U Staroj Pazovi je 29. oktobra počela smotra amaterskog pozorišnog stvaralaštva 52. „Pozorišne lovorike“.

Jedna od sedam svemanjinskih manifestacija — smotra amaterskog pozorišnog stvaralaštva, podigla je zavesu na pazovačkim daskama i „Pozorišne lovorike“ otvorila je Monika Podsklanova-Šuhajdova, zamenica ambasadora Slovačke republike u Srbiji. Izrazila je divljenje što se već pola veka organizuje ovaj festival na visokom nivou i rekla: „Amatersko pozorište ima poseban status u pozorišnoj umetnosti i, za razliku od profesionalnih pozorišta, u njegovom interesu je da ujedini zajednicu istomišljenika različitih profesija i generacija, dočara njihovo iskustvo i percepciju sveta i to predstavi publici. Amatersko pozorište ima još jednu posebnu funkciju, a to je stvaranje prostora za negovanje maternjeg jezika, što je veoma dragocenoi održava naš nacionalni identitet. Najvažniji aspekt amaterskog pozorišta je da se ljudi time bave iz ljubavi. Prva pretpostavka su pozitivni odnosi među ljudima, kao nešto što se može zajednički stvoriti i ponuditi gledaocu. Verujem i želim svima da naredni dani budu prožeti upravo ovom porukom.“

U programu otvaranja prisutne je pozdravio i Aleksander Bako, potpredsednik društva „Heroj Janko Čmelik“, koje je jedan od organizatora smotre. On je izrazio radost, budući da je bilo dovoljno gledalaca u publici i zahvalio se svima koji finansijski i organizaciono podržavaju smotru. Osim društva, organizatori su i Opština Stara Pazova, NSSNM i Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka, a finansijsku podršku pružila je i Kancelarija za Slovake u dijaspori.
O našim festivalima, koji su vrhunske smotre koje imaju za cilj da predstave ono najbolje što se stvori u toku godine, govorio je Vladimir Francisti, direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka, koji, između ostalog, rekao: „“Pozorišne lovorike“ ispunjavaju svoju misiju već duže od pola veka i to svedoči o njihovoj vitalnosti i značaju za očuvanje kulturnog nacionalnog identiteta. Naši pozorišni entuzijasti svake godine ulažu sate truda u očuvanje ovog kulturnog fenomena. To od nas zahteva ne samo pozorišna tradicija, koja je doprinela očuvanju naše originalnosti, već i činjenica da je slovačko pozorište uspelo da izađe iz okvira naše manjinske kulture na scenama kod nas i u svetu. O zrelosti naših pozorišnih grupa svedoči i gotovo godišnje učešće na „Scenskoj žetvi“ u Martinu, najstarijem festivalu neprofesionalnih pozorišta u Evropi. Pola veka pozorišne smotre dokazuje da je pozorište vanvremensko, da mit o pozorištu i njegov emotivni korpus ne prestaje da fascinira. Velika je čast i ljudski lepo posvetiti se ovako plemenitoj stvari, koja je spoj čak nekoliko vrsta umetnosti.
U umetničkom delu svečanog otvaranja nastupila je i pijanistkinja Svetlana Tirmenštajn, rodom iz Sibira, koja već tri decenije živi i radi u Srbiji. Nakon svečanog otvaranja „Pozorišinih lovorika“ i na oduševljenje ljubitelja pozorišne umetnosti nastupili su članovi Slovačkog vojvođanskog pozorišta sa gostujućom predstavom „Testosteron“ autora Andžeja Saramonoviča, a u režiji Radoja Čupića. Ovogodišnja produkcija donosi šest pozorišnih predstava amatera iz Kovačice, Pivnica, Gložana, Kulpina, Erdevika, Novog Sada i Kisača. Takmičarski deo organizovan je drugačije nego prethodnih godina, odnosno, održava se dva dana, 30. oktobra i 4. novembra. U subotu, 29. oktobra, „Pozorišne lovorike“ svečano su počele, a 5. novembra biće svečano dodeljene nagrade najuspešnijima. Pozorišnu produkciju prati stručni žiri u sastavu: Mgr. art. Miroslav Benka, istaknuti umetnik, Jan Privizer, režiser iz Kisača i Aleksander Bako, režiser iz Stare Pazove. Sve produkcije prati i žiri publike, koji će na kraju proglasiti i najboljeg glumca iz svake predstave, što je, ujedno, i novina smotre.
U nedelju, 30. oktobra, na programu smotre slovačkog amaterskog pozorišnog stvaralaštva bile su čak četiri predstave, koje su odigrali amateri iz Kovačice i Pivnica, Gložana, Kulpina i Erdevika.
Nedeljni pozorišni praznik otvorili su mladi amateri Kolektiva kreativnih amatera „KOKRAM“ iz Kovačice i Amaterskog pozorišta „Janko Čeman“ iz Pivnica zajedničkom inscenacijom na maloj sceni „Ljud-mila“, u režiji Silvije Svakus, koja se pobrinula i za scenografiju, kostime, a zajedno sa kolektivom, i za dramaturgiju. Ova predstava nastala je prema tekstu autorke Edite Đurčove „Ja, hrabra Ljudka, ili ćerka Naroda“, tokom pozorišne radionice na seminaru „Pišeš? Pišem!“. Prema rečima režiserke, predstava je nastala za neuobičajeno kratko vreme, za nedelju dana tokom trajanja seminara, što je veoma komplikovano i zahtevno. U predlošku se radi o istorijskom putu Ljudmile Hurbanove iz Stare Pazove, spisateljice, dramaturga i inicijatorke pokreta za emancipaciju žena. Režiserka predstave je istakla da je Ljudmila Hurbanova bila značajna ličnost koja je počela da razmišlja drugačije i zalagala se za izjednačenje prava muškaraca i žena, te je želela da dokaže da su žene jednako pametne i sposobne, kao i muškarci. Istovremeno je istakla da je tema emancipacije žena veoma savremena, što se dopalo svim mladim ljudima koji su učestvovali u realizaciji predstave. Nažalost, u današnje vreme je veoma malo Ljudmila. „U ansamblu su mladi ljudi, ali iskusni glumci, tako da nije bilo teško uklopiti se,“ rekla je glumica Una Brtka, koja je glumila Ljudmilu. Ona je napomenula da im je cilj bio da povežu prošlost sa sadašnjošću, tema ih je dotakla, jer i danas postoje zemlje u kojima žene nisu ranopravne sa muškarcima. Napomenula je da su sa režiserkom imali veoma dobru saradnju.
Drugu takmičarsku predstavu izvela je pozorišna sekcija Kulturno-prosvetnog društva „Jednota“ iz Gložana. Predstavu „Crta“, prema tekstu Ljiljane Lašić „Kuća sa prozorom“, režirala je Janja Urbanček-Fejzulahi, koja je bila zadužena i za izbor muzike. U dramaturgiji, redigovanju teksta, scenografiji i izboru kostima učestvovao je ceo kolektiv. Nakon duže pauze, amateri iz Gložana sakupili su snage, okupili su se i odlučili da pripreme pozorišnu predstavu. Prema rečima režiserke, bilo im je teško da rade budući da je dve godine vladala epidemija virusa COVID-19, što im, na svu sreću, nije oduzelo volje za radom. Od marta pa sve do sada predstavu su izveli šest ili sedam puta, a učestvovali su i na festivalima u Pivnicama i Kisaču, te uskoro planiraju da je treći put izvedu u Gložanu, jer postoji interesovanje za predstavu. Na pitanje zašto je izabrala baš ovaj tekst, režiserka je kratko odgovorila: „Jer je tekst univerzalan, pominje svu našu sreću i nesreću, probleme u državi, ali i u porodici, probleme sa zaposlenjem, narkomanijom ili koronavirusom, ukratko, sve naše brige. A ta linija je u nama i prelazimo je ne samo kada umremo, već i kada rešimo neki problem, kada nešto završimo i idemo dalje, tako da je i ta linija univerzalna.“ Ova predstava je treća pod režiju se potpisuje Janja Urbanček-Fejzulahi, a koju do sada, zapravo, još nije ni odgledala, budući da je uvek na sceni, pošto glumi ulogu bake. „Bio je to težak i zahtevan rad,“ priznala je za kraj režiserka i glumica.
Iskusni glumački kolektiv pozorišnog ansambla Kulturno-umetničkog centra „Zvolen“ iz Kulpina na ovogodišnje „Pozorišne lovorike“ doneo je inscenaciju „Iskusne, neiskusne i one ostale“, prema tekstu Žana Anuja i prema motivima predstave „Ženski orkestar“. Režiju, scenografiju, kostime i izbor muzike potpisuje Marina Dir, koja se sa glumačkom postavom pobrinula i za dramaturgiju i redigovanje teksta. U originalnoj predstavi su ovi ženski likovi članice orkestra, ali u kulpinskoj su glumice koje čekaju na početak predstave, prikazujući žene sa svim problemima koje svakodnevno sa sobom nose. Jake su, ali i ranjive, no uvek su spremne da se bore za svoju istinu. U krugu ovih žena je jedan muškarac, zbog čega možemo da pratimo ženske komentare i razmišljanja o muškarcima. Viera Dorča-Babiak uključuje svoj lik Suzen u one ostale, jer je to alkoholičarka. Otkrila je da su ovog puta želeli da urade nešto drugačije nego ranije. Umesto uobičajenih komedija, sada su igrali dramu apsurda. Kulpinski amateri su predstavu odigrali četiri puta do sada —  u Kulpinu i na festivalima u Pivnicama i Kisaču.Jano Hrubik, autor predloška „Cunami“, razmišljao je o tome šta se može dogoditi ako bi u budućnosti oživele poznate ličnosti iz prošlosti poput Adolfa Hitlera, Benita Musolinija, Josifa Visarionoviča Staljina, Lukrecije Bordžija. Predstavu su, prema ovom tekstu, priredili članovi pozorišne sekcije Slovačkog kulturno-prosvetnog društva „Erdevik“ iz Erdevika. Za režiju, scenografiju, izbor muzike i kostime pobrinuo se Vladimir Šerfezi. „Posle skoro petnaestogodišnje pauze u erdevičkom društvu, okupila se grupica mladih ljudi koji su želeli da igraju u predstavi, te su me pozvali da im pomognem u tome,“ govori režiser. Veoma ga je to obradovalo, jer ga pozorište, kao dugogodišnjeg glumca i režisera, još uvek privlači. „Bilo je mnogo posla, jer u ansamblu imamo samo dve iskusne glumice i čak osam debitanata,“ primetio je reditelj i dodao da su ne samo on, već i glumci zadovoljni rezultatom. Radost je tim veća, jer žive u sredini u kojoj je sve manje Slovaka, ali se trude da sačuvaju maternji jezik i književni slovački. Predstavu su do sada izveli u Erdeviku, a učestvovali su i na festivalima u Pivnicama i Kisaču.

Tekst i fotografije: Ana Simonović