Objavljen je prvi dvobroj 71. godišta časopisa Nový život

5. april 2019
Iz štampe je izašao prvi dvobroj 71. godišta našeg časopisa za književnost i kulturu NOVI ŽIVOT.

Uvodne tonove prvog dvobroja 1-2 u 2019. godini odredila je pesma Adama Puslojića Moja civilizacija u okviru antologijskog izbora Vićazoslava Hronjeca iz savremene srpske moderne i postmoderne poezije.

Uvodni esej u ovom broju pod nazivom Priča o identitu potpisuje Vladimir Valihora, esejista i novinar u Radio Novom Sadu. U textu piše o  odnosu pojmova identitet i kultura. Valihora piše: „Kulturu uzimamo kao neku vrstu samopodrazumevajuće vrednosti, nešto poput nedodirljivog svetog grala. Svaki pojedinac ima kulturu, priču o egzistenciji, svaki narod od postanka naroda ima takođe i svoju narodnu kulturu. Prema tome, kultura zapravo i nije ništa posebno – svi je imaju, jednako kao i identitet. Da narod nema kulturu, ili da pojedinac nema identitet, naprosto bismo se raspali na atome, na druge identitete ili na nešto treće.“

Nakon niza klasičnih razgovora, koje smo objavljivali u toku prošle godine, u rubrici Čet ovoga puta imamo trijalog u kojem Zdenka Valent Belić vodi razgovor sa dvojicom interesantnih mladih avangardnih umetnika – jednim slovačkim Agde Bavi Painom iz Košica, pesnikom i proznim piscem i scenaristom, i srpskim pesnikom i kantautorom Milošem Zubcem.

U razgovoru nazvanom Bočne ulice prestonica, mladi umetnici predstavnici alternativnih scena, govorili su pre svega o tituli Evropska prestonica kulture koju dodeljuje Evropska komisija. Prvi put je ovakvu mogućnost jedan slovački grad dobio 2013. godine – grad Košice, koji je zajedno sa Marseljom (Francuska) poneo titulu Evropska prestonica kulture. Novi Sad, koji će 2021. godine biti Evropska prestonica kulture, biće ujedno prvi grad van Evropske unije sa ovom laskavom titulom.

V rubrici Pulsiranje književnosti objavljujemo pobedničke tekstove sa prošlogodišnjeg književnog konkursa. Prvo mesto dobila je proza Orah perspektivne mlade autorke Hane Čižik, u kojoj tematizuje tajanstveno samoubistvo mlade devojke i mirenje roditelja sa tom činjenicom. Dobro građenim sižeom sa elementima psihološke krimi-priče u završnom pasusu dobija rasplet, naoko jednostavan ali šokantno neočekivan. Ovaj rasplet na planu kompozicije je ujedno paradoksalno težak psihološki zaplet na planu semantičkom što estetski funkcionalno deluje kao spuštanje teškog nadgrobnog kamena na otvorene dileme roditelja. Sada već prepoznatljivi stil Hane Čižikove sa čistim narativnim elementima nagoveštva izrazito talentovanu mladu autorku sa dragocenom i bogatom imagincijom.

Drugo mesto na književnom konkursu a samim tim i u rubrici Pulsiranje književnosti pripalo je Aneti Lomenovoj za prozu Habit monahinje. Ova kratka proza nagoveštava značajni autorski potencijal. Nestalnost fizičkog odnosno ovozemaljskog života i prevrednovanje etičkih principa, njihovo nivelisanje sa tradicionalnim vrednostima naših predaka mogli bismo da nagovestimo kao tematsku nit, koju autorka prikazuje kroz priču o padu aviona ili priču o snu, eventualno viziju sopstvene smrti. Učinkovitim preokretom vrednosne hijerarhije; unutrašnje se na kapiji zagrobnog sveta pretvara u spoljašnje, nevidljivo u vidljivo, dok nevažeći dokument (etički i verski prestupi) postaje formalna, ali kobna, prepreka uspostavljanja verske i etičke nirvane.

Na trećem mestu se na konkursu, ali u i rubrici, našla Jana Domonji sa tri pesme pod zajedničkim nazivom Lomljenje (Lomljenje, Bela i Elastičnost). Autorka se u njima bavi pitanjem krhkosti i nestabilnosti života, fizičke ranjivosti otkrivajući nam poetsku suštinu postojanja ispod tanke površine čvrstog materijalnog i vidljivog sveta. Rane, koje nastaju pucanjem, listanjem i krunjenjem tanane zaštite, svedoče o živoj, bolnoj, ali upravo zbog toga vitalnoj suštini postojanja.

U nastavku rubrike objavljujemo pesme autora iz rubrike Čet: Miloša Zupca – ciklus pesama Zaštitne reči i  Agde Bavi Paina ciklus pesama pod nazivom frankenpain.

Povodom desetogodišnjice postojanja Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u rubrici Tekstovi i konteksti objavljujemo tekst Miline Sklabinski pod nazivom Susretanje kultura u programima Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka 2008-2015.

Kao drugi tekst u ovoj rubrici objavili smo studiju profesorke Jarmile Hodolič Čovek so hendikepom u književnosti za decu i mlade vojvođanskh Slovaka.

Sa 62. Književnog savetovanja, na kom je glavna tema bila putopis kao žanar, objavljujemo tekst Zdenke Valent Belić Graničari terre incognite – Slika Srba u putopisnom romanu “Dunav u Americi” Mihala Hvoreckog.

U rubrici Recenzije objavljujemo dva priloga. Michal Babiak pisao je o zbirci pesama Zdenke Valent Belić Eterizacija van konetksta u tekstu Janusovsko lice poezije, koju je objavilo Udruženje slovačkih pisaca kao suizdavač sa novosadskim Grafomarketingom 2017. godine, dok je Aleksandar Milosavljević napisao prikaz prve antologije savremene slovačke drame na srpskom jeziku Nova slovačka drama priređivača Vladislave Fekete u izdanju Sterijinog pozorja. Radi se o prvoj antologiji slovačke drame, koju je prevedena na srpski jezik i u tom smislu je ovo delo značajno u razvijanju srpsko-slovačkih književnih i pozorišnih veza.

Obimnu studiju Geometria u slikarsku vojvođanskih Slovaka napisao je Sava Stepanov i ovo je ne samo propratni tekst uz ilustracije u ovome dvobroju, nego i temeljna u oblasti likovne kritike.

Uživajte u čitanju!

Titulná strana
Tekst: Zdenka Valent Belić, prevod na srpski jezik: Ladislav Čanji

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
Prestížnu regionálnu cenu získali Dagmar Máriu ANOCA z Rumunska, Mária Katarína Hrkľová zo Slovenskej republiky a Slovenskému kultúrnemu centru Pavla Jozefa Šafárika z Nového Sadu.
Výstava grafík a koláží akademickej grafičky Daniely Markovej v Ústave pre kultúru vojvodinských Slovákov.
Vo štvrtok 12. augusta, v podvečer Slovenských národných slávností, sa v ÚKVS o14.30 h uskutoční vernisáž grafík a koláží akademickej grafičky Daniely Markovej ROVINA.
V Galérii SND v Kysáči v sobotu 7. augusta 2021, slávnostne otvorili 6. Bienále kysáčskych výtvarníkov ochotníkov, na ktorom vystavujú štrnásti autori.
V Ústave pre kultúru vojvodinských Slovákov bola vo štvrtok 29. júla otvorená výstava majstrov insitného umenia Martina Jonáša a Zuzany Chalupovej.
Pavel Surový ocenený prvou cenou v kategórii módna fotografia na medzinárodnej online súťaži International Baltic Ethnic Fashion Festival (IBEFF).
V sobotu 10.júla v Jánošíku bola uvedená do života nová kniha učiteľa a publicistu Martina Listmajera o tradičnom poľnohospodárstve a remeselníctve v tejto banátskej dedine.
Na nádvorí Slovenského domu v Aradáči sa v podvečer 11. júla 2021 uskutočnila prezentácia monografie Slovom a obrazom o dvanástich ročníkoch festivalu zvykov a obyčají V aradáckom šírom poli.
V Ústave pre kultúru vojvodinských Slovákov sa vo štvrtok 24. júna 2021 uskutočnila prezentácia novej knihy prof. Dr. Anny Marićovej Ľudové zvyka, obyčaje a povery Slovákov v Starej Pazove.
V galérii Miry Brtkovej v Starej Pazove v pondelok 21. júna otvorili výstavu diel malého formátu slovenských akademických maliarov – Korene 7.