Objavili smo dvobroj 9-10 / 2018 Novog života

23. novembar 2018
Uvodne tonove časopisa Novi život odsvirale su dve pesme Milana Komnenića (Vika pod nulom i Srbija na istoku) po izboru Vićazoslava Hronjeca iz savremene srpske moderne a postmoderne poezije.

 

Uvodni esej ovog broja Jezik - identitet – književnost potpisuje glavna i odgovorna urednica časopisa. U eseju piše o uzajamnom odnosu ova tri pojma naglašavajući njihovu međusobnu povezanost i uslovljenost. „Jezik – onaj prvi – uz pomoć kog spoznajemo svet koji nas okružuje ujedno postaje gradivni materijal koji definiše naše mentalne mape. Taj jezik – maternji ili očinski, svejedno je, važno je da je to jezik bliskih ljudi – jezik, posredstvom kog su nam se otvorile oči a koji je postao neodvojivi deo našeg bića, imanentan u svim našim kognitivnim, psihičkim, duhovnim, mentalnim, intelektualnim i svim drugim unutrašnjim sferama; kod, matrica, uz pomoć koje kasnije u životu dekodiramo spoljašnje impulse.”

Kao poslednji u serijalu razgovora sa bivšim glavnim i odgovornim urednicima objavljujemo intervju sa Adamom Svetljikom koji je Novi život uređivao u godinama 1998-2014. Tekstom pod nazivom Spoznavanje književnosti sa praznom uredničkom fiokom okončavamo osvrt na naš časopis, čime smo pokušali da približimo čitaocima pozadinu njegovog nastajanja. Kao najveći problem časopisa u periodu svog uređivanja Svetljik ističe kvantitativno-kvalitativno osipanje slovačke vojvođanske književnosti i nedostatak mladih književnih snaga: „Kada je reč o saradnicima, najkompleksnija, već tada alarmantna situacija bila sa mladim autorima, početnicima, kojih je iz godine u godinu sve manje, uprkos mom velikom trudu da im dam dovoljan prostor u Novom životu i da ih na sve moguće načine podstaknem njihovo pisanje.“

U Pulsiranju književnosti kao prve objavljujemo savremene slovačke vojvođanske pesnikinje: Anamariju Boldocki–Grbić (Fines herbes) i Janu Domoni (Stadijumi). U nastavku rubrike objavljujemo odlomak iz najnovijeg romana Etele Farkaš Scenario koji je nedavno nagrađen Anasoft literom i godišnjom nagradom Društva slovačkih pisaca. U ovoj rubrici predstavljamo i poeziju mladog slovačkog pesnika Mihala Balaža (krev-vkus-dron-zvyk-state-spal) i kratku pripovetku srpske pesnikinje Ane Ristović (Kaljeva peć) u prevodu Miša Smišeka.

Nedavno je u izdanju Sterijinog pozorja objavljena prva antologija savremene slovačke drame na srpskom jeziku Nova slovačka drama, koju je priredila Vladislava Fekete. Tekst predgovora, koji je u knjizi objavljen na srpskom jeziku, prvi put u Novom životu objavljujemo na slovačkom originalu. Autorka je u njemu prikazala razvoj slovačke drame u 20. i 21. veku i približila nam ukratko delo savremenih slovačkih dramskih pisaca: Jozefa Gombara, Petera Lomnjickog, Vilijama Klimačeka, Jane Juranjove, Petera Pavlaca, Valerije Šulc, Romana Olekšaka, Petera Šerhaufera i Samuela Hovanjeca.

O naseljavanju Slovaka u Kisaču (1773-1940) pisao je Mihal Gombar a u tekstu je obuhvatio društvene, političke, privredne ali i kulturološke okolnosti u vreme dolaska Slovaka i postepenog naseljavanja u Kisaču.

U poslednje vreme se srpska poezija intenzivno prevodi na slovački jezik. Velikih zasluga u tome ima saradnja udruženja pisaca iz Srbije i Slovačke. Srpski književni kritičar dr Đorđe Despić, univerzitetski profesor na FF UNS, nam u tekstu Poezija danas stručno i kompetentno približava savremeno srpsko pesništvo i ovaj njegov tekst, u kom navodi konkretna imena i osnovne karakteristike dela nejznačajnijih srpskih pesnika, može biti vrlo koristan svima koji su uključeni u proces prevođenja, objavljivanja i promovisanja srpske književnosti u Slovačkoj.

Sa 62. književnog savetovanja donosimo dva teksta dve sestre Dorčove o dvojici braće Dorčovih. Vjera Babjakova-Dorčova je pisala o putopisima Jana Dorče u tekstu Šetnja po Beloj kući sa Janom Dorčom a Vladimira Dorčova-Valtnerova o Ekspresivnim stilskim elementima u putopisima Vladimira Dorče.

U rubrici Recenzije objavljujemo dva priloga. Pavol Markovič je pisao o Antologiji slovačke poezije Vićazoslava Hronjeca u tekstu Antologija kao izraz stava prema poeziji, koju je objavio SIC 2016. godine i Damilimil Hajko je pisao o zbirci pesama Mrljice Katarine Mosnak-Bagljaš u tekstu Penelopska mreža u raznobojnoj noći.

O samostalnoj izložbi Marije Gaško povodom njenog životnog jubileja pisao je Vladimir Valenćik. Dvobroj 9/10 ilustrujemo izborom iz njenih radova.

Prijatno čitanje.

Zdenka Valent Belić

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
U sredu 20. marta 2019. godine u Državnoj naučnoj biblioteci u Banskoj Bistrici je održana prezentacija “Slovčkog svetskog kalendara”
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov ako jeden zo spoluorganizátorov vyzýva kreatívnych, inovatívnych a skúsených záujemcov, aby navrhli tohtoročnú koncepciu celomenšinových festivalov.
Od četvrtka do subote tri dečije predstave i opštinska smotra recitatora.
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov spolu s ďalšími organizátormi festivalu vyzývajú folklórne súbory, spevácke skupiny a orchestre, aby sa zúčastnili 49. Folkórneho festivalu Tancuj, tancuj...
U sredu 13 marta 2019. godine je Kancelarija za Slovake u dijaspori u saradnji sa Galerijom „Artem“ organizovala svečano otvaranje slika akademskog grafičara i slikara Pavela Popa iz Novog Sada.
U okviru 12. godišta manifestacije Antićevi dani u četvrtak 14. marta u Kulturnom centru Novog Sada priredili su veče Antić i savremenici posvećen antologiji Rovina spieva = Raspevana ravnica.
Kulturni centar Novog Sada orgnizuje od 13. do 15. marta 2019. godine 12. Antićeve dane posvećene sećanju na istaknutog vojvođanskog i srpskog pesnika Miroslava Antića.
U četvrtak 7. marta je u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Novom Sadu održana zajednička prezentacija izdavačke delatnosti četiri zavoda za kulturu.
Tradicionalni deo Međunarodnog sajma knjiga u Novom Sadu je i izložba „Art expo” u okviru koje su ove godine izlagali i predstavnici savremene likovne umetnosti vojvođanskih Slovaka.
Izdavačka kuća TRIO Publishing i Arhitektonski fkultet STU u Bratislavi su objavili knjigu posvećenu nestoru slovačke arhitekture Mihalu Milanu Harmincu.