„Ples je tajni jezik tela. U njemu možete pronaći svaku ljudsku emociju, no njime se može izraziti i nešto dodatno.“

Štefan Nosalj, istaknuti koreograf i režiser

Ono „nešto dodatno“ u životu i radu Jana Slavika, našeg istaknutog autora koreografija, umetničkog rukovodioca, režisera raznih programa, folklornog menadžera, kulturnog radnika i matičara, uvek se ogledalo u popularizaciji, promociji i unapređenju slovačke kulturne baštine u Vojvodini u zemlji i inostranstvu. Njegovo ime je svojevrsni sinonim za inovacije i specifične plesne stilizacije u slovačkom vojvođanskom folklornom pokretu, koje u ovom obliku predstavljaju već poslednjih nekoliko decenija svi ansambli sa kojima je Slavik sarađivao kontinuirano i aktivno, ili već sada samostalno. Zaista je puno onih sa kojima je radio, što u Banatu, Bačkoj ili Sremu… Odgajio je generacije kvalitetnih igrača, od kojih su mnogi postali vrhunski izvođači, a potom i kvalitetni koreografi i umetnički rukovodioci.

Taj talenat i trud su Slavikovcima u krvi. Od oca Jana i majke Julije nasledili su ih kćer Marina i sin Ivan, koji takođe korača očevim stopama. Verujemo da će tim putem krenuti i njihovi unučići, koji odmalena odrastaju u kući punoj muzike, gde se igra, analizira, istražuje, planira, srdačno dočekuje, druži i peva.

Jan Slavik je rođen 10. avgusta 1956. godine u Kisaču. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a srednju elektrotehničku školu u Novom Sadu. Završio je brojne koreografske kurseve i seminare, kako u bivšoj Jugoslaviji, tako i u Srbiji, kao i u skoro svim krajevima Slovačke, ali i u sredinama naseljenim Slovacima u Mađarskoj. Pozorišni talenat je pokazao još u osnovnoj školi, a tokom srednje škole se uključio u pozorišnu sekciju tadašnjeg kulturno-umetničkog društva. Kasnije je direktno učestvovao pri osnivanju novog subjekta kulturne delatnosti u Kisaču pod nazivom Kulturno-informativni centar (KIC) Kisač, gde je postao član Upravnog i Umetničkog saveta. Uključio se i u folklornu sekciju, gde je, zahvaljujući znanju, koje je u vojsci stekao od prijatelja, koji je bio stručnjak za standardne plesove, relativno brzo napredovao, sve dok nije dospeo na mesto rukovodioca ansambla. Kao odličan igrač i uspešan diplomac koreografskih kurseva, pored folklornog ansambla za odrasle, osnovao je i prve dečje folklorne ansamble, kako i u KIC Kisač, tako i u Osnovnoj školi „Ljudovit Štur“ u Kisaču. Istovremeno je obnovio delatnost veteranske folklorne grupe – grupe folklornih seniora. U ovom periodu njegove aktivne delatnosti je imenovao, a uz pomoć asistenata iz redova omladinskog folklornog ansambla i uvežbavao dečje folklorne ansamble: Kročik (od 1 – 2. razreda OŠ), Slnjiečko (od 3 – 4. razreda OŠ), Vienok (pd 5 – 6. razreda OŠ) i Vrećienko (od 7 – 8. razreda OŠ), dok je omladinskom folklornom ansamblu dao ime Vrećeno. Osim u Kisaču, gde je radio punih 20 godina, izvanredan Slavikov talenat zapažen je i u ostalim naseljima naseljenim Slovacima, te su ga kao koreografa angažovali u Kulpinu, Lugu, Janošiku, Aradcu, Erdeviku, Hajdučici, Belom Blatu, Begeču, Silbašu, Padini, Kovačici, Selenči, Bačkom Petrovcu, Šidu i 15 godina u novosadskom „Šafariku“.

Sa gotovo svim pomenutim ansamblima osvajao je najviše nagrade na raznim folklornim festivalima i smotrama, čemu svedoči i podatak da je čak 18 njegovih koreografija u izvedbi raznih ansambala, sa kojima je sarađivao, bilo predstavljeno na „Podpoljanskim svečanostima“ u okviru programa „Krajanska nedelja“ u Đetvi. Za to mu je, povodom 30. godišnjice „Krajanske nedelje“ u Đetvi, dodeljena specijalna nagrada i plaketa. Najviša priznanja je osvojio i na domaćem terenu, kako na nivou Vojvodine, tako i na nivou cele Srbije. Zbog stečenog znanja i dugogodišnjeg iskustva u oblasti folklora, često je bio u stručnim žirijima na raznim nivoima takmičenja. Zahvaljujući njegovoj inicijativi, 23. maja 1993. godine pokrenut je DFF „Zlata brana“ u Kisaču, koji se od tada održava svake godine. Godinu dana kasnije, 1994. godine, osnovali su još jednu manifestaciju, ali ovoga puta, samo lokalnog karaktera, pod nazivom „Kisačka pesmarica“, sa ciljem traganja za novim pevačkim talentima narodne muzike bez obzira na uzrast i, naravno, kao podsticaj za mapiranje gotovo zaboravljenih narodnih pesama. Obnovio je delatnost i za vreme predsedavanja preregistrovao Kulturno-umetničko društvo „Vladimir Mičatek“ i srpsko Kulturno-sportsko društvo „Branko Radičević“ u Kisaču. Pored toga što je potpredsednik MOMS Kisač i član Upravnog odbora MSS, predsednik je Nadzornog odbora Kulturno-umetničkog društva „Vladimir Mičatek“ u Kisaču. Od 2010. do 2018. godine bio je član Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. U jednom mandatnom periodu (2014 – 2018) je bio imenovan za predsednika Odbora za kulturu. Kao stručni predstavnik iz Srbije, trenutno obavlja obaveze člana Dramaturškog saveta „Krajanske nedelje“ u okviru „Podpoljanskih svečanosti“ u Đetvi, koju saziva Kancelarija za Slovake u dijaspori. 

2013. godine su ga stanovnici Kisača izabrali za predsednika Mesne zajednice, ali 2015. godine se iz zdravstvenih razloga odrekao te funkcije. 2019. godine, na 50. godišnjicu saradnje, naselje Hontjanske Njemce dodelilo mu je zahvalnicu i plaketu. 2021. godine mu je Društvo slovačkih velikana uručilo Spomen-plaketu za neumorno produbljivanje kulturnih vrednosti u Srbiji i Slovačkoj. Trenutno, uprkos određenim zdravstvenim problemima, nastavlja da se trudi da pomaže svojim naslednicima stručnim savetima i posredovanjem turneja i saradnji, kolektivima sa kojima je sarađivao, ali i ostalim ansamblima, koji to od njega zatraže.

Zbog svega navedenog, možemo zaključiti da je ovogodišnja Diploma „Pro Cultura Slovaca“ u pravim rukama.

Dragi umetnički rukovodioče, i ja, Vaša igračica, učenica i koleginica, Vam srdačno čestitam na ovoj zasluženoj nagradi i želim Vam beskonačnu energiju, kreativnu snagu, jedinstvene ideje, nezaboravne turneje, zanimljiva istraživanja, unikatne koreografije i, prvenstveno – srećne trenutke sa unučićima i dobro zdravlje!

Danica Vrbova, umetnički rukovodilac