Istorija standardnog slovačkog jezika u okruženju vojvođanskih Slovaka u međuratnom periodu

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka je u 2020. godini objavio šesti tom iz svoje edicije „Doktorske disertacije”. Ovoga puta bila je to disertacija “Istorija standardnog slovačkog jezika u okruženju vojvođanskih Slovaka u međuratnom periodu” Samuela Koruniaka, koju je autor uspešno odbranio na Katedri za slovački jezik Filozofskog fakulteta Univerziteta “Konstantin Filozof” u Njitri. Samuel Koruniak se u svojoj disertaciji fokusirao na složeni fenomen književnog jezika vojvođanskih Slovaka sa posebnim naglaskom na period posle 1918. godine, odnosno na period kada su se ovdašnji Slovaci prvi put našli u novoj državnoj zajednici Kraljevini SHS, sada i formalno odvojeni od zemlje njihovog porekla, što je sa sobom donelo niz direktnih i indirektnih implikacija kako na njihov status nacionalne manjine, tako i na njihov nacionalni i jezički identitet.

Dok je istorija standardnog slovačkog jezika u Slovačkoj bila, naravno, predmet brojnih naučnih radova, standardni slovački jezik vojvođanskih Slovaka, kao izdanka slovačke nacije koji se sticajem istorijskih okolnosti razvijao u vrlo specifičnim uslovima, još uvek nije detaljno i kompleksno obrađen. Za ispravno razumevanje razvoja i položaja slovačkog kao književnog jezika slovačke manjine van matične države Slovačke neophodno je sveobuhvatno sagledavanje svih jezičkih, ali i nejezičkih faktora, posebno istorijskih, društvenopolitičkih i zakonodavnih specifičnosti, koje su u značajnoj meri uticale na položaj književnog jezika i njegovog položa i specifičnosti u okruženju vojvođanskih Slovaka. Samuel Koruniak je ispravno shvatio da ova u suštini lingvistička tema iziskuje interdisciplinaran pristup i u svom radu pruža kompleksnu sliku razvoja i položaja slovačke nacionalne manjine na teritoriji današnje Vojvodine, a samim tim i njenog jezičkog pitanja. Bez istorijskog diskursa ne bi bilo moguće razumeti ni poreklo same slovačke manjine u Vojvodini, odnosno u današnjoj Srbiji, ni njene jezičke specifičnosti. Sam rad stoga predstavlja izvesnu sintezu znanja o vojvođanskim Slovacima i njihovoj etničkoj i jezičkoj genezi. Ovde se govori o socijalnom i političkom razvoju manjine i pre Prvog svetskog rata, a u tom kontekstu i o ondašnjoj jezičkoj situaciji ali su tek društvenopolitičkih razvoj posle Prvog svetskog rata, uspostavljanje novog geopolitičkok poretka u Evropi i pojava novih državnih zajednica, uključujući Čehoslovačku i Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, značajno uticali na položaj Slovaka koji žive na teritoriji današnje Vojvodine, što se prirodno odrazilo i na položaj slovačkog jezika, posebno u kontekstu njegove javne i službene upotrebe. Iz tog razloga, Koruniak posvećuje dužnu pažnju pitanjima društvenopolitičkog razvoja, formiranju novih kulturnih i obrazovnih institucija, a posebno mapira područja primene standardnog slovačkog jezika u crkvi i školi kao dvama stubovima na koja su se ovdašnji Slovaci tradicionalno oslanjali u svojim borbi za očuvanje sopstvenog nacionalnog, kulturnog, a time i jezičkog identiteta. Činjenica da su se vojvođanski Slovaci našli u novoj državnoj zajednici uticala je i na upotrebu slovačkog jezika u službenoj, odn. administrativne funkciji, ali je istovremeno podstakla ovu zajednicu da intenzivnije sagledava svoju samosvojnost, uključujući i onu jezičku.

Autor se detaljno bavi i specifičnostima koje su uticale na jezik vojvođanskih Slovaka, poput dugotrajne odvojenosti od matične nacije i razvoja u inoetničkom okruženju, što je prirodno dovelo do delimičnog očuvanja nekih, sa današnjeg stanovišta arhaičnih, dijalekatskih specifičnosti i dugotrajne izloženosti međujezičkim kontaktima, pre svega se to odnosi na kontakt slovačkog jezika sa mađarskim, srpskim / srpskohrvatskim, a u manjoj meri i rusinskim, češkim i nemačkim jezikom.

Koruniak nije zaboravio ni napore i značajne rezultate vojvođanskih slovakista, obraćajući posebnu pažnju na lingvistički rad Danijela Dudoka koji se kao jedan od retkih stručnjaka bavio i pitanjem razvoja i istorije standardnog slovačkog jezika u Vojvodini.

“Istorija standardnog slovačkog jezika u okruženju vojvođanskih Slovaka u međuratnom periodu” svojom kompleksnošću i širokim pogledom predstavlja dragocenu naučnu sintezu saznanja o jezičkom identitetu vojvođanskih Slovaka i kao takva će sigurno postati dragoceni izvor informacija za sve one koji će se u budućnosti baviti ovim kulturnim i jezičkim fenomenom.

 

Ladislav Čanji

Release Date: 
2020

Zavod preporučuje

Istorija standardnog slovačkog jezika u okruženju vojvođanskih Slovaka u međuratnom periodu

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka je u 2020. godini objavio šesti tom iz svoje edicije „Doktorske disertacije”. Ovoga puta bila je to disertacija “Istorija standardnog slovačkog jezika u okruženju vojvođanskih Slovaka u međuratnom periodu” Samuela Koruniaka, koju je autor uspešno odbranio na Katedri za slovački jezik Filozofskog fakulteta Univerziteta “Konstantin Filozof” u Njitri. Samuel Koruniak se u svojoj disertaciji fokusirao na složeni fenomen književnog jezika vojvođanskih Slovaka sa posebnim naglaskom na period posle 1918.

Зборник радова 15. конференције музиколога и музичких стручњака

Увод

Bibliografia Jána Labátha

Keď sme začínali intenzívnejšie pracovať na bibliografii Jána Labátha, a bolo to v roku 2014, mali sme pohromade už veľkú časť jeho tvorby, teda materiál, ktorý bolo treba spracovať a dať do podoby bibliografických jednotiek.

Zborník prác 14. konferencie muzikológov a hudobných odborníkov

Uvod...

 

Esteticko-hudobné práce Martina Kmeťa

Dizertačná práca Mgr. art. Miliny Sklabinskej – Esteticko-hudobné práce Martina Kmeťa je zameraná na analýzu, interpretáciu a čiastočne aj hodnotenie esteticko-hudobných a hudobných prác významného slovenského etnomuzikológa, hudobného skladateľa a pedagóga z radov slovenskej národnostnej enklávy v Srbsku, Mr. Martina Kmeťa.

Put između tradicionalnog i modernog (činjenice i veze)

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka je svoju izdavačku produkciju obogatio još jednim značajnim izdanjem – zbornikom radova sa teatrološkog skupa posvećenog 150. godišnjici pozorišta u Petrovcu.

Pavel Pop: Senzitivna likovna misao

Autori: Vladimir Valenćik, Sava Stepanov

Fotografije: Milovan Ulićević, Vladimir Zubac

Graficka obrada: Vladimir Suđicki, Miroslav Šuster

Izdavač: Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka

Broj strana: 224

ISBN: 978-86-87947-44-3

 

BÁSNICI 2018

Spolok slovenských spisovateľov pri svojom 95. výročí založenia vydal reprezentačnú antológiu poézie svojich členov Básnici 2018. Do antológie boli zaradení aj predstavitelia poézie vojvodinských Slovákov.

Dr. Juraj Guča, veľký človek a humanista

Miestny odbor Matice slovenskej v Báčskom Petrovci v roku 2018 vydal knihu pod názvom Dr. Juraj Guča, veľký človek a humanista autorov Milana S. Breberina a Nemanju M. Breberina, a v preklade Kataríny Melegovej-Melichovej. Kniha vyšla v edícii Z našej minulosti ako 1. zväzok za podpory Úradu pre Slovákov žijúcich v zahraničí.

Zbornik radova sa 13. muzikološke konferencije

Iako u slovačkim vojvođanskim kulturnim okvirima dominiraju forme narodne muzike, u raznim vremenskim periodima i u raznim društvenim kontekstima nailazimo i na forme umetničkog stvaralaštva, te umetničku i artificijelnu muziku koja je muzičkom i scenskom izvođenju ansambala i pojedinaca davala novu interpretacijsku i vrednosnu ravan. Upravo iz tog razloga smo 13. Muzikološku konferenciju „Slovačka muzika u Vojvodini“, koja je organizovana 25. novembra 2017. u Novom Sadu, posvetili temi „Slovački kompozitori koji su delovali u Vojvodini“.