Svečanim otvaranjem izložbe crteža „Trag“, koja je otvorena u četvrtak, 11. septembra, Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka obeležio je 70. godišnjicu rođenja i 30. godišnjicu prerane smrti likovnog umetnika, primenjenog grafičara, ilustratora, srednjoškolskog i univerzitetskog profesora Mihala Kiralja. Prisutne posetioce vernisaža pozdravila je direktorka ZKVS Ana Spevak, a o izloženim radovima govorili su Ladislav Čanji, kustos izložbe i likovni kritičar Vladimir Valenćik. U muzičkom delu programa nastupio je pijanista Marek Stupavski, koji je izveo „Preludijum u fis-molu“ iz ciklusa „Dobro temperovan klavir“ Johana Sebastijana Baha. Organizatori izložbe, kao i njeni posetioci, bili su dirnuti govorom supruge prerano preminulog umetnika, Marije Knežević. 

Učesnici vernisaža

Mihal Kiralj je rođen 21. februara 1955. u Bačkom Petrovcu. Završio je Školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu i Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu – smer primenjena grafika. Radio je kao nastavnik likovnog u Gimnaziji „Jan Kolar“ u Bačkom Petrovcu, kasnije kao tehnički urednik nedeljnika „Hlas ljudu“, te ilustrator, tehnički urednik, konačno i kao direktor izdavačke kuće „Obzor“ u Novom Sadu. Predavao je tipografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Dao je značajan doprinos razvoju i promociji likovne umetnosti u Bačkom Petrovcu. Bio je jedan od osnivača i organizatora Galerije „Blatno“, kasnije i Galerije „Zuska Medveđova“. Preminuo je 28. februara 1995. u Bačkom Petrovcu. 

Marija Knežević i Ladislav Čanji

Ciklus apstraktnih crteža Mihala Kiralja (1955 – 1995) nastao je osamdesetih godina prošlog veka i ima posebno i izuzetno mesto kako u kontekstu celokupnog opusa samog autora, tako i u kontekstu razvoja likovne umetnosti vojvođanskih Slovaka. Većina ovih crteža je realizovana na papiru velikog formata (100 x 70 cm) tehnikom olovke ili bojice. Crteži, svojim formalnim karakteristikama, nadovezuju se na iskustva i praksu apstraktnog ekspresionizma, umetničkog pokreta koji se pojavio nakon Drugog svetskog rata i koji je, bar u svetskim razmerama, već bio prošao svoj zenit u vreme kada je Kiralj stvarao ovaj ciklus. Uprkos očiglednim zajedničkim karakteristikama sa ovim pokretom, crteži Mihala Kiralja imaju i svoju neospornu autentičnost, a principi apstraktnog ekspresionizma modifikuju, čak i sa razvojnog aspekta, prevazilaze i artikulišu Kiraljov sopstveni estetski i ideološki koncept. Vodeći predstavnici apstraktnog ekspresionizma, poput Džeksona Poloka, Vilema de Kuninga ili Marka Rotka, često su u svom stvaralaštvu negovali formu akcionog slikarstva, odnosno pridržavali se spontanog automatizma u slikarstvu, postupka koji su već u potpunosti koristili zagovornici nadrealizma. Često izvedena tehnikom „dripinga“ (Polok), njihova dela su uglavom lišena bilo kakve asocijativnosti, iako zadržavaju određene elemente stvarnosti, maksimalno je redukuju i fragmentiraju. Ova dela uvlače posmatrača u haotičan svet boja, linija, površina i elementarne energije, u svet snažno izražene ljudske egzistencijalne drame. 

Pijanista Marek Stupavski

Ali priroda Mihala Kiralja je drugačija. Kod njega su erudicija i racionalni uvid kombinovani i isprepleteni sa prirodnim estetskim i umetničkim instinktom. Ovaj ciklus apstraktnih crteža to savršeno izražava. Pojedinačni crteži i dalje sadrže naznake figuracije ili, bolje rečeno, u njima se mogu uočiti tragovi motiva stilizovanog pejzaža, čime se dokazuje da je i Kiralj do svog puta do apstraktnog izražavanja dospeo kroz relativno uobičajeni princip redukcije i napuštanja mimetizma i preferiranja univerzalnih likovnih elemenata, poput linije, površine, boje ili kompozicije. Ali većini Kiraljovih crteža nedostaju bilo kakve naznake predmetnog sveta, jer je umetnik odabrao dosledan apstraktni izraz. Njegov cilj više nije da imitira stvarnost, već da izrazi univerzalne životne zakone putem univerzalnog likovnog jezika. Na mikro nivou, Kiralj svoje crteže stvara u spontanom, čak stihijskom stilu, a njegov osnovni gradivni element je linija u svom rudimentarnom obliku. Ali na makro nivou, na nivou celokupne kompozicije, Kiraljovi crteži su realizovani veoma promišljeno i organizovano. To je ono racionalno odstupanje toliko karakteristično za Kiralja. Svet haosa i sponatanosti, uz dovoljnu (intelektualnu) distancu i perspektivu, poprima jasno definisan oblik. Egzistencijalna drama prestaje da bude neuhvatljivi haos i postaje pojava koja se može racionalno shvatiti. To je Kiraljova poruka nade. 

Trag Mihala Kiralja

Iako u kontekstu celokupnog umetničkog opusa Mihala Kiralja njegovi apstraktni crteži, koje je stvarao u periodu od 1983. do 1984. godine, čine samo jedan deo, jednu granu njegovog raznovrsnog i, nažalost, prerano završenog umetničkog eksperimenta, ovaj ciklus možemo sasvim sigurno smatrati sveobuhvatnim, umetnički i estetski zrelim, a kao takav zaslužuje značajno mesto u kontekstu apstraktne umetnosti vojvođanskih Slovaka druge polovine 20. veka, odmah pored dela naših vodećih predstavnika likovne apstrakcije, Mire Brtke i Jozefa Klaćika. To daje izložbi „Trag“, koja je prvi put samostalno predstavila kulturnoj javnosti ciklus apstraktnih crteža Mihala Kiralja, poseban značaj.

Izložba će biti otvorena za posetioce do 30. septembra 2025. godine. 

Tekst: Ladislav Čanji; foto: Danica Vrbova