Slikarstvo u doba medija – Alena i Jozef Klaćik

11. februar 2021
U ponedeljak, 8. februara, je u galeriji ULUV-a u Novom Sadu otvorena izložba pod nazivom 1+1 Nagoveštaji, Alene Klaćikove i Jozefa Klaćika. 

U aktuelnom trenutku svet je zavisan od nove vizuelnosti. Na globalnom nivou pojavile su se tehnologije koje unapređuju vizuelizaciju svakodnevlja, čineći nas egzistencijalno zavisnim od slike, njene funkcije i njene moći. U našem vremenu su se najsnažnije potvrdila predviđanja bauhausovskog profesora Lasla Moholji Nađa iz prve polovine XX veka „da će se u budućnosti analfabetom smatrati onaj ko ne bude mogao da pravilno prihvati i tumači jezik i svet slike“; baš kao što je sada shvatljivo značenje termina „ikonosfera“ iz sedamdesetih godina prošlog veka kojim je poljski filozof  Mječislav Porempski prozreo suštinu našeg doba… Ta nova atmosfera određena sveprisustvom slike u našem svakodnevlju, potpuno je redefinisala odnos prema slici/slikarstvu. Nakon 2000-te slikarstvo je prestalo da bude vodeći vizuelni jezik u umetnosti jer su senzibilitetu savremenog čoveka postale bliže neke druge i drugačije slike. To su slike izrazitog tehničko-tehnoloških svojstava koje su nam, drsko i odlučno, nametnute putem globalnih elektronskih  mreža i medija. No, uprkos svim tim inovacijama – potreba za slikarstvom nije usahla te je u aktuelnoj umetničkoj praksi slika ponovo u opticaju. Očigledno je da ovovremensko slikarstvo nastoji da sačuva ekskluzivitet vlastite autentičnosti.

Usred sveopšte digitalizacije umetnik insistira na humanom i hand made poreklu svog slikarskog izdelka u kojem prikazuje vlastiti aktivizam, angažman i reakciju na kontekstualna zbivanja ali i – vlastitu osećajnost, senzibilnost, sopstvenu personalnost.  U svakom slučaju, slikarstvo je ponovo na (s)ceni. Redefinisana je i pozicija savremenog slikara koji je možda izgubio oreol izuzetnosti kakav su imali njegovi predhodnici u nekim ranijim vremenima, ali je još uvek zadržao dignitet stvaraoca od integriteta i autoriteta.

Današnja umetnička scena je razuđena, raspršena, zbirno neuhvatljiva. Karakter savremene umetnosti je promenjen, ona je zahvaljujući univerzalnoj medijalizaciji kontekstualizovana a to je čini obaveznom prema najaktuelnijim zbivanjima. Namera aktuelnog umetnika je da bude aktivni činilac društva, da utiče na socijalna zbivanja i odnose; da ih estetizuje te da zastupa sugestivnu društvenu poziciju i smisla umetnosti, slikarstva, slike. Tako se u procesu globalne medijalizacije sve više promoviše razumevanje umetnosti kao društvene prakse a umetnika kao relevantnog društvenog subjekta.

U  tim i takvim okolnostima – slikarstvo je, ipak, uspelo da zadrži svoj senzibilizirani hand made identitet, ono je očuvalo pravo na individualni gest, na subjektivnost izraza, na poetiku i metaforu, na sintezu estetskog i etičkog, na uzročno posledični spoj sadžaja i misije slike. Taj momenat neki teoretičari savremene umetničke prakse, poput Divne Jelenković, smatraju bitnim uvereni da je otpor sveopštoj digitalizaciji moguć i vidljiv u onim umetničkim postupcima koji podrazumevaju “povratak telu/ruci”, koji su zasnovani na manuelnom delanju i aktivizmu. Tako, usred dominacije novih tehnoloških i kompjuterskih medija u savremenoj vizuelnoj umetnosti, slikarstvo uporno opstojava u atmosferi nove vizuelnosti i ukupne ikonosfere.

U tom smislu treba posmatrati i shvatiti slikarske radove iz zasebnih radionica Alene i Jozefa Klaćika. Kćerka i otac su zajednićki koncipirali seriju izložbi „1+1“ i u „centar ovog projekta postavili odnos sagledan u polju likovnog izraza, odnosno međusobnog korespondiranja ovih dvaju autora, od kojih je jedan u poznom dobu svog stvaralaštva, dok je drugi na samom njegovom početku“.  U tom odnosu su prvo evidentirane i prikazivane različitosti: Alena Klaćik je izlagala specifične varijacije svojih portreta u kojima je biološko-psihološka i emocionalna o karakteru imenovanih ličnosti (modela) tumačena isključivo formalnim i plastičkim načinom – bez iikakvog deskripcijskog narativa; a Jozef Klaćik se predstavljao geometrijsko-konstruktivističkim slikama u kojima se tragalo za onim načelima koji su društvu nudili model racionalističkog uređenja, ponašanja i poimanja zbilje.

Današnja izložba ukazuje na drastičnije promene, pogotovo u opusu Alene Klaćik. Odagnan je figurativni obrazac jer je mlada umetnica odlučno zašla u područje apstrakcije. No, ovaj preokret nije bezrazložan: Klaćikova nastoji da iznađe nove i šire mogućnosti artikulitacije svojih umetničkih namera. Ona bira neuobičajeni materijal za svoju „sliku“. Kao podlogu za boju ona koristi stirodur koji poseduje sasvim specifične karakteristike – strukturu i poroznost što itekako donosi mogućnost formiranja taktilnih vrednosti boje i njene površine. Takođe, stirodur je pogodan za obradu pa umetnica iseca geometrijske bojene plohe različitog oblika a potom ih optočava materijalizovanom crnom obrisnom linijom. Takva slika-reljef deluje plastički sugestivno.

Postavljanjem na zid – svojim neuobičajenim gabaritom Alenina slika sugestivno učestvuje u enterijeru, ona uspeva da preoblikuje prostor prevazilazeći svoje primarno estetsko značenje jer funkcionalno učestvuje u redefinisanju odnosa u stvarnosti. Takva slika uspeva da se konfrontira vizualitetu novomedijske, prvenstveno tehnološke umetnosti, zadržavajući karakter i duh hand made izdelka; onog izdelka o kojem Divna Jelenković piše kao o najuspešnijem načinu suprotstavljanja alijenacijskom karakteru novih elektronskih medija.

Jozef Klaćik je jedan od retkih vojvođanskih umetnika koji je dosegao status umetnika sposobnog da svoj stav menja  iz slike u sliku, iz izložbe u izložbu. U stvari, u svom zrelom dobu, Klaćik se ponaša poput mladog i radoznalog istraživača, koji neprekidno nastoji da iznalazi nove mogućnosti i funkcije umetnosti. Nakon okončanja studija u Bratislavi bavio se pop-artisčkom grafikom i fotorealističkim slikarstvom, zalazio je i u polje konceptualne umetnosti i vizuelne poezije, u osamdesetim je među transavangardistima, potom se preusmerava na akciono slikarstvo i neoekspresionizam devedesetih, bavio se prostornim slikama i skulpturom, istraživao je u domenu kompjuterske umetnosti, slikarstva geometrije i konstruktivizma, slike-predmeta… Iz te i takve logike proistekli su i novi eksponati predstavljeni na ovoj izložbi. Slika je i ovoga puta „napravljena“ od jednostavnih ravnih i, uglavnom, pravilno formiranih ploha-osnove, te od bojenih drvenih štapića. Obojene drvene štapiće umetnik aplicira na ravninu monohromijske ploče,  nastojeći da im da diskretni estetski smisao, te da na jednostavan način ostvari pikturalne konstrukte u kojima još uvek postoje tragovi umetnikove osećajnosti. Ono što je važno reći: ovde se estetska senzibilnost pretvara u etičku napomenu jer Klaćikovo likovno delo prerasta u  uređeni sistem koji može biti mogući model uređenju društva u kojem živimo.

Text: Sava Stepanov

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
V Archíve Vojvodiny 7. augusta slávnostne otvorili dokumentárnu výstavu venovanú stému výročiu organizovania prvých SNS, založenia gymnázia Jána Kollára a tlačiarne v B. Petrovci.
V nedeľu 4. augusta sa v predsieni Slovenského vojv. divadla uskutočnila vernisáž autorských fotografií a promócia fotomonografie Fókus na Báčsky Petrovec mladého petrovského umelca Igora Bovdiša.
Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka Vas poziva na svečano otvaranje izložbe slika “Portreti” akademskog grafičara i slikara Pavela Čanjija koje će se održati 07.08.2019. u 19.00h u galeriji ZKVS.
Včera v ranných hodinách v belehradskej nemocnici vo veku 67 rokov zomrel Jaroslav Litavský – DIDI.
Na spoločnom koncerte pomenovanom Rodáci rodákom sa 17.augusta obecenstvu v Starej Pazove predstavili folklórny súbor Liptár z Austrálie, FS Klasy a SKUS hrdinu Janka Čmelíka.
Objavljen je dvobroj 5 - 6 / 2019 Novog života!
V dôsledku ťažkého ochorenia, dnes 4. júla 2019 vo veku 70 rokov nás navždy opustil náš popredný výtvarný umelec Pavel Pop.
Podporujúc výtvarné umenie aj súčasných slovenských umelcov, Ústav poskytol priestory na prezentáciu prác mladej umelkyne Emílie Valentíkovej.
V slávnostnej sieni Miestneho spoločenstva v Selenči sa 25. júna 2019 uskutočnilo 1. zasadnutie Organizačno-správnej rady 39. Festivalu slovenskej populárnej hudby Zlatý kľúč.
26. Dečiji folklorni fesival „Zlata brana” je održan od 21. do 23 juna 2019. godine u Kisaču u organizaciji Ustanove za kulturu i obrazovanje Kulturni centar Kisač.