U sredu, 15. juna, u ZKVS je otvorena izložba radova malog formata slovačkih umetnika u Srbiji pod nazivom „KORENI 8“.

Ovogodišnja izložba radova malog formata „Koreni“, na kojoj učestvuju slovački slikari koji žive u Srbiji, održava se već osmi put. Ostvareni kontinuitet održavanja ovog skromnog i neupadljivog događaja najbolji je pokazatelj toga da je njegov inicijator, staropazovački slikar Jan Agarski, bio u pravu kada je osnivao „Korene“. Pokazalo se da na ovim izložbama malog formata učestvuju brojni umetnici svih generacija koji, na taj način, iz godine u godinu predstavljaju svoje najnovije radove. Izložbe „Koreni“ tako željnoj publici pružaju uvid u nove radove iz njihovih ateljea. Ujedno su ovi radovi zaista dragoceni za kritičare koji procenjuju adekvatnost savremenih umetničkih dela u savremenom svetu, kao što će katalozi dela kao i ostala dokumentacija sa ovih izložbi biti dragoceni za pisanje nekih budućih istorija umetnosti vojvođanskih Slovaka, ali i naše umetnosti uopšte.

Kako, dakle, reaguju naši umetnici na impulse savremenog sveta, u kojem živimo?

Naša današnja umetnička scena je raznolika, razbacana, uopšteno neshvatljiva, što pretpostavlja pluralnu atmosferu, tematsku, realizacionu i poetsku raznovrsnost, otvorenost u filozofiranju i shvatanju umetnosti kao društvene prakse i umetnika kao relevantnog društvenog subjekta. Ne bez razloga, jer su dva velika filozofa 20. veka – Erih From i Herbert Markuze – svojevremeno upozoravali na suptilno porobljavanje čoveka i malverzacije industrijskog društva. Ove malverzacije su se intenzivirale sa napretkom modernih tehnologija i informatizacije. Danas je, zahvaljujući globalnoj medijalizaciji, kontrola pojedinca i društva postala eksplicitna i konkretna: savremeni kapitalizam posmatra nemilosrdnu eksploataciju čoveka i svodi ga na resurs koji se koristi za stvaranje profita. Šošana Zubof otvoreno govori o „društvu za nadzor“, društvu u kojem smo svi kontrolisani, gde nema zataškavanja i skrivanja iza maske demokratije. Industrijski način života otuđuje čoveka od stvarne prirode i pretvara ga u biološkog roba u funkciji održavanja kapitalističkog ekonomsko-potrošačkog sistema. Zbog svega toga se gubi individualnost i smisao čoveka, čovek je egzistencijalno ugrožen, uzurpiran, uplašen, otuđen.

Ugroženom čoveku je neophodno ohrabrenje, potrebni su mu makar utopijski projekti koji će ga ponovo približiti sopstvenoj normalnosti. U naše vreme je sve manje „kanala“ koji će ga vratiti na nekadašnju slobodu. Umetnost je jedan od tih puteva, jer je valjda jedino što ona sadrži su misli slobodne kreativnosti, estetski sistemi i etički principi. Stoga je svaka izložba koja predstavlja radove umetnika danas vredan pokušaj očuvanja ljudskosti. Sačuvati osnovne principe stvaranja i života, poštovati principe opšte dijalektike i njene principe. Na svom putu, umetnik pravi „male popravke sveta“, čini male korake da postigne uzvišene i humane ciljeve. Upravo ovakvu funkciju imaju radovi izloženi na ovoj izložbi nazvanoj „Koreni“. Jer umetnici nam se svojim delima trude ponuditi uverenje da je, makar duhovno, moguće prevazići sve teškoće naše svakodnevice.

U slikarstvu je danas važeći gotovo svaki stilski pokušaj – bilo da su u pitanju „klasične“ scene, modernistički koncepti, figuracija ili apstrakcija. Važno je izgraditi lični ljudsko-umetnički stav i suprotstaviti se globalnoj medijalizaciji, koja umanjuje ulogu i mesto čoveka u modernom svetu. To radi grupa figurativnih umetnika i portretista: Miroslav Pavlovič i Miroslav Havrilov su angažovani, Andrea Mernjik-Šimon je realistično ubedljiva, Dragana Olujić i Jasna Opavski su svojim crtežima bliske klasičnoj figurativnoj kompoziciji. Odmak od tehnološke dominacije i diskriminacije je evidentan u pejzažima Marije Galat-Ćirić, Lasla Kolara, Svetlane Mihalj, Suzane Sanković. Fotografije Mihala Madackog (kiša) i kompjuterska reciklaža motiva Vesne Opavski (opalo lišće) posvećene su specifičnom „stanju“ pejzaža. U čisto likovnom smislu, ubedljivo deluju smanjene razmere ravnice Mihala Đurovke, osobeno stilizovane pejzažne slike Ljupke Ergove i geometrijska stilizacija panoramskog motiva Štefice Radovanov. Apstraktno obojeni ekspresivni crteži Zvonimira Pudelke očigledno su inspirisani prirodom i njenom energijom, kao što su slični impulsi uočljivi u visokokultivisanim grafikama Alene Klaćikove. Izuzetan kvalitativni doprinos izložbi su ubedljivi i slojeviti kolaži Marije Gaškove, koje karakteriše posvećen odnos prema pitanjima životne sredine, i Jana Agarskog, koji je postigao harmoniju forme, materije i svedenog kolorita. I ovog puta se susrećemo sa sada već integrisanom grupom geometrista – Jozefom Klaćikom, Rastislavom Škulecom, Marjanom Karavlom i Danijelom Marko, koji nam nude estetiku i etiku racionalnog shvatanja sveta u vremenima globalne krize.

Na ovogodišnjoj izložbi „Koreni“ nagrađena je serija malih crteža Zdenke Marije Madacki, koja je proistekla iz njenog dugogodišnjeg i kontinuiranog interesovanja za odnos nauke i umetnosti, tačnije odnos prirode i karaktera umetnosti. Svojom jednostavnom i čistom ikonografijom stvorila je zaista autentične crteže pune brojnih metaforičkih poruka.

Specijalnu nagradu žiri je dodelio i grafičaru i slikaru Pavelu Čanjiju, u čijem je stvaralaštvu mali format dobio karakter snažnog i konačnog dela, čiji je značaj autentični deo celokupnog njegovog stvaralaštva zabeleženog u savremenoj umetnosti Vojvodine i Srbije.

Tekst: Sava Stepanov, foto: Ladislav Čanji