zamisli Kovačicu bez Zuzane Halupove, a Staru Pazovu bez Slovačkog narodnog doma, Vladimira Hurbana Vladimirova… Ove Čanjijeve grafičke scene nastale su tek kasnije, kada se posvetio serijama radova pod nazivom „Granica“, „Gvozdene ptice“, „Orbis pictus“ ili čak „Autobiografije“, kada je figurativni poetsko-meditativni narativ prevagnuo u njegovom radu. Međutim, nikada se ovoj temi nije posvetio u određenom periodu, jer je ona stalno prisutna u njegovom stvaralaštvu.

Pavel Čanji bio je jedini likovni umetnik koji, nakon rasta i ekspanzije akademske likovne umetnosti u slovačkoj vojvođanskoj kulturi od sedamdesetih godina 20. veka, sve do danas, nije izbegavao motive iz tradicionalne slovačke narodne kulture i, na primer, prikazivanje žena u narodnoj nošnji, u tzv. „širokim suknjama“. Na njegovim grafičkim listovima nalazimo prikazane nevestu sa tradicionalnom partom na glavi, ali i u radnoj atmosferi, u grupi, kao gomilu sa motikama u blizini čuvene pariske katedrale Notr Dam. Međutim, Čanji ne koristi motive iz života vojvođanskih Slovaka kako bi ih veličao, kao Zuska Medveđova, već nam pomaže u samorefleksiji, kako bismo bolje razumeli i shvatili sami sebe. Pomaže nam u sopstvenoj samoidentifikaciji, ponekad i sa dozom ironije, ali utoliko istinitije.

Povodom Čanjijevog životnog jubileja, odlučili smo pripremiti ekspoziciju njegovih grafičkih listova i slika, na kojima osobitnim likovnim načinom govori o nama. Ove grafičke listove i slike stvarao je za nas, kako bismo sami sebe bolje razumeli. Značaj likovnog stvaralaštva Pavela Čanjija, sa takvom namerom, sigurno prevazilazi istorijsku likovnu zaostavštinu K. M. Lehotskog i Zuske Medveđove, i predstavlja još jedan likovno-istorijski orijentir, koji je stvoren o nama – za nas. Moramo naučiti da to cenimo.

Tekst: Danica Vrbova, fotografije: Nataša Simonović