Izašao je 8. godišnjak ZKVS "Majak 2016"

Poštovani čitaoci, dragi prijatelji,

pred Vama je novi broj godišnjaka „Majak“ iz kojeg ćete saznati čemu smo posvetili pažnju u 2016. godini, i šta je zapravo činilo sadržaj Programa rada Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u ovoj kalendarskoj godini. O programskoj delatnosti ćete se više informisаti iz stranica koje su pred Vama.

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka (ZKVS) definisan je kao profesionalna ustanova za kulturu. U 2008. godini, koju je Evropska komisija proglasila godinom interkulturalnog dijaloga, ZKVS je osnovao Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine i Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine sa ciljem čuvanja, unapređivanja i razvijanja kulture vojvođanskih Slovaka.

Organizacija UNESKO u 2002. godini definiše kulturu kao „kompleks specifičnih duhovnih, materijalnih, intelektualnih i emocionalnih karakteristika društva ili društvene grupe, koji zajedno sa umetnošću i književnošću obuhvata i zajednički način života, životni stil, vrednosni sistem, tradicije i veru.“ Iz toga proizilazi da su najznačajnije funkcije kulture: integraciona – kultura je značajan faktor života građanskog društva, pomaže pojedincu prilikom integracije u društvo šireg i užeg tipa; vaspitno-obrazovna – doprinosi razvoju intelektualnog, emocionalnog i moralnog nivoa pojedinca; socijalna – obrasci delovanja; enkulturalna – integracija pojedinca u kulturni život društva u vezi je sa vaspitno-obrazovnom funkcijom i unkulturacijom; akulturalna – uključivanje u drugu, stranu kulturu; humanitarna i dr.

Dakle, znamo da definišemo kulturu i ustanovu koja se stara o kulturi jedne od brojnih zajednica na području Vojvodine, ali nešto ipak ne znamo. Zbog čega nam ne polazi za rukom da obezbedimo one najosnovnije uslove za ispunjavanje utvrđenih ciljeva? Pod tim prvenstveno mislim na obezbeđivanje trajnih sopstvenih radnih prostora i potreban broj odgovarajućih kadrova.

Isticanje tradicionalne i savremene kulture vojvođanskih Slovaka, i uopšte prezentovanje manjinskih kulturnih vrednosti, afirmisanje njene posebnosti i specifičnosti u što širim okvirima, bilo je, jeste i biće moguće i ostvarivo u različitim, ali i manje zahvalnim uslovima, ukoliko zanemarimo naglašeni termin profesionalna u uvodnoj definiciji ustanove. U suprotnom slučaju, dakle ako ga uvažimo, najmanje poželjno je disponirati sa potrebnom najelementarnijom infrastrukturom.

Sa željom za skorijim rešenjem aktuelnog, ne baš zavidnog položaja sa kompetentnima, dozvoliću sebi da Vam poželim ugodno čitanje, rečima Vladimira Minača – slovačkog prozaiste, esejiste, filmskog scenariste, publiciste i kulturnog pregaoca, koji je verovao da se „ni ljudska kultura ne slaže sa nestankom, živa je i kao živa protestuje protiv svih primitivaca i glupaka, protiv fizičke ili tržišne proždrljivosti čoveka, protiv umiranja dece i celih naroda, koju izaziva neravnomernost razvoja i socijalna nepravda koja iz nje proističe. Verujem, da će ljudska kultura – in summa rerum discrimine – zaustaviti udar talasa mržnje.“ Verovao je ne principu, već iskustvu.

„Jer čovečanstvo ima svoje dobro plaćeno iskustvo koje je pohranjeno upravo u njegovu kulturu.“

S poštovanjem,

Ana Hrćan-Leskovac

 

 

 

Release Date: 
2017

Zavod preporučuje

Istorija standardnog slovačkog jezika u okruženju vojvođanskih Slovaka u međuratnom periodu

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka je u 2020. godini objavio šesti tom iz svoje edicije „Doktorske disertacije”. Ovoga puta bila je to disertacija “Istorija standardnog slovačkog jezika u okruženju vojvođanskih Slovaka u međuratnom periodu” Samuela Koruniaka, koju je autor uspešno odbranio na Katedri za slovački jezik Filozofskog fakulteta Univerziteta “Konstantin Filozof” u Njitri. Samuel Koruniak se u svojoj disertaciji fokusirao na složeni fenomen književnog jezika vojvođanskih Slovaka sa posebnim naglaskom na period posle 1918.

Зборник радова 15. конференције музиколога и музичких стручњака

Увод

Bibliografia Jána Labátha

Keď sme začínali intenzívnejšie pracovať na bibliografii Jána Labátha, a bolo to v roku 2014, mali sme pohromade už veľkú časť jeho tvorby, teda materiál, ktorý bolo treba spracovať a dať do podoby bibliografických jednotiek.

Zborník prác 14. konferencie muzikológov a hudobných odborníkov

Uvod...

 

Esteticko-hudobné práce Martina Kmeťa

Dizertačná práca Mgr. art. Miliny Sklabinskej – Esteticko-hudobné práce Martina Kmeťa je zameraná na analýzu, interpretáciu a čiastočne aj hodnotenie esteticko-hudobných a hudobných prác významného slovenského etnomuzikológa, hudobného skladateľa a pedagóga z radov slovenskej národnostnej enklávy v Srbsku, Mr. Martina Kmeťa.

Put između tradicionalnog i modernog (činjenice i veze)

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka je svoju izdavačku produkciju obogatio još jednim značajnim izdanjem – zbornikom radova sa teatrološkog skupa posvećenog 150. godišnjici pozorišta u Petrovcu.

Pavel Pop: Senzitivna likovna misao

Autori: Vladimir Valenćik, Sava Stepanov

Fotografije: Milovan Ulićević, Vladimir Zubac

Graficka obrada: Vladimir Suđicki, Miroslav Šuster

Izdavač: Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka

Broj strana: 224

ISBN: 978-86-87947-44-3

 

BÁSNICI 2018

Spolok slovenských spisovateľov pri svojom 95. výročí založenia vydal reprezentačnú antológiu poézie svojich členov Básnici 2018. Do antológie boli zaradení aj predstavitelia poézie vojvodinských Slovákov.

Dr. Juraj Guča, veľký človek a humanista

Miestny odbor Matice slovenskej v Báčskom Petrovci v roku 2018 vydal knihu pod názvom Dr. Juraj Guča, veľký človek a humanista autorov Milana S. Breberina a Nemanju M. Breberina, a v preklade Kataríny Melegovej-Melichovej. Kniha vyšla v edícii Z našej minulosti ako 1. zväzok za podpory Úradu pre Slovákov žijúcich v zahraničí.

Zbornik radova sa 13. muzikološke konferencije

Iako u slovačkim vojvođanskim kulturnim okvirima dominiraju forme narodne muzike, u raznim vremenskim periodima i u raznim društvenim kontekstima nailazimo i na forme umetničkog stvaralaštva, te umetničku i artificijelnu muziku koja je muzičkom i scenskom izvođenju ansambala i pojedinaca davala novu interpretacijsku i vrednosnu ravan. Upravo iz tog razloga smo 13. Muzikološku konferenciju „Slovačka muzika u Vojvodini“, koja je organizovana 25. novembra 2017. u Novom Sadu, posvetili temi „Slovački kompozitori koji su delovali u Vojvodini“.