IN MEMORIAM

22. januar 2013
U zgradi Doma kulture "Mihal Babinka" u Padini, danas je održana komemoracija posvećena jednom od naših najboljih slikara srednje generacije, slikaru naive Martinu Markovu.
Martin Markov

Osim članova porodice, sina Aleksandra, ćerke Natalije i kolega, komemoraciji su prisustvovali i brojni stanovnici Padine. U čast preminulog prisutnima su se obratili direktorka Doma kulture "Mihal Babinka"  u Padini Ana Sladeček, direktorka Galerije naivne umetnosti u Kovačici Marija Raspir, predsednik Udruženja samostalnih umetnika "Žeđ" iz Padine Jan Husarik, član Udruženja "Žeđ" Pavel Povolni Juhas, a u ime članova kovačičke galerije govorio je Drago Terzić.

Naivni slikar i dugoročan član kovačičke galerije Martin Markov preminuo je u ponedeljak 21. januara 2013. godine a sahranjen je 22. januara na groblju u rodnom mestu Padina. Neka mu je večna slava i laka rodna zemlja.

 

Martin Markov (u svom okruženju poznat kao Marci Markov) rođen je 30. juna 1954. godine u Pančevu. Osnovnu školu završio je u Padini a zanat naučio u Adi. Radio je u fabrici za proizvodnju aviona "Utva", u odeljenju u Padini. Svoju prvu sliku naslikao je 1977. godine. Prvi put je izlagao u Padini 1981. godine a pet godina kasnije postao je član kovačičke Galerije naivne umetnosti. Iza sebe ima ukupno 22 samostalne izložbe i preko 300 kolektivnih izložbi kako u zemlji tako i u inostranstvu. 

Likovno delo Martina Markova karakteriše pre svega posvećenosti slici. Njegov krajolik na univerzalan način predstavlja široko banatsko selo sa visokim nebom i dubokim horizontom, na kome su smeštene usamljene bele kućice sa crvenim krovovima i obnaženo drveće. Na njegovim slikama smenjuju se godišnja doba: banatska leta, zime i najčešće jesen, period kada ravnica donosi svoje plodove. Na njegovim slikama u prvom planu nalazimo simbole plodnosti ravnice, kao što su tikve, kukuruz ili suncokret. Plodnost ravnice povezana je sa ljudskim radom. Zato često na slikama Martina Markova vidimo u prvom planu ljude u radu. 

Martin Markov učestvovao je na brojnim Međunarodnim savetovanjima u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je brojnih priznanja, diploma i zahvalnica. "Banatska ravnica, život na selu i dogodovštine iz detinjstva su moja neiscrpna inspiracija", rekao je Martin Markov. Bio je koautor nekoliko monumentalnih slika, koje su izložene u Ambasadi Slovačke republike u Beogradu, u Ministarstvu kulture u Bratislavi i Muzeju trube u Guči.

Zadnji put izlagao je u matičnoj Galeriji naivne umetnosti u Kovačici, u junu prošle godine, kada je bila realizovana retrospektivna izložba njegovih ulja na platnu. 

Olinka Glozik Jonaš, prevod: Nataša Simonović
Vidi još: 
Martin Markov (biografija)

Komentari

Molba

Nebeski svode, čija veličina pleni,
ti što s proleća dovodiš s juga rode,
oblake teške januarske načas razgrni
i uspomenu na nadahnutog samoukog umetnika,
slovačkog lika, posvetli,
u ime respekta,
na radost od strica sestri.

Čućeš aplauz, kao brušeni eho,
potezom slikarske četkice praćen,
one čiji je motiv oslobođen stega,
u celom kulturnom svetu bio shvaćen,
i blistavo, okom prilježnika prihvaćen,
te krasi enterijere originalnim verzijama
koje iz srca u srce govoriti žele.

01.01.2017.

Nezaboravljeni
(posvećeno Markov Martinu)

Kad god je nebo oko sunca
izrazito crvene boje,
znam, šalješ nam nesebičnu ljubav,
vraćaš se spektrom prelepih boja,
kao nekad na tvojim platnima,
među nezaboravljene svoje.

15.01.2016.

Na dvogodišnjicu smrti:21.01.2015.

Kad ispraćam tugu

Skupilo mi se srce od tuge
što više neće nikad biti radosti duge
sa onima koji su prerano s nabujalom bolešću otišli
da nam ostave probleme druge,
a ne svoje boli koje muče onog ko ih iskreno voli.

Presekli su, kao nožem, svaku misao na loše
i teraju nas iz daljina da nam svaka nova bude fina,
da se radost opet useli u srca,
a ne da nam duša i dalje za njima grca
jer je život samo jedan, bio dug il’ kratak, uvek vredan.

Koliko god tuge u srcu ima,
radost treba da bude usmerena ka živima,
a počivših neka se rado sećamo
dok u svoje nove životne pohode krećemo
odgovorni za same sebe i za mlade koji će tek da se rode.

31.12.2014.
Snežana Marko-Musinov

2013-2014
Januarska nedelja sećanja

Poplava osećanja. Kad niko od učesnika ne vara. Retka, ali moguća.

Prisustvovala sam skoro jednoj takvoj. Do duše tužnim povodom. Obeležavanjem godišnjice smrti. Ljudsko i rodbinsko saosećanje sa patnjom koja nužno nastane gubitkom najdražih, najvoljenijih, prirodno je. Kad se datumi poklope u srcu kipti od tuge, od sećanja, još i neverice u izmicanju. Samo, nema druge, stvarnost mora da se prihvati i poštujući prošlost i sve moguće doživljene momente sa otišlim, ide napred.

Na, ne kaže se džabe grobnoj tišini, kraj mesta počivališta ne osećaš u momentima predavanja sopstvenim vraćanjima unazad značaj hladnoći u minusu, pokvašenoj obući, vetru... Znaš zašto si tu. I drago ti je da si došao. Više od toga ne možeš. Postaješ ispunjen. I žao ti bude što neki drugi ne dođoše, a trebalo je.

Svi naši mrtvi, posebno oni koji su i nepoznatom svetu otkrili svoje vrline i njima zaslužili počast i pamćenje, ostaju da žive dokle i sami ovozemaljskim svetom koračamo.

Hvala poštovaocima!

27. I 2014.

Marko(v) Martinu
slikaru

Koraka sporog
i suvog grla
misao moja
je zamrla;
uz stepenik
ka nebu se dižeš
i svakim danom si
njemu sve bliže.
Nema tu reči
samo misao bolna
da vatra u tebi
dan po dan
postaje sporna.
Tako otići
a tol'ko toga
još mogao dati
ko to može
da shvati?
Boje se gase,
kičica pada
ruka umorna
ne može više
njom da vlada.

13.XI 2011.
S.M-Musinov

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
Svečano otvaranje umetničkih i naivnih fotografija autora Mihala Madackog pod nazivom Fotoretrospektiva održalo se u subotu 16. septembra 2017. god.u Galeriji SND u Kisaču.
Uplynulú nedeľu v 14. nedeľu po Svätej Trojici si v Hlbokom pripomenuli 200. výročie narodenia Jozefa Miloslava Hurbana.
Na pôde Univerzitnej knižnice v Bratislave boli v rámci medzinárodnej vedeckej konferencie predstavené i krajanské noviny, časopisy a ročenky.
Mária Terézia (nem. Maria Theresia, 13. máj 1717, Viedeň – 29. november 1780, Viedeň) bola uhorská a česká kráľovná z rodu Habsburgovcov a rakúska arcivojvodkyňa od roku 1740.
Mária Terézia bola považovaná za jednu z najschopnejších panovníkov 18. storočia a aj v súčasnosti sa o nej hovorí ako o jednej z najvýznamnejších panovníkov z Habsburského rodu.
V galérii Strediska pre kultúru v Starej Pazove 13. septembra 2017 otvorili výstavu diel malého formátu slovenských umelcov v Srbsku - Korene 3.
Slovenskí insitní maliari zo Starej Pazovy, Kovačice a Padiny na 27. výtvarnom tábore Cosmic Art – Ljubiša Marić vo Vojke.
Evangelički fakultet teologije Univerziteta Komenskog sa sedištem u Bratislavi kao i pristalice slovačke evangeličke crkve ove godine obeležavaju 500 godina reformacije.
To je taj čudan Harlekin, taj zamišljen, udubljen...
Asocijacija slovačkih udruženja žena je u subotu 9. septembra apsolvirala još jednu uspešnu akciju - edukativni izlet u Sremu koji je isplaniran na godišnjem sastanku u Staroj Pazovi.