Istorija standardnog slovačkog jezika u okruženju vojvođanskih Slovaka u međuratnom periodu

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka je u 2020. godini objavio šesti tom iz svoje edicije „Doktorske disertacije”. Ovoga puta bila je to disertacija “Istorija standardnog slovačkog jezika u okruženju vojvođanskih Slovaka u međuratnom periodu” Samuela Koruniaka, koju je autor uspešno odbranio na Katedri za slovački jezik Filozofskog fakulteta Univerziteta “Konstantin Filozof” u Njitri. Samuel Koruniak se u svojoj disertaciji fokusirao na složeni fenomen književnog jezika vojvođanskih Slovaka sa posebnim naglaskom na period posle 1918. godine, odnosno na period kada su se ovdašnji Slovaci prvi put našli u novoj državnoj zajednici Kraljevini SHS, sada i formalno odvojeni od zemlje njihovog porekla, što je sa sobom donelo niz direktnih i indirektnih implikacija kako na njihov status nacionalne manjine, tako i na njihov nacionalni i jezički identitet.

Dok je istorija standardnog slovačkog jezika u Slovačkoj bila, naravno, predmet brojnih naučnih radova, standardni slovački jezik vojvođanskih Slovaka, kao izdanka slovačke nacije koji se sticajem istorijskih okolnosti razvijao u vrlo specifičnim uslovima, još uvek nije detaljno i kompleksno obrađen. Za ispravno razumevanje razvoja i položaja slovačkog kao književnog jezika slovačke manjine van matične države Slovačke neophodno je sveobuhvatno sagledavanje svih jezičkih, ali i nejezičkih faktora, posebno istorijskih, društvenopolitičkih i zakonodavnih specifičnosti, koje su u značajnoj meri uticale na položaj književnog jezika i njegovog položa i specifičnosti u okruženju vojvođanskih Slovaka. Samuel Koruniak je ispravno shvatio da ova u suštini lingvistička tema iziskuje interdisciplinaran pristup i u svom radu pruža kompleksnu sliku razvoja i položaja slovačke nacionalne manjine na teritoriji današnje Vojvodine, a samim tim i njenog jezičkog pitanja. Bez istorijskog diskursa ne bi bilo moguće razumeti ni poreklo same slovačke manjine u Vojvodini, odnosno u današnjoj Srbiji, ni njene jezičke specifičnosti. Sam rad stoga predstavlja izvesnu sintezu znanja o vojvođanskim Slovacima i njihovoj etničkoj i jezičkoj genezi. Ovde se govori o socijalnom i političkom razvoju manjine i pre Prvog svetskog rata, a u tom kontekstu i o ondašnjoj jezičkoj situaciji ali su tek društvenopolitičkih razvoj posle Prvog svetskog rata, uspostavljanje novog geopolitičkok poretka u Evropi i pojava novih državnih zajednica, uključujući Čehoslovačku i Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, značajno uticali na položaj Slovaka koji žive na teritoriji današnje Vojvodine, što se prirodno odrazilo i na položaj slovačkog jezika, posebno u kontekstu njegove javne i službene upotrebe. Iz tog razloga, Koruniak posvećuje dužnu pažnju pitanjima društvenopolitičkog razvoja, formiranju novih kulturnih i obrazovnih institucija, a posebno mapira područja primene standardnog slovačkog jezika u crkvi i školi kao dvama stubovima na koja su se ovdašnji Slovaci tradicionalno oslanjali u svojim borbi za očuvanje sopstvenog nacionalnog, kulturnog, a time i jezičkog identiteta. Činjenica da su se vojvođanski Slovaci našli u novoj državnoj zajednici uticala je i na upotrebu slovačkog jezika u službenoj, odn. administrativne funkciji, ali je istovremeno podstakla ovu zajednicu da intenzivnije sagledava svoju samosvojnost, uključujući i onu jezičku.

Autor se detaljno bavi i specifičnostima koje su uticale na jezik vojvođanskih Slovaka, poput dugotrajne odvojenosti od matične nacije i razvoja u inoetničkom okruženju, što je prirodno dovelo do delimičnog očuvanja nekih, sa današnjeg stanovišta arhaičnih, dijalekatskih specifičnosti i dugotrajne izloženosti međujezičkim kontaktima, pre svega se to odnosi na kontakt slovačkog jezika sa mađarskim, srpskim / srpskohrvatskim, a u manjoj meri i rusinskim, češkim i nemačkim jezikom.

Koruniak nije zaboravio ni napore i značajne rezultate vojvođanskih slovakista, obraćajući posebnu pažnju na lingvistički rad Danijela Dudoka koji se kao jedan od retkih stručnjaka bavio i pitanjem razvoja i istorije standardnog slovačkog jezika u Vojvodini.

“Istorija standardnog slovačkog jezika u okruženju vojvođanskih Slovaka u međuratnom periodu” svojom kompleksnošću i širokim pogledom predstavlja dragocenu naučnu sintezu saznanja o jezičkom identitetu vojvođanskih Slovaka i kao takva će sigurno postati dragoceni izvor informacija za sve one koji će se u budućnosti baviti ovim kulturnim i jezičkim fenomenom.

 

Ladislav Čanji

Release Date: 
2020

Zavod preporučuje

Do nového roku s najnovším číslom Slovenského svetového kalendára

Ak by vás zaujímalo prečo, v mexickom meste Guadalajara stojí veľký neónový nadpis „Slovensko” a ako sa po deväťdesiatych rokoch našiel stratený rod Holohlavských, ak by ste si chceli prečítať o tom, aké stretnutia organizujú austrálski Slováci, aké slovenské podujatia usporiadajú v Libanone, čo si z ľudového odevu zachovali Slováci v Srbsku, ak chcete spoznať slovenského misionára v Ekvádore, známu umelkyňu vo Francúzsku, či súčasného akademického maliara v Mníchove, ale aj všeobecne sa dozvedieť o významných osobnostiach, jubileách, slovenských školách, organizáciách a iný

Delatnost i uticaj slovačke horske kulture na razvoj i širenje interkulturalnosti u Vojvodini - Juraj Suđi

Doktorska disertacija Juraja Suđija

Meno Juraja Súdiho a jeho účinkovanie na hudobnom javisku nielen v slovenskej Vojvodine, Srbsku, v Slovinsku, na Slovensku a inde za hranicami štátu je pre našinca dávno známe. Sledovali sme jeho nezištnú lásku k hudbe, jeho obetavú prácu a záľubu vo všetkých žánroch hudobného umenia a poznali ho ako entuziastu. Píše skladby pre deti, angažované skladby, lyrické, tanečné a národné skladby. Práve táto vedecká monografia je výsledkom autorovho dlhoročného aktívneho účinkovania na poli hudby medzi vojvodinskými Slovákmi.

Majak 9/2017

Poštovani čitaoci,

u Vašim rukama imate 9. broj godišnjaka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka – „Majak“. U ovom broju razmatramo događaje koje smo organizovali, podržali, ili na bilo koji način doprineli njihovoj organizaciji i realizaciji u 2017. godini. Pozivamo Vas na sve manifestacije, promovišemo ih i informišemo širu javnost o njihovom toku dešavanja putem medija i našeg portala.

Bibliografija Pavela Mučajija

(Boženka Bažíková: Bibliografia Pavla Mučajiho. Nový Sad : Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov, 2017)

V Ústave pre kultúru vojvodinských Slovákov v novembri roku 2010 zažila nová edícia. Ako 1. zväzok v novozaloženej edícii Bibliografie vyšla tlačou Bibliografia Andreja Ferku autora Víťazoslava Hronca. Táto edícia, ktorá komplexne zachytáva tvorbu našich spisovateľov a umelcov, pretrváva aj dodnes.

Slovenský svetový kalendár na rok 2018

Ročenka na 324. stranách prináša informácie o Slovákoch žijúcich v 22. krajinách sveta. A nie iba to. Ponúka aj príspevky o krajanských inštitúciách a podujatiach na Slovensku, či originálne a podnetné názory slovenských osobností o prvom ročníku tohto periodika, fotografie slovenských kostolov z rôznych kútov sveta a iné zaujímavosti. Vhodný darček pod stromček pre všetkých zahraničných Slovákov, z ktorého sa na titulnej strane na vás pozerá dievčatko menom Zora Suleiman z Nového Zelandu zvečnené fotografom Martinom Holíkom.

Izašao je 8. godišnjak ZKVS "Majak 2016"

Poštovani čitaoci, dragi prijatelji,

pred Vama je novi broj godišnjaka „Majak“ iz kojeg ćete saznati čemu smo posvetili pažnju u 2016. godini, i šta je zapravo činilo sadržaj Programa rada Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u ovoj kalendarskoj godini. O programskoj delatnosti ćete se više informisаti iz stranica koje su pred Vama.

Zborník prác 12. Konferencie muzikológov a hudobných odborníkov na tému Život a dielo etnomuzikológa Martina Kmeťa

Muzikologická konferencia pod názvom Slovenská hudba vo Vojvodine, v poradí 12., sa konala dňa 26. novembra 2016 v Ústave pre kultúru vojvodinských Slovákov. Prebiehala v znamení témy Život a dielo etnomuzikológa Martina Kmeťa pri príležitosti jeho nedožitých 90. narodenín. S tým cieľom boli vyzvaní domáci a zahraniční odborníci, aby z rôznych aspektov preskúmali činnosť poprednej osobnosti vo svete hudby vojvodinských Slovákov a aby tak prispeli k zosystematizovaniu jeho celoživotného diela.

Slováci vo Vojvodine, premeny svojbytnosti enklávneho spoločenstva

SLOVO O VOJVODINSKÝCH SLOVÁKOCH

Spomenar slovačkih vojvođanskih književnika, umetnika i kulturnih radnika početkom 21. veka

Spomenar slovačkih vojvođanskih književnika, umetnika i kulturnih radnika izdali su 2017. godne MC Box iz Novog Sada i Slovački izdavački centar iz Bačkog Petrovca. Sastavili su ga Vladimir Valenćik i Katarina Mosnak Bagljaš. Radi se o projektu Vesne Vujasinović, direktorke izdavaštva MC Box, čiji je cilj da na jednom mestu predstavi život i delo 100 ličnosti koje su sa svojim radom i stvaralaštvom doprineli i doprinose kulturi, nauci i opšte zajedničkom životu vojvođakskih Slovaka početkom 21.

Иза гора и долина – три века Словака у Војводини

Za horami, za dolami lúčka zelená,

zamiloval som si dievča, čierne oči má...

 

Навршава се већ треће столеће од како на простору данашње Војводине живе припадници словачке националне заједнице. Од времена насељавања у 18. веку, до данас, Словаци су оставили дубок траг у историји и култури Војводине.