Slikarstvo u doba medija – Alena i Jozef Klaćik

11. februar 2021
U ponedeljak, 8. februara, je u galeriji ULUV-a u Novom Sadu otvorena izložba pod nazivom 1+1 Nagoveštaji, Alene Klaćikove i Jozefa Klaćika. 

U aktuelnom trenutku svet je zavisan od nove vizuelnosti. Na globalnom nivou pojavile su se tehnologije koje unapređuju vizuelizaciju svakodnevlja, čineći nas egzistencijalno zavisnim od slike, njene funkcije i njene moći. U našem vremenu su se najsnažnije potvrdila predviđanja bauhausovskog profesora Lasla Moholji Nađa iz prve polovine XX veka „da će se u budućnosti analfabetom smatrati onaj ko ne bude mogao da pravilno prihvati i tumači jezik i svet slike“; baš kao što je sada shvatljivo značenje termina „ikonosfera“ iz sedamdesetih godina prošlog veka kojim je poljski filozof  Mječislav Porempski prozreo suštinu našeg doba… Ta nova atmosfera određena sveprisustvom slike u našem svakodnevlju, potpuno je redefinisala odnos prema slici/slikarstvu. Nakon 2000-te slikarstvo je prestalo da bude vodeći vizuelni jezik u umetnosti jer su senzibilitetu savremenog čoveka postale bliže neke druge i drugačije slike. To su slike izrazitog tehničko-tehnoloških svojstava koje su nam, drsko i odlučno, nametnute putem globalnih elektronskih  mreža i medija. No, uprkos svim tim inovacijama – potreba za slikarstvom nije usahla te je u aktuelnoj umetničkoj praksi slika ponovo u opticaju. Očigledno je da ovovremensko slikarstvo nastoji da sačuva ekskluzivitet vlastite autentičnosti.

Usred sveopšte digitalizacije umetnik insistira na humanom i hand made poreklu svog slikarskog izdelka u kojem prikazuje vlastiti aktivizam, angažman i reakciju na kontekstualna zbivanja ali i – vlastitu osećajnost, senzibilnost, sopstvenu personalnost.  U svakom slučaju, slikarstvo je ponovo na (s)ceni. Redefinisana je i pozicija savremenog slikara koji je možda izgubio oreol izuzetnosti kakav su imali njegovi predhodnici u nekim ranijim vremenima, ali je još uvek zadržao dignitet stvaraoca od integriteta i autoriteta.

Današnja umetnička scena je razuđena, raspršena, zbirno neuhvatljiva. Karakter savremene umetnosti je promenjen, ona je zahvaljujući univerzalnoj medijalizaciji kontekstualizovana a to je čini obaveznom prema najaktuelnijim zbivanjima. Namera aktuelnog umetnika je da bude aktivni činilac društva, da utiče na socijalna zbivanja i odnose; da ih estetizuje te da zastupa sugestivnu društvenu poziciju i smisla umetnosti, slikarstva, slike. Tako se u procesu globalne medijalizacije sve više promoviše razumevanje umetnosti kao društvene prakse a umetnika kao relevantnog društvenog subjekta.

U  tim i takvim okolnostima – slikarstvo je, ipak, uspelo da zadrži svoj senzibilizirani hand made identitet, ono je očuvalo pravo na individualni gest, na subjektivnost izraza, na poetiku i metaforu, na sintezu estetskog i etičkog, na uzročno posledični spoj sadžaja i misije slike. Taj momenat neki teoretičari savremene umetničke prakse, poput Divne Jelenković, smatraju bitnim uvereni da je otpor sveopštoj digitalizaciji moguć i vidljiv u onim umetničkim postupcima koji podrazumevaju “povratak telu/ruci”, koji su zasnovani na manuelnom delanju i aktivizmu. Tako, usred dominacije novih tehnoloških i kompjuterskih medija u savremenoj vizuelnoj umetnosti, slikarstvo uporno opstojava u atmosferi nove vizuelnosti i ukupne ikonosfere.

U tom smislu treba posmatrati i shvatiti slikarske radove iz zasebnih radionica Alene i Jozefa Klaćika. Kćerka i otac su zajednićki koncipirali seriju izložbi „1+1“ i u „centar ovog projekta postavili odnos sagledan u polju likovnog izraza, odnosno međusobnog korespondiranja ovih dvaju autora, od kojih je jedan u poznom dobu svog stvaralaštva, dok je drugi na samom njegovom početku“.  U tom odnosu su prvo evidentirane i prikazivane različitosti: Alena Klaćik je izlagala specifične varijacije svojih portreta u kojima je biološko-psihološka i emocionalna o karakteru imenovanih ličnosti (modela) tumačena isključivo formalnim i plastičkim načinom – bez iikakvog deskripcijskog narativa; a Jozef Klaćik se predstavljao geometrijsko-konstruktivističkim slikama u kojima se tragalo za onim načelima koji su društvu nudili model racionalističkog uređenja, ponašanja i poimanja zbilje.

Današnja izložba ukazuje na drastičnije promene, pogotovo u opusu Alene Klaćik. Odagnan je figurativni obrazac jer je mlada umetnica odlučno zašla u područje apstrakcije. No, ovaj preokret nije bezrazložan: Klaćikova nastoji da iznađe nove i šire mogućnosti artikulitacije svojih umetničkih namera. Ona bira neuobičajeni materijal za svoju „sliku“. Kao podlogu za boju ona koristi stirodur koji poseduje sasvim specifične karakteristike – strukturu i poroznost što itekako donosi mogućnost formiranja taktilnih vrednosti boje i njene površine. Takođe, stirodur je pogodan za obradu pa umetnica iseca geometrijske bojene plohe različitog oblika a potom ih optočava materijalizovanom crnom obrisnom linijom. Takva slika-reljef deluje plastički sugestivno.

Postavljanjem na zid – svojim neuobičajenim gabaritom Alenina slika sugestivno učestvuje u enterijeru, ona uspeva da preoblikuje prostor prevazilazeći svoje primarno estetsko značenje jer funkcionalno učestvuje u redefinisanju odnosa u stvarnosti. Takva slika uspeva da se konfrontira vizualitetu novomedijske, prvenstveno tehnološke umetnosti, zadržavajući karakter i duh hand made izdelka; onog izdelka o kojem Divna Jelenković piše kao o najuspešnijem načinu suprotstavljanja alijenacijskom karakteru novih elektronskih medija.

Jozef Klaćik je jedan od retkih vojvođanskih umetnika koji je dosegao status umetnika sposobnog da svoj stav menja  iz slike u sliku, iz izložbe u izložbu. U stvari, u svom zrelom dobu, Klaćik se ponaša poput mladog i radoznalog istraživača, koji neprekidno nastoji da iznalazi nove mogućnosti i funkcije umetnosti. Nakon okončanja studija u Bratislavi bavio se pop-artisčkom grafikom i fotorealističkim slikarstvom, zalazio je i u polje konceptualne umetnosti i vizuelne poezije, u osamdesetim je među transavangardistima, potom se preusmerava na akciono slikarstvo i neoekspresionizam devedesetih, bavio se prostornim slikama i skulpturom, istraživao je u domenu kompjuterske umetnosti, slikarstva geometrije i konstruktivizma, slike-predmeta… Iz te i takve logike proistekli su i novi eksponati predstavljeni na ovoj izložbi. Slika je i ovoga puta „napravljena“ od jednostavnih ravnih i, uglavnom, pravilno formiranih ploha-osnove, te od bojenih drvenih štapića. Obojene drvene štapiće umetnik aplicira na ravninu monohromijske ploče,  nastojeći da im da diskretni estetski smisao, te da na jednostavan način ostvari pikturalne konstrukte u kojima još uvek postoje tragovi umetnikove osećajnosti. Ono što je važno reći: ovde se estetska senzibilnost pretvara u etičku napomenu jer Klaćikovo likovno delo prerasta u  uređeni sistem koji može biti mogući model uređenju društva u kojem živimo.

Text: Sava Stepanov

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
Svetlo sveta uzrela nová monografická publikácia venovaná kameramanovi Jozefovi Maďarovi.
Tohto roku uplynulo 10 rokov od založenia nového výtvarníckeho podujatia, ktoré si dalo za úlohu mapovať a predstavovať tvorbu slovenských výtvarníkov, ktorí sa výtvarnému umeniu venujú zo záľuby.
Premiéra Pazovského kalendára na rok 2021 sa uskutočnila, ako sa to už stalo tradíciou, 13. decembra, teda na Luciu.
Projekt pod názvom Slovenská ľudová ornamentika v architektúre bol realizovaný v dňoch 20. až 22. novembra 2020 v Kysáči, v bývalom Ferkovom dome, ktorý je dnes pod ochranou štátu.
V ÚKVS sa vo štvrtok 18. novembra 2020 uskutočnilo vyhodnotenie X. ročníka fotografického súbehu.
U Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka je u četvrtak 12. novembra otvorena nesvakidašnja izložba naivne umetnosti.
V Starej Pazove bola 2. novembra otvorená výstava prác výtvarných umelcov Slovákov žijúcich v Srbsku.
U četvrtak 29. oktobra 2020. godine u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka održana je XVI muzikološka konferencija Slovačka muzika u Vojvodini.
V Ústave pre kultúru vojv. Slovákov sa v pondelok 02. novembra 2020 uskutočnila prezentácia novej knižnej publikácie Pavel Chrťan – Master Chef Carving.
Tradičný edukačný seminár na podporu vokálneho umenia a populárneho hudobného žánru sa uskutočnil 23. 10. 2020 v priestoroch Ústavu pre kultúru vojvodinských Slovákov.