Raznovrsni tekstovi u dvobroju 3-4 Novog života

2. jun 2019
Izašao novi dvobroj časopisa za literaturu i kulturu "Novi život".

U dvobroju 3-4 2019 Novog života na unutrašnjoj strani korica pronaći ćete pesmu Gledajući u most Miroslava Maksimovića, koju objavljujemo u okviru rubrike Moderna i postmoderna srpska poezija u izboru Vićazoslava Hronjeca.

Uvodni esej profesora na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Save Damjanova Novo čitanje tradicije je iz njegove najnovije zbirke eseja i u njemu piše o izazovima koje moderno vreme stavlja književnim tradicijama i kanonima. Profesor Damjanov pita: „Današnje vreme traži odgovor na jedno drugo, čini se daleko složenije, kompleksnije pitanje: kako osvežiti i reaktualizovati književnost a da ne izgubi svoje univerzalne vrednosti.“ Naglašava pri tom značaj novih formi, kao što su blog, tviter-proza i sl.

U rubrici Čet objavljujemo razgovor sa proznim piscem Slobodanom Vladušićem pod nazivom Šta ćete učiniti sa svojom simboličkom imovinom povodom nagrade „Janko Veselinović“ za najbolji istorijski roman Veliki juriš. Vladušić nam u tekstu govori kako se vrste igara, koje se igraju u određenim epohama, odražava na senzibilitet i mentalitet: „Dok čovek, gledajući film ili čitajući knjigu, u jednom trenutku sebe pita šta taj narativ znači, čovek koji igra video-igre, sve doživljava manje više doslovno: umesto da sebe kao posmatrač pita, šta ovaj svet znači, on kao igrač, sebe pita kako da preživim u ovom svetu. Zato u svakoj igri postoji nešto surovo, neka ravnodušnost prema drugim ljudima, jer čak i kada igra video-igru u mreži, čovek je igra češće protiv drugih ljudi, nego sa drugim ljudima.“

Titulná strana

U rubrici Pulsiranje književnosti objavljujemo pravi književni dragulj iz izvorne slovačke vojvođanske književnosti, izbor stihova iz poslednjeg rukopisa Jana Labata Bio je to primamljiv zov horizonta iz 2017. godine. Izbor se sastoji od trinaest kratkih pesama, u kojima dominiraju sećanja, nostalgija i refleksivnost. Ovim ciklusom obeležićemo godinu dana od smrti ovog barda slovačkog vojvođanskog pesništva. Povodom 20 godina od bombardovanja Srbije, Katarina Mosnak Bagljaš napisala je Ciklus 1999 koji se sastoji od tri pesme. Mlada perspektivna autorka Aleksandra Svetljik napisala je prozu Robert kojom je učestvovala na našem književnom konkursu. Glavni junaci ove proze su mladi i u njoj se tematizuje traganje za životnim ciljem u beznjađu. Još jedan raritet u ovoj rubrici je tajvanski pesnik Tzemin Ition Tsai i njegovi stihovi koje objavljujemo pod nazivom U snu duga ne spava. Stihove su sa engleskog jezika na slovački preveli Smiljana i Danijel Piksijades.

Rubrika Tekstovi i konteksti je takođe raznovrsna. U njoj imamo prilog književno-naučni, lingvistički i istorijski. Kao prvi objavljujemo deo studije profesorke Jarmile Hodolič, dobitnice Nagrade Ondreja Štefanka za 2019. godinu. Prilozi autora sa Donje zemlje u časopisu Živena (1910 – 1924)i studija profesorke Ane Makišove Kategorija broja u imenicama i kao treći tekst Jana Hrćana Kovačički proces 1907, u kom piše o društvenim i verskim prilikama u južnoj Ugarskoj u 19. veku. Tekst je ilustrovan fotografijama iz tog vremena.

Mada već imamo iza sebe i 63. književno savetovanje, još smo u ovom broju objavili prilog sa prošlogodišnjeg savetovanja Anamarije Boldocki-Grbić Milina Vrtunska, pokretni praznik. U tekstu autorka o Vrtunskoj piše kao o glasnogovornici izgubljenih i „malim pokretnim čitalačkim praznikom! Sa njom se sve pokreće... Drugačije se vrti zemlja...“

Čak tri knjige predstavljamo u rubrici Recenzije. U tekstu Promene specifičnosti enklavne zajednice Milina Sklabinska pisala o publikacija Jana Botika Slovaci vo Vojvodine. Viera Benkova je napisala tekst Put ka spoznaje lepote, sreće i harmonije o pesničkoj zbirci Nebeska vatra Mihala Đugu. Zdenka Valent Belić pisala o publikacija Mihala Babijaka, Jaroslava Bleha, Juraja Hamara Slovački lutkar 1928 u tekstu Dragocena publikacija o tradicionalnom lutkarstvu u Slovačkoj.

Dvobroj 3-4 je ilustrovan reprodukcijama likovnih radova Jozefa Klaćika, likovnog umetnika i pesnika koji ove godine proslavlja 70. jubilej. O njegovoj likovnom stvaralaštvu pisali su: Vladimir Valenćik i Sava Stepanov.

Na kraja broja navodimo Izvešaj Komisije za dodelu Nagrade Novog života za 2018. godinu koju je napisala Marta Pavčokova.

Želimo vam da uživate u čitanju!

Text: Zdenka Valent Belić

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
U sredu 20. marta 2019. godine u Državnoj naučnoj biblioteci u Banskoj Bistrici je održana prezentacija “Slovčkog svetskog kalendara”
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov ako jeden zo spoluorganizátorov vyzýva kreatívnych, inovatívnych a skúsených záujemcov, aby navrhli tohtoročnú koncepciu celomenšinových festivalov.
Od četvrtka do subote tri dečije predstave i opštinska smotra recitatora.
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov spolu s ďalšími organizátormi festivalu vyzývajú folklórne súbory, spevácke skupiny a orchestre, aby sa zúčastnili 49. Folkórneho festivalu Tancuj, tancuj...
U sredu 13 marta 2019. godine je Kancelarija za Slovake u dijaspori u saradnji sa Galerijom „Artem“ organizovala svečano otvaranje slika akademskog grafičara i slikara Pavela Popa iz Novog Sada.
U okviru 12. godišta manifestacije Antićevi dani u četvrtak 14. marta u Kulturnom centru Novog Sada priredili su veče Antić i savremenici posvećen antologiji Rovina spieva = Raspevana ravnica.
Kulturni centar Novog Sada orgnizuje od 13. do 15. marta 2019. godine 12. Antićeve dane posvećene sećanju na istaknutog vojvođanskog i srpskog pesnika Miroslava Antića.
U četvrtak 7. marta je u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Novom Sadu održana zajednička prezentacija izdavačke delatnosti četiri zavoda za kulturu.
Tradicionalni deo Međunarodnog sajma knjiga u Novom Sadu je i izložba „Art expo” u okviru koje su ove godine izlagali i predstavnici savremene likovne umetnosti vojvođanskih Slovaka.
Izdavačka kuća TRIO Publishing i Arhitektonski fkultet STU u Bratislavi su objavili knjigu posvećenu nestoru slovačke arhitekture Mihalu Milanu Harmincu.