U četvrtak, 14. jula, Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka bukvalno je pucao po šavovima. Otvorena je, dakle, izložba pod nazivom „Portreti“ našeg vodećeg slikara Pavela Popa. Izložba je deo ambicioznog projekta „Umetnički maraton Pavela Popa“, koji će tokom letnjih meseci kulturnoj javnosti brojnim izložbama u novosadskim galerijama predstaviti bogat i raznovrsan opus ovog autora. Autorke i pokretačke snage projekta su supruga Pavela Popa Nataša Milenović, kao i slikareva ćerka Ana-Leda Pop. Vernisaž je simbolično otvorio virtuoz na harmonici i nedavni dobitnik Nagrade „Pro Cultura Slovaca“ Ondrej Maglovski, koji je odsvirao narodnu pesmu „Kada budem išao iz Pazove“, omiljeni pesmu Pavela Popa, poreklom Pazovčanina. Potom je prisutnima poželeo dobrodošlicu direktor zavoda Vladimir Francisti, a o izloženim delima i značaju Popovog stvaralaštva govorio je likovni kritičar Vladimir Valenćik. Na kraju otvaranja izložbe prisutnima se obratila i Nataša Milenović.

Pavel Pop (1. 12. 1948 – 4. 7. 2019) završio je grafiku na Visokoj školi likovnih umetnosti u Bratislavi u klasi Albina Brunovskog i Vincenta Hložniika, spada u naše najznačajnije i najproduktivnije portretiste, budući da je za života stvorio bogatu galeriju portreta značajnih ličnosti, portreta ljudi iz njegovog intimnog okruženja, ali i ličnosti savremenog kulturnog i društvenog života u Srbiji. Samo za potrebe zavoda naslikao je dvanaest portreta značajnih ličnosti iz prošlosti kulturnog i društvenog života vojvođanskih Slovaka, i to: Karola Miloslava Lehotskog, Milana Mihala Harminca, Vladimira Hurbana Vladimirova, Palja Bohuša, Jozefa Podhradskog, Jana Branislava Mičateka, Leopolda Abafija, Alberta Marćiša, Feliksa Kutljika, Juraja Tušiaka, Jana Kmeća, Ljudovita Miloša Mičateka. Njegovo portretno stvaralaštvo odlikuje se visokom zanatskom stručnošću i, u većini slučajeva, ima karakter reprezentativnog, akademski osmišljenog portreta, u kojem se akcenat stavlja na reprezentativno zahvatanje forme i psihologije, odnosno unutrašnje suštine naslikanog subjekta. U ovom smislu je Pavel Pop dostojni naslednik najznačajnijih portretista i osnivačkih ličnosti naše savremene likovne umetnosti, Karola Miloslava Lehotskog i Zuske Medveđove.

Na izložbi je predstavljeno ukupno dvadeset šest portreta realizovanih uglavnom tehnikom ulja na platnu i nekoliko portreta realizovanih tehnikom crteža. U zavisnosti od toga koga je predstavljao, Pavel Pop je birao i suptilne varijante umetničkog prikaza. Zvanične portrete značajnih ličnosti karakteriše određena strogost prezentacije, koja ima za cilj da istakne njihovo dostojanstvo i dostignuti društveni značaj. Pri slikanju članova porodice i prijatelja u većoj meri se ispoljava lirika izlaganja i nastojanje da se uhvati psihološki portret i ljudske i karakterne osobine prikazanih ličnosti. Za portrete naslikane „po porudžbini“, autor je istakao temeljnu tehničku razradu, verno hvatanje sličnosti, koja mora biti prepoznatljiva i, u izvesnom smislu, prijatna onima koji su ih poznavali.

Značajan deo stvaralaštva Pavela Popa realizovan je u vidu njegovog ličnog dijaloga sa najznačajnijim ličnostima istorije svetske vizualne umetnosti, pa stoga ni ova izložba nije bila potpuna bez Popovog pokušaja da reinterpretira poznati portret. U ovom slučaju, onaj najpoznatiji – portret Mona Lize Leonarda da Vinčija. Na prvi pogled, to je pristojno izvedena kopija proslavljenog portreta, koja svedoči o Popovom crtačkom i slikarskom umeću, osim jednog detalja. Mona Liza, ili La Đokonda Pavela Popa ima plave oči. Ovaj detalj možemo smatrati i kao malu šalu autora, ali i kao njegovu skrivenu poruku i komentar opštepriznatog idola, što Mona Liza očigledno jeste.
Izložba će biti otvorena za javnost svakog radnog dana do 9. avgusta 2022.

Tekst i fotografije: Ladislav Čanji