Muzički dogadjaji kao so, koju smo ove godine dobijali u sitnim zrncima

4. novembar 2020
U četvrtak 29. oktobra 2020. godine u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka održana je XVI muzikološka konferencija Slovačka muzika u Vojvodini.

Tekuće 2020. godine ceo svet je strepio od ekspanzije novog virusa i preduzimao mere, kako bi se posledice širenja ublažile. Do danas nedovoljno poznat virus bio je ujedno i razlog izostanka kulturnih događaja, koji okupljaju veliki broj ljudi. Godina polako dolazi do finala a to je prilika da bilansiramo i ujedno ukažemo na to, šta za slovačku zajednicu u Srbiji znači izostanak održavanja tradicionalnih muzičkih festivala.

Učesnici XVI muzikološke konferencije Slovačka muzika u Vojvodini fokusirali su se na jubileje vojvođanskih Slovaka u oblasti muzike kroz prizmu aktuelne situacije. Konferencija je održana u četvrtak 29. oktobra 2020. u Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka poštujući sve neizbežne protivpandemijske mere i okupila je muzičke stručnjake i organizatore muzičkih događaja, koji su govorili o najboljim godinama naše muzičke scene, ali i o tome sa kakvim izazovima se susreću tokom ove godine. Sa pandemijom kao i bez nje, organizacija masovnih muzičkih događaja nije jednostavna niti jeftina a učesnici konferencije konkretizovali su koji su to akutni ali i hronični izazovi sa kojima se odgovorni za kulturnu politiku odnosno lokalni organizatori danas sreću.

Prisutne su na samom početku pozdravili predstavnici organizatora konferencije. Direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka Vladimir Francisti izrazio je zadovoljstvo zbog toga, što se i u ovim otežanim okolnostima konferencija ipak održava. Zavod je, iako ove godine bez prisustva šire javnosti, uspeo da okupi muzičke stručnjake sa ciljem da formulišu kvalifikovane odgovore na ovogodišnju temu konferencije. Direktor Slovačkog kulturnog kluba Vladimir Valenćik je rekao da je počastvovan time, što je i Klub koji vodi imao mogućnost da sarađuje u organizaciji događaja, koje spada u jedini muzikološki događaj ovog tipa slovačke zajednice u Srbiji. Iza nas je 15 konferencija i 15 zbornika radova sa konferencija, koje su vredan doprinos vlastitoj refleksiji jedinstvene muzičke tradicije, koju na ovim prostorima imamo. Naša muzička tradicija je zahvaljujući ovoj vrsti vlastite refleksije ravnopravna komponenta drugih kulturnih oblasti savremene kulture vojvođanskih Slovaka – naglasio je Vladimir Valenćik. Milina Sklabinski, koja je pre šesnaest godina započela sa organizacijom konferencije prisutnima je predstavila najnoviji zbornik i pozvala ih na kreativan i argumentovan dijalog, čiji će rezultat biti relevantna osnova za implementaciju kulturne politike razvoja kulture Slovaka u Srbiji. Ujedno je naglasila da konferencija i nadalje ostaje platforma koja nastoji da brani standarde kvaliteta, kojih se ni u ovim složenim uslovima zajednica ne sme odreći. Uvodničar početka konferencije Ladislav Čanji naglasio je da muzikološke konferencije već niz godina spadaju u vodeće događaje koje organizuje Zavod i izrazio zahvalnost svim učesnicima što podržavaju ovaj događaj svojom erudicijom.

Pogledajmo dakle šta novo nam je XVI konferencija Slovačka muzika u Vojvodini donela. Prvi blok referata bio je posvećen aspektima narodne i ozbiljne muzike i u okviru njega se kao prva predstavila Ana Zornjan, koja je tek nedavno uspešno završila studije etnomuzikologije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Uz dobrodošlicu i izraženu nadu da će nova snaga konferencije u budućnosti doprineti ovom forumu brojnim istraživanjima iz sveta istraživanja muzičkog folklora Slovaka, čuli smo referat na temu Etnomuzikološka analiza slovačkih svadbenih narodnih pesama iz Pivnice i njihovu učestalost u današnje vreme. I ovaj referat nas je podsetio na važnost istraživanja elemenata, koji nam se pred očima polako gube.

Kamerni hor „Muzika Viva“ iz Petrovca je ove godine proslavio dve decenije postojanja a o tome je na konferenciji govorila Marjena Stanković Krivak, osnivač i dirigent hora. Hor je osnovan 2000. godine u okviru Mesnog odbora Matice slovačke u Bačkom Petrovcu a svoj prvi nastup beleži 2001. godine. Saradnja sa horovima, osobito onim iz Slovačke, u velikoj je meri doprinela da se naš hor održi i raste - naglasila je autorka referata. U toku jedne kalendarske godine hor je imao između 15 i 20 javnih nastupa mahom u Srbiji ali i u inostranstvu.

Priliku za izvođenje umetničkih dela onih Slovaka, koji svoje muzičke talente usavršavaju na osnovnim i srednjim muzičkim školama, odnosno na muzičkim akademijama svake godine stvara Mesni odbor Matice slovačke u Petrovcu, čiji će festival „Prolećne note“ sledeće godine biti održan po 25 put.

U toku četvrt veka su se na podijumu Gimnazije u Petrovcu predstavili talentovani pojedinci čija imena su danas trajno upisana u ovdašnji javni život. Katarina Melegova Melihova, koja je bilansirala dosadašnje edicije dodala je i to da se počev od 2009. godine nakon svakog festivala objavljuje CD, kao i to, da je 15. festival „Prolećne note“ održan u Studiju M Novosadskog radija. Iako „Prolećne note“ spadaju u jedinstven događaj ove vrste za slovačku zajednicu, kao i činjenica, da je uvršten u festivale od svemanjinskog značaja, jedina institucija koja pruža finansijsku podršku održavanju događaja je iz Slovačke – Kancelarija za Slovake u dijaspori. Bez finansijske podrške ne bi bilo moguće okupljanje učesnika iz cele Vojvodine niti organizovanja ovog jedinstvenog programa. U susret 25. festivala treba reći da je krajnje vreme da se postavi pitanje, koji je razlog ignorisanja ovog festivala od strane vodećih svemanjinskih institucija Slovaka u Srbiji.

Značaj folklornog festivala „Tancuj, tancuj“ u kontekstu zaštite i razvijanja narodnih tradicija vojvođanskih Slovaka vrednovala je Ana Medveđova. Naglasila je da se scenski folklorizam, kako ga u današnje vreme poznajemo, u punoj meri prezentuje na sceni folklornog festivala „Tancuj, tancuj“, zahvaljujući kojem se već pola veka podstiče ova vrsta delatnosti u slovačkim folklornim društvima duž čitave Vojvodine. Naglasila je činjenicu da je neophodno da se ponovno vraćamo istraživačkim aktivnostima, koje čuvaju ono što je karakteristično za slovačku zajednicu u Vojvodini. Takođe je naglasila da je Komisija za muzičku delatnost Odbora za kulturu Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine, koja je delovala od 2005. godine aktivno pratila, vrednovala, i stručno usmeravala aktere ovog festivala i da je velika šteta što ova komisija već dve godine ne postoji.

Mihal Hatalja, dugogodišnji organizator festivala najavio je da će povodom jubileja - 50 godina od osnivanja festivala biti objavljena monografija. Čitajući odlomak iz pripremane knjige, pomenuo je sve sredine iz kojih su na festivalu učestvovali folklorni kolektivi i time potvrdio činjenicu da je festival „Tancuj, tancuj“ događaj, koji istinski povezuje i spaja Slovake u Vojvodini. Pomenuti festival nije održan jedino 1990. Godine i aktuelne 2020. godine čime je javnost ostala siromašnija za još jednu svečanost slovačkog folklora, narodne nošnje, igre i pesme.

Slovenka Martinko Benkova, koje je od 2007. do 2018. godine svake godine bila u ulozi člana žirija na folklornom festivalu „Tancuj, tancuj“, govorila je o festivalu sa aspekta kvaliteta muzičkog izvođenja. Lično se ne slaže sa mišljenjem, koje je dugo godina potencirano kao jedino ispravno, da je pevanje vojvođanskih Slovaka izrazito jednoglasno i da je u toku svoga rada često morala praviti prilično velike kompromise. Analizirala je izvođenje pevačkih grupa i orkestara, gde je tokom godina imala mogućnost da prati smenu generacija, dolazak podmlatka i njihovog stasavanja na sceni, kao i izvanredne performanse iskusnih učesnika. Aktuelna atipična godina uticala je na smanjenje motivacije kod ljudi i doprinela slabljenju ionako već narušenog socijalnog osećanja i ograničila nekadašnja druženja amatera, koji su sa velikim entuzijazmom pripremali nastupe za tako značajan festival kakav jeste, ili je barem nekada bio, Folklorni festival „Tancuj, tancuj“.

Objavljivanje sređenih i poboljšanih snimaka na internetu na mestu i u prostoru u kojem se sve čini u najboljem redu i zvuči poletno je samo veoma slaba alternativa realnom muzičkom životu, koji smo kao zajednica u raznim etapama ipak imali i živeli – rekla je Benkova Martinkova. Vremena se dakle menjaju a instant rešenja su samo ishitrene reakcije bez neke perspektive, jer stvaraju veoma varljivu sliku o tome da je sve u redu a ipak nije.

Drugi deo konferencije bio je posvećen „Festivalu novokomponovanih slovačkih narodnih pesama“ (kasnije „Takmičenje novog slovačkog muzičkog stvaralaštva“) odnosno u današnje vreme festivalima, koji su iz ovog muzičkog festivala nastali – Festival popularnih pesama „Zlatni ključ“ u Selenči, Festival popularne muzike za decu „Leti, pesma leti“ u Kovačici i trenutno neaktivan „Festival slovačkih lirskih pesama“ u Kulpinu. Festivalsku atmosferu na samom početku ovog dela konferencije stvorili su Dominik i Marija Turanski iz Selenče, koji su izveli jednu od njihovih pobedničkih pesama iz 1998. godine.

Zatim je o festivalu govorio Jan Šimonji, koji je i sam prisustvovao počecima festivala a danas raspolaže kompleksnom i značajnom arhivskom dokumentacijom kao što je napr. Pravilnik prvog festivala ili napr. dokumente nastale tokom narednih godina u kojima se festival razvijao i menjao. Vraćajući se u prošlost, autor referata veoma je precizno imenovao način rada, koji u to vreme, kako kaže, nije tolerisao nikakav kič a sa ciljem da muzička ponuda bude raznovrsnija, dodeljivana je i nagrada za najbolji aranžman. Kompozicije su pristizale anonimno, bile su obeležene šiframa, tako su i interpretirane tokom takmičarskog dela a tek kada su dobile nagradu otkrivan je identitet autora. Da bi sve prisutne i plastično vratio u doba sa takvim načinom rada, u toku referata otvorio je koverat, koji je 46 godina bio deo arhive koja nije otvarana, jer nije bila nagrađena. Tako smo saznali, ko se krio iza određene šifre, što je imalo veoma poučan efekat i za današnje vreme. Dakle prilikom jubileja - 50. godišnjice osnivanja takmičenja Jan Šimonji je predstavio dosledno pripremljen materijal, koji će u određenom delu biti objavljen u muzikološkom zborniku.

Kako je više puta pomenuto, takmičenje novog slovačkog stvaralaštva je nakon određene pauze podeljeno na tri koncerta, tri različita festivala, koji su se organizovali na tri različite lokacije. U Selenči je nastavljeno sa organizacijom dela sa popularnom muzikom, dok je koncert lirskih pesama (nove kompozicije pisane na način narodnog stvaralaštva) počeo da se organizuje u zdanju dvorca u Kulpinu.

O nekoliko godina ovako organizovanog festivala govorio je Pavel Gaža, iskusni organizator i realizator ovog događaja, koji se osvrnuo na veoma konkretne aspekte organizacije, ali i na razloge zbog kojih se u zadnjim godinama festival ne održava. Pojasnio je i mogućnosti koje pruža Radio-televizija Vojvodine, tačnije načine saradnje prilikom realizacije festivala, što bi, složili su se prisutni, u bitnoj meri kao i u prošlosti doprinelo kvalitetu samog festivala i to ne samo onog u Kulpinu.

 

Kada je reč o festivalu dečijeg stvaralaštva o njemu su govorili Pavel Tomaš, nastavnik muzičkog i Jan Tomaš, direktor Doma kulture iz Kovačice. Ovaj festival nastao je iz lokalne potrebe početkom 90. godina u Padini (nakon par godina preseljen je u Kovačicu), ali je nakon deljenja već pomenutog festivala osnovanog 1970. godine koncert dečijih pesama pridružen onome u Kovačici, čime je festival u Kovačici dobio svemanjinski značaj. Kada je reč o festivalu dečijeg stvaralaštva zanimljivo je da koncerti, koji su se održavali gotovo 25 godina, ostaju nedokumentovani a upravo su za njih napisane neke od najlepših dečijih kompozicija kod vojvođanskih Slovaka.

Anamarija Boldocki Grbić je za potrebe konferencije analizirala tekstove pesama, na koje su komponovali razni autori muziku i naglasila, da se na jezičke i stilske aspekte u tekstu uvek obraćala velika pažnja, te da su zahvaljujući novom stvaralaštvu nastajali novi literarni biseri, koji su se zajedno sa melodijom upisali u naše kolektivno pamćenje.

Sa ciljem da dokumentuje i sačuva melodije i tekstove lirskih pesama, od prvog pa do poslednjeg festivala, Jan Šimonji je uspeo da prikupi gotovo sve kompozicije. Izuzev četrnaest, za kojima još traga, imaće 200 kompozicija, koje će zatim biti digitalizovane i dostupne na sajtu Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine.

O tome je govorio Juraj Suđi, koji ove pesme piše u kompjuterskom programu, kako bi se na jednom mestu u digitalnoj formi našle note kompozicija, tekstovi pesama ali ponegde i sami zvučni zapisi kompozicija, koje je u svojoj arhivi sačuvao Radio Bačka.

Festivali popularne muzike oduvek su bili poseban doživljaj za sve njegove učesnike – autore kompozicija, autore aranžmana, interpretatore, tekstopisce, muzičare, organizatore, voditelje ali isto tako i za publiku, koja niz godine unazad ima mogućnost da prati takmičenje i u direktnom televizijskom prenosu.

U diskusiju u kojoj se govorilo o sadašnjosti i budućnosti festivala uključio se i njegov dugogodišnji organizator Jozef Gašparovski ali i kompozitor i veliki prijatelj festivala slovačke popularne muzike Jovan Adamov. Tokom diskusije začulo se i mišljenje da festival u budućnosti ne bi trebao da ima takmičarski karakter sa čim se većina prisutnih nije složila.

Jovan Adamov argumentovao je, između ostalog, potrebu za takmičenjem i time, da je takmičenje ipak trenutak određene napetosti, koju publika voli, zbog toga što i publika ima svoje mišljenje, takođe vrednuje i ocenjuje i pomno prati do kakvog će rezultata dospeti žiri. Veliki svetski festivali posvećuju ovom delu festivala više vremena od samog dela u kojem se čuju kompozicije, što nije slučajno. A sledeći argument je i taj, da su za umetnike nagrade važne, upisuju ih u svoje biografije. Ove nagrade im mogu biti korisne i zbog toga je dobro da festivali budu zasnovani na zdravoj konkurenciji, koja će selektovati ono najbolje i najvrednije što u jednoj zajednici postoji.

Konferencija je imala i svoj muzički segment zahvaljujući programu usavršavanja mladih izvođača popularne muzike, kojim rukovodi Slovenka Benkova Martinkova. U programu su nastupali Una Amidžić, Iveta Kovač, Zlatko Klinovski, Janko Hrubik i Ana Torđanski, koji su i svojim nastupima potvrdili da kao zajednica imamo zaista talentovane mlade pojedince, koji mogu biti garancija budućih festivala. Postoje stvari koje nisu u našim rukama i ne umemo da predvidimo kada i na koji način ćemo opet biti u prilici da se bezbrižno radujemo onome što čujemo i vidimo na sceni.

Sa druge strane postoje stvari na koje možemo i moramo uticati a to je neprestano poboljšanje uslova za realizaciju takvih talenata kao što su recimo i ovde pomenuti pojedinci. Oni ali i drugi talenti mogli bi biti poznati u svetskim razmerama a mi da budemo ponosni što potiču upravo iz naše zajednice i zbog toga je uloga javnih institucija da stvaraju uslove za njihovu što kvalitetniju prezentaciju i pomažu da sa svojim talentima rastu.

Sastavni deo konferencije bila je i izložba novinskih članaka o festivalima koji se od 2005. godine održavaju u Selenči a pripremio ih je Mesni odbor Matice slovačke u Selenči, koji vodi Svetlana Zolnjan. Realizaciju izložbe finansijski je podržala Kancelarija za Slovake u dijaspori. Ova Kancelarija finansijski je podržala, zajedno sa Zavodom za kulturu vojvođanskih Slovaka, i realizaciju XVI konferencije i objavljivanje zbornika radova XV konferencije „Slovačka muzika u Vojvodini“.

Tekst: Milina Sklabinski, fotografije: arhiv ZKVS

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
V stredu 20. októbra sa v Novom Sade uskutočnilo vyhodnotenie 11. ročníka fotosúbehu ÚKVS.
V Dobanovciach si v tomto roku pripomínajú 160. výročie príchodu Slovákov do tejto osady a 130 rokov od založenia fílie.
Medzi spoločné dolnozemské projekty na rok 2021 v dohode signatárov zo Srbska, Rumunska a Maďarska bola zahrnutá aj výstava 25 ročníkov Festivalu vážnej hudby Jarné nôty.
V utorok 5. októbra 2021 zomrel popredný padinský insitný maliar Martin Pap.
Vo štvrtok 30. septembra sa v galérii ÚKVS uskutočnila vernisáž výstavy umeleckých fotografií nášho popredného fotografa Michala Madackého.
Slováci v Starej Pazove si pripomenuli 250. výročie od príchodu prvých slovenských rodín do tejto osady. Slávnostný program pri tejto príležitosti sa uskutočnil v sobotu 2. októbra v divadelnej sieni.
Združenie pazovských žien si v tomto roku pripomína sté výročie založenia. Oslava sa uskutočnila v sobotu 2. októbra v Klube VHV tamojšieho SKUS-u hrdinu Janka Čmelíka.
Dňa 29. sepmtembra 2021 zomrela naša významná kovačická insitná maliarka Alžbeta Čížiková.
Vyšla nová publikácia v edícii Doktorské dizertácie
Prestížnu regionálnu cenu získali Dagmar Máriu ANOCA z Rumunska, Mária Katarína Hrkľová zo Slovenskej republiky a Slovenskému kultúrnemu centru Pavla Jozefa Šafárika z Nového Sadu.