Mala velika zajednica Slovaka u Dobanovcima

1. jul 2013
Zavod za kulturu vojvoanskih Slovaka predstavio je svoju delatnost sa akcentom na drugo izdanje publikacije SLovaci u Srbiji sa aspekta kulture i u Dobanovcima.

U zavisnosti od toga, iz koje perspektive gledamo deset godina može biti kratak, ali i beskonačno dug period. Iz perspektive jednog ljudskog života to nije malo, dok iz perspektive razvoja celokupne ljudske civilizacije to je samo kap u moru. U životu jedne manjine deset godina može značiti bespovratno isčezavanje ili pak njenu renesansu.

Dobanovci su najbolji pokazatelj toga, kakve rezultate je moguće postići nesebičnim i moralnim radom pojedinaca ove konkretne zajednice, u saradnji sa stručnim ustanovama, uz finansijsku podršku kompetentnih institucija. 

Peter Čapeľa a Vesna Krajčíková v dobanovskom kroji na vchode Slovenského národného domu
Archív SKOS Šafárika v Dobanovciach

Naime pre deset godina, u tadašnjem trošnom Slovačkom narodnom domu u Dobanovcima (izgrađenom 1932. godine i renoviranom krajem šezdesetih godina prošlog veka), održana je javna tribina Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine. Tribina je imala cilj da tamošnjim Slovacima predstavi misiju ove, tada novoosnovane institucije, kao i da se upozna sa problemima i potrebama Slovaka, koji tu žive.  

Publikum
Archív SKOS Šafárika v Dobanovciach

Deset godina kasnije, na istom mestu gde je porušen stari Slovački narodni dom, izgrađen je potpuno nov i moderan objekat sa kompletnom tehničkom opremom, koji kao takav pruža sve uslove za nesmetane aktivnosti igrača, pevača, dece, kao i ostalih interesenata za slovačku kulturu. U realizaciji izgradnje objekta u velikoj meri pomogao je upravo Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine i na taj način ispunio zadatak, koji mu je bio poveren. Te, ne tako davne 2003. godine, mogli smo samo da poželimo da se kroz deset godina u Dobanovcima razvije aktivna ženska pevačka grupa, Aktiv žena i da se u kulturne delatnosti uključuje sve veći broj dece i omladine. Mnogi od njih tada nisu ni govorili svoj maternji slovački jezik. Sve to dogodilo se u periodu od deset godina i zato treba odati priznanje svima onima, koji su za to zaslužni.

Milina Sklabinská a Žeľko Čapeľa
Archív SKOS Šafárika v Dobanovciach

Svojevrsno priznanje slovačkoj zajednici u Dobanovcim za nesebičan i istrajan rad bila je i dodela knjige Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture predsedniku SKPD "Šafarik" Željku Čapelji, koji je doprineo kvalitetnoj realizaciji ne samo ovog, već i drugih projekata ZKVS. Zavod je tom prilikom uručio primerak pulikacije svim kulturnim i društvenim ustanovama i društvima ove zajednice, kao što su SKPD "Šafarik", OŠ "Stevan Sremac", Mesna zajednica Dobanovci, Mesni odbor Matice slovačke u Dobanovcima, lokalna evangelička crkvena opština, Skupština opštine Surčin i mnogi drugi. 

Đula Šanta, Michal Madacký a Milina Sklabinská
Archív SKOS Šafárika v Dobanovciach

Brojni posetioci promocije knjige izrazili su veliko interesovanje kako za izdanje, tako i za dokumentarni film, koji je bio emitovan u okviru programa promocije. Film na svojevrstan način predstavlja ukupno 36 mesta, u kojima Slovaci u Srbiji imaju organizovane forme kulturnog života. Knjigu Slovaci u Srbiji sa aspekta kulture predstavila je direktorka ZKVS Milina Sklabinski a o svojim iskustvima i nezaboravnim trenucima tokom pripreme knjige govorili su fotograf i autor najvećeg broja fotografija objavljenih u knjizi Mihal Madacki i dizajner publikacije Đula Šanta. Urednica izdanja je tom prilikom spomenula i čitav niz autora i saradnika, koji su zaslužni za konačan izgled ove knjige. 

Dievčenská spevácka skupiny SKOS Šafárika z Dobanoviec
Archív SKOS Šafárika v Dobanovciach

Prijatne trenutke sa dobanovskim Slovacima obogatio je i nastup ženske pevačke grupe Slovačkog kulturno-prosvetnog društva "Šafarik", koja je izvela slovačke narodne pesme, kao i jednu makedonsku i srpsku narodnu pesmu. Pored muzike, njihov nastup je ujedno prezentovao i one, možda najlepše osobine ovdašnjih Slovaka a to je ljubav prema svojoj kulturi i poštovanje kulture drugih naroda, sa kojima žive. Svojim prisustvom, svi posetioci večeri ukazali su na činjenicu da zastava evropske unije, koja je ravnopravno istaknuta u sali Slovačkog narodnog doma zajedno sa srpskom zastavom i zastavom slovačke zajednice u Srbiji, nije samo ukras već i pokazatelj da ovi ljudi usvajaju i žive prema evropskim vrednostima.   

Archív SKOS Šafárika v Dobanovciach

 

 

Milina Sklabinski, prevod na srpski jezik: Nataša Simonović

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
Panelová diskusia venovaná aktuálnym problémom v divadlách vojvodinských Slovákov v podmienkach pandémie sa uskutočnila v stredu 28. apríla v Starej Pazove.
Na nádvorí Slovenského vojvodinského divadla v Báčskom Petrovci sa v sobotu 24. apríla o 13.00 hodine uskutočnil slávnostný program k stému výročiu narodenia básnika Paľa Bohuša.
Retrospektívna výstava Miry Brtkovej (1930 – 2014) REFLEXIE bola otvorená v utorok 16. marca 2021 v Múzeu mesta Belehrad v Resavskej ulici číslo 40b.
Koniec zimného obdobia a začiatok jarného v Starej Pazove priniesol online koncert, výstavu insitného umenia a online recitačnú súťaž.
V stredu 31.marca sa v ÚKVS uskutočnila prezentácia najnovšieho, 6. knižného titulu z edície Doktorské dizertácie.
V ÚKVS bola v piatok 26. marca slávnostne otvorená výstava insitného maliara Miroslava Hraška z Hajdušice.
V sobotu 20. marca 2021 sa uskutočnila schôdza sedemčlennej poroty na udelenie ceny Pro Cultura Slovaka.
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov vypisuje 11. ročník fotokonkurzu, ktorého témou sú dobové fotografie znázorňujúce školský život vojvodinských Slovákov v minulosti.
Vo Výstavnom salóne Kultúrneho centra Zrenjaninu, vo štvrtok 4. februára 2021 otvorili 32. samostatnú výstavu Michala Ďurovku, akademického maliara z Kysáča.
U ponedeljak, 8. februara, je u galeriji ULUV-a u Novom Sadu otvorena izložba pod nazivom 1+1 Nagoveštaji, Alene Klaćikove i Jozefa Klaćika.