Objavljen je prvi dvobroj 71. godišta časopisa Nový život

5. april 2019
Iz štampe je izašao prvi dvobroj 71. godišta našeg časopisa za književnost i kulturu NOVI ŽIVOT.

Uvodne tonove prvog dvobroja 1-2 u 2019. godini odredila je pesma Adama Puslojića Moja civilizacija u okviru antologijskog izbora Vićazoslava Hronjeca iz savremene srpske moderne i postmoderne poezije.

Uvodni esej u ovom broju pod nazivom Priča o identitu potpisuje Vladimir Valihora, esejista i novinar u Radio Novom Sadu. U textu piše o  odnosu pojmova identitet i kultura. Valihora piše: „Kulturu uzimamo kao neku vrstu samopodrazumevajuće vrednosti, nešto poput nedodirljivog svetog grala. Svaki pojedinac ima kulturu, priču o egzistenciji, svaki narod od postanka naroda ima takođe i svoju narodnu kulturu. Prema tome, kultura zapravo i nije ništa posebno – svi je imaju, jednako kao i identitet. Da narod nema kulturu, ili da pojedinac nema identitet, naprosto bismo se raspali na atome, na druge identitete ili na nešto treće.“

Nakon niza klasičnih razgovora, koje smo objavljivali u toku prošle godine, u rubrici Čet ovoga puta imamo trijalog u kojem Zdenka Valent Belić vodi razgovor sa dvojicom interesantnih mladih avangardnih umetnika – jednim slovačkim Agde Bavi Painom iz Košica, pesnikom i proznim piscem i scenaristom, i srpskim pesnikom i kantautorom Milošem Zubcem.

U razgovoru nazvanom Bočne ulice prestonica, mladi umetnici predstavnici alternativnih scena, govorili su pre svega o tituli Evropska prestonica kulture koju dodeljuje Evropska komisija. Prvi put je ovakvu mogućnost jedan slovački grad dobio 2013. godine – grad Košice, koji je zajedno sa Marseljom (Francuska) poneo titulu Evropska prestonica kulture. Novi Sad, koji će 2021. godine biti Evropska prestonica kulture, biće ujedno prvi grad van Evropske unije sa ovom laskavom titulom.

V rubrici Pulsiranje književnosti objavljujemo pobedničke tekstove sa prošlogodišnjeg književnog konkursa. Prvo mesto dobila je proza Orah perspektivne mlade autorke Hane Čižik, u kojoj tematizuje tajanstveno samoubistvo mlade devojke i mirenje roditelja sa tom činjenicom. Dobro građenim sižeom sa elementima psihološke krimi-priče u završnom pasusu dobija rasplet, naoko jednostavan ali šokantno neočekivan. Ovaj rasplet na planu kompozicije je ujedno paradoksalno težak psihološki zaplet na planu semantičkom što estetski funkcionalno deluje kao spuštanje teškog nadgrobnog kamena na otvorene dileme roditelja. Sada već prepoznatljivi stil Hane Čižikove sa čistim narativnim elementima nagoveštva izrazito talentovanu mladu autorku sa dragocenom i bogatom imagincijom.

Drugo mesto na književnom konkursu a samim tim i u rubrici Pulsiranje književnosti pripalo je Aneti Lomenovoj za prozu Habit monahinje. Ova kratka proza nagoveštava značajni autorski potencijal. Nestalnost fizičkog odnosno ovozemaljskog života i prevrednovanje etičkih principa, njihovo nivelisanje sa tradicionalnim vrednostima naših predaka mogli bismo da nagovestimo kao tematsku nit, koju autorka prikazuje kroz priču o padu aviona ili priču o snu, eventualno viziju sopstvene smrti. Učinkovitim preokretom vrednosne hijerarhije; unutrašnje se na kapiji zagrobnog sveta pretvara u spoljašnje, nevidljivo u vidljivo, dok nevažeći dokument (etički i verski prestupi) postaje formalna, ali kobna, prepreka uspostavljanja verske i etičke nirvane.

Na trećem mestu se na konkursu, ali u i rubrici, našla Jana Domonji sa tri pesme pod zajedničkim nazivom Lomljenje (Lomljenje, Bela i Elastičnost). Autorka se u njima bavi pitanjem krhkosti i nestabilnosti života, fizičke ranjivosti otkrivajući nam poetsku suštinu postojanja ispod tanke površine čvrstog materijalnog i vidljivog sveta. Rane, koje nastaju pucanjem, listanjem i krunjenjem tanane zaštite, svedoče o živoj, bolnoj, ali upravo zbog toga vitalnoj suštini postojanja.

U nastavku rubrike objavljujemo pesme autora iz rubrike Čet: Miloša Zupca – ciklus pesama Zaštitne reči i  Agde Bavi Paina ciklus pesama pod nazivom frankenpain.

Povodom desetogodišnjice postojanja Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u rubrici Tekstovi i konteksti objavljujemo tekst Miline Sklabinski pod nazivom Susretanje kultura u programima Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka 2008-2015.

Kao drugi tekst u ovoj rubrici objavili smo studiju profesorke Jarmile Hodolič Čovek so hendikepom u književnosti za decu i mlade vojvođanskh Slovaka.

Sa 62. Književnog savetovanja, na kom je glavna tema bila putopis kao žanar, objavljujemo tekst Zdenke Valent Belić Graničari terre incognite – Slika Srba u putopisnom romanu “Dunav u Americi” Mihala Hvoreckog.

U rubrici Recenzije objavljujemo dva priloga. Michal Babiak pisao je o zbirci pesama Zdenke Valent Belić Eterizacija van konetksta u tekstu Janusovsko lice poezije, koju je objavilo Udruženje slovačkih pisaca kao suizdavač sa novosadskim Grafomarketingom 2017. godine, dok je Aleksandar Milosavljević napisao prikaz prve antologije savremene slovačke drame na srpskom jeziku Nova slovačka drama priređivača Vladislave Fekete u izdanju Sterijinog pozorja. Radi se o prvoj antologiji slovačke drame, koju je prevedena na srpski jezik i u tom smislu je ovo delo značajno u razvijanju srpsko-slovačkih književnih i pozorišnih veza.

Obimnu studiju Geometria u slikarsku vojvođanskih Slovaka napisao je Sava Stepanov i ovo je ne samo propratni tekst uz ilustracije u ovome dvobroju, nego i temeljna u oblasti likovne kritike.

Uživajte u čitanju!

Titulná strana
Tekst: Zdenka Valent Belić, prevod na srpski jezik: Ladislav Čanji

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
U sredu 20. marta 2019. godine u Državnoj naučnoj biblioteci u Banskoj Bistrici je održana prezentacija “Slovčkog svetskog kalendara”
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov ako jeden zo spoluorganizátorov vyzýva kreatívnych, inovatívnych a skúsených záujemcov, aby navrhli tohtoročnú koncepciu celomenšinových festivalov.
Od četvrtka do subote tri dečije predstave i opštinska smotra recitatora.
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov spolu s ďalšími organizátormi festivalu vyzývajú folklórne súbory, spevácke skupiny a orchestre, aby sa zúčastnili 49. Folkórneho festivalu Tancuj, tancuj...
U sredu 13 marta 2019. godine je Kancelarija za Slovake u dijaspori u saradnji sa Galerijom „Artem“ organizovala svečano otvaranje slika akademskog grafičara i slikara Pavela Popa iz Novog Sada.
U okviru 12. godišta manifestacije Antićevi dani u četvrtak 14. marta u Kulturnom centru Novog Sada priredili su veče Antić i savremenici posvećen antologiji Rovina spieva = Raspevana ravnica.
Kulturni centar Novog Sada orgnizuje od 13. do 15. marta 2019. godine 12. Antićeve dane posvećene sećanju na istaknutog vojvođanskog i srpskog pesnika Miroslava Antića.
U četvrtak 7. marta je u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Novom Sadu održana zajednička prezentacija izdavačke delatnosti četiri zavoda za kulturu.
Tradicionalni deo Međunarodnog sajma knjiga u Novom Sadu je i izložba „Art expo” u okviru koje su ove godine izlagali i predstavnici savremene likovne umetnosti vojvođanskih Slovaka.
Izdavačka kuća TRIO Publishing i Arhitektonski fkultet STU u Bratislavi su objavili knjigu posvećenu nestoru slovačke arhitekture Mihalu Milanu Harmincu.