Za nama je jubilarna 50. edicija Folklornog festivala „Tancuj, tancuj…“ (u nastavku samo: FF TT), najvećeg i najstarijeg festivala ovog tipa kod nas u Vojvodini. Verujem da se još uvek radujemo pozitivnim utiscima i prijatnim emocijama, budući da smo konačno, nakon dve godine, zatrpani igrama, pesmama, narodnom kulturom i narodnom nošnjom, upravo u „kolevci“ ovog festivala – u Gložanu, u jedinstvenom amfiteatru. 

Kao prvo, želeo bih da se lično zahvalim Organizaciono-upravnom odboru FF TT, jer je u sklopu ove, jubilarne edicije festivala, ukazao na značaj tradicionalnog odevanja i omogućio dodelu tri nagrade ansamblima koji su svojom nošnjom privukli najviše pažnje i najviše se istakli.

Kao što sam naglasio na festivalskoj bini prilikom vrednovanja, tradicionalno odevanje ne može se vrednovati, upoređivati i određivati – šta je vrednije, a šta lepše. To je veoma zahtevan zadatak, jer tradicionalna nošnja određene sredine mora se posmatrati iz ugla date lokalne zajednice, usput primenjujući standarde ukusa karakteristične za datu sredinu. Ako bismo posmatrali pojedine vrste narodne nošnje u našim slovačkim sredinama, otkrili bismo da svaka sredina ima specifične elemente koji ovu odeću čine jedinstvenom i dragocenom. I, na kraju, bilo da su to aradacke čepce s pipíšom, staropazovačke červenkavie fodravie rékľe, pivničke zberanke, gložanske, kisačke ili petrovačke kartúnke… – sve to čini riznicu narodne nošnje vojvođanskih Slovaka bogatom i izuzetno značajnom.  Mi, koji smo ovo nasledili, imamo direktnu obavezu – pre svega, da se trudimo da sačuvamo, ali i unapredimo navedeno.

Mnogi folklorni ansambli, grupe ili kolektivi u tome uspevaju. To se posebno oseća tamo gde je tradicionalna odeća još uvek živa, a njeni prvobitni nosioci mogu da usmere članove ovih grupa. Preporučujem im da i dalje koriste ovu opciju, uvek se savetuju i konsultuju sa starijim ljudima. Međutim, nemaju svi ovakvu mogućnost.

Veoma cenim rad pojedinih ansambala i grupa, gde tradicionalna odeća nije više svakodnevni deo njihovog života, a nabavka ili priprema pojedinih delova tradicionalne nošnje predstavlja izazov i napor. Ovim putem želim da apelujem na organizatore (ne samo ovog festivala) da razmotre značaj stručnih predavanja, radionica ili seminara posvećenih problematici tradicionalne kulture – bilo da se radi o muzičkoj, plesnoj, odevnoj… Kako bi prosveta bila sastavni deo naših festivala. Verujem da bismo tada izbegli osnovne i najčešće nepravilnosti na sceni – (u ovom slučaju) stilizovanje frizura kod devojaka, u izboru odgovarajućih dodataka, pravilnom rasporedu odevnih komponenti, kao i boljem razumevanju funkcija svečane ili radne narodne nošnje.

Na ovogodišnjem, 50. Folklornom festivalu „Tancuj, tancuj…“, nagrade za narodnu nošnju zaslužili su:

• Slovačko kulturno-umetničko društvo „Pivnice“ iz Pivnica;
• Folklorni ansambl „Klasje“ Slovačkog kulturno-umetničkog društva „Heroj Janko Čmelik“ iz Stare Pazove;
• Folklorni ansambl „Petrovčan“ Omladinskog udruženja „YMCA Srbija“ iz Bačkog Petrovca.

Osim navedenih, među ostale ansamble koji su imali prikladno odabranu i aranžiranu narodnu nošnju, sigurno spadaju i ansambli iz Gložana, Bačkog Petrovca, Kisača, Kovačice, Vojlovice i Hajdučice. Takođe bih pohvalio i zahvalio se i parovima u nošnji, koji su bili deo tradičnog defilea ulicama Gložana, a koji su svojim prisustvom doprineli svečanoj atmosferi ceremonije otvaranja festivala.

Na kraju, ali ne i najmanje važno, na osnovu brojnih komentara konstatovao bih da tri nagrade, koje će se (možda i u narednim edicijama FF TT) dodeljivati za narodnu nošnju, ni u čijoj podsveti ne bi trebalo da budu doživljene kao potcenjene – kao „samo nagrade za nošnju“ – već u jednakom nivou kao nagrade za pevanje i ples ili narodni orkestar. Ne zaboravimo da, jednako kao narodne pesme ili narodne igre, i narodna nošnja predstavlja važan i nerazdvojni deo tradicionalne kulture, bez kojeg ne bismo mogli da je zamislimo a verujem da, jednako tako, ni njeno predstavljanje na sceni.

U Bratislavi, 5. jula 2022. godine.                                                               

Patrik Rago, etnolog