Objavili smo dvobroj 9-10 / 2018 Novog života

23. novembar 2018
Uvodne tonove časopisa Novi život odsvirale su dve pesme Milana Komnenića (Vika pod nulom i Srbija na istoku) po izboru Vićazoslava Hronjeca iz savremene srpske moderne a postmoderne poezije.

 

Uvodni esej ovog broja Jezik - identitet – književnost potpisuje glavna i odgovorna urednica časopisa. U eseju piše o uzajamnom odnosu ova tri pojma naglašavajući njihovu međusobnu povezanost i uslovljenost. „Jezik – onaj prvi – uz pomoć kog spoznajemo svet koji nas okružuje ujedno postaje gradivni materijal koji definiše naše mentalne mape. Taj jezik – maternji ili očinski, svejedno je, važno je da je to jezik bliskih ljudi – jezik, posredstvom kog su nam se otvorile oči a koji je postao neodvojivi deo našeg bića, imanentan u svim našim kognitivnim, psihičkim, duhovnim, mentalnim, intelektualnim i svim drugim unutrašnjim sferama; kod, matrica, uz pomoć koje kasnije u životu dekodiramo spoljašnje impulse.”

Kao poslednji u serijalu razgovora sa bivšim glavnim i odgovornim urednicima objavljujemo intervju sa Adamom Svetljikom koji je Novi život uređivao u godinama 1998-2014. Tekstom pod nazivom Spoznavanje književnosti sa praznom uredničkom fiokom okončavamo osvrt na naš časopis, čime smo pokušali da približimo čitaocima pozadinu njegovog nastajanja. Kao najveći problem časopisa u periodu svog uređivanja Svetljik ističe kvantitativno-kvalitativno osipanje slovačke vojvođanske književnosti i nedostatak mladih književnih snaga: „Kada je reč o saradnicima, najkompleksnija, već tada alarmantna situacija bila sa mladim autorima, početnicima, kojih je iz godine u godinu sve manje, uprkos mom velikom trudu da im dam dovoljan prostor u Novom životu i da ih na sve moguće načine podstaknem njihovo pisanje.“

U Pulsiranju književnosti kao prve objavljujemo savremene slovačke vojvođanske pesnikinje: Anamariju Boldocki–Grbić (Fines herbes) i Janu Domoni (Stadijumi). U nastavku rubrike objavljujemo odlomak iz najnovijeg romana Etele Farkaš Scenario koji je nedavno nagrađen Anasoft literom i godišnjom nagradom Društva slovačkih pisaca. U ovoj rubrici predstavljamo i poeziju mladog slovačkog pesnika Mihala Balaža (krev-vkus-dron-zvyk-state-spal) i kratku pripovetku srpske pesnikinje Ane Ristović (Kaljeva peć) u prevodu Miša Smišeka.

Nedavno je u izdanju Sterijinog pozorja objavljena prva antologija savremene slovačke drame na srpskom jeziku Nova slovačka drama, koju je priredila Vladislava Fekete. Tekst predgovora, koji je u knjizi objavljen na srpskom jeziku, prvi put u Novom životu objavljujemo na slovačkom originalu. Autorka je u njemu prikazala razvoj slovačke drame u 20. i 21. veku i približila nam ukratko delo savremenih slovačkih dramskih pisaca: Jozefa Gombara, Petera Lomnjickog, Vilijama Klimačeka, Jane Juranjove, Petera Pavlaca, Valerije Šulc, Romana Olekšaka, Petera Šerhaufera i Samuela Hovanjeca.

O naseljavanju Slovaka u Kisaču (1773-1940) pisao je Mihal Gombar a u tekstu je obuhvatio društvene, političke, privredne ali i kulturološke okolnosti u vreme dolaska Slovaka i postepenog naseljavanja u Kisaču.

U poslednje vreme se srpska poezija intenzivno prevodi na slovački jezik. Velikih zasluga u tome ima saradnja udruženja pisaca iz Srbije i Slovačke. Srpski književni kritičar dr Đorđe Despić, univerzitetski profesor na FF UNS, nam u tekstu Poezija danas stručno i kompetentno približava savremeno srpsko pesništvo i ovaj njegov tekst, u kom navodi konkretna imena i osnovne karakteristike dela nejznačajnijih srpskih pesnika, može biti vrlo koristan svima koji su uključeni u proces prevođenja, objavljivanja i promovisanja srpske književnosti u Slovačkoj.

Sa 62. književnog savetovanja donosimo dva teksta dve sestre Dorčove o dvojici braće Dorčovih. Vjera Babjakova-Dorčova je pisala o putopisima Jana Dorče u tekstu Šetnja po Beloj kući sa Janom Dorčom a Vladimira Dorčova-Valtnerova o Ekspresivnim stilskim elementima u putopisima Vladimira Dorče.

U rubrici Recenzije objavljujemo dva priloga. Pavol Markovič je pisao o Antologiji slovačke poezije Vićazoslava Hronjeca u tekstu Antologija kao izraz stava prema poeziji, koju je objavio SIC 2016. godine i Damilimil Hajko je pisao o zbirci pesama Mrljice Katarine Mosnak-Bagljaš u tekstu Penelopska mreža u raznobojnoj noći.

O samostalnoj izložbi Marije Gaško povodom njenog životnog jubileja pisao je Vladimir Valenćik. Dvobroj 9/10 ilustrujemo izborom iz njenih radova.

Prijatno čitanje.

Zdenka Valent Belić

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
Objavljen je dvobroj 5 - 6 / 2019 Novog života!
V dôsledku ťažkého ochorenia, dnes 4. júla 2019 vo veku 70 rokov nás navždy opustil náš popredný výtvarný umelec Pavel Pop.
Podporujúc výtvarné umenie aj súčasných slovenských umelcov, Ústav poskytol priestory na prezentáciu prác mladej umelkyne Emílie Valentíkovej.
V slávnostnej sieni Miestneho spoločenstva v Selenči sa 25. júna 2019 uskutočnilo 1. zasadnutie Organizačno-správnej rady 39. Festivalu slovenskej populárnej hudby Zlatý kľúč.
26. Dečiji folklorni fesival „Zlata brana” je održan od 21. do 23 juna 2019. godine u Kisaču u organizaciji Ustanove za kulturu i obrazovanje Kulturni centar Kisač.
Ústav pre kultúru vyzýva zberateľov, majiteľov starých fotografií a všetkých záujemcov o slovenskú vojvodinskú kultúru, aby sa zúčastnili ďalšieho kola fotokonkurzu.
U prostoru gložanskog amfiteatra je 15. juna 2019. godine održan 49. Folklorni festival “Tancuj, tancuj...”
Počas uplynulého víkendu v Kovačici dozneli Maškove dni, organizované na počesť významného divadelného pracovníka Tomáša Hriešika Maška.
V sobotu 15. júna 2019 sa v Hložanoch uskutončí 49. Folklórny festival Tancuj, tancuj...
U Staroj Pazovi su se od 7. do 9. juna sreli mali veliki glumci na 26. Smotri slovačkog dečijeg pozorišnog stvaralaštva „3 x Ď”