Objavili smo dvobroj 9-10 / 2018 Novog života

23. novembar 2018
Uvodne tonove časopisa Novi život odsvirale su dve pesme Milana Komnenića (Vika pod nulom i Srbija na istoku) po izboru Vićazoslava Hronjeca iz savremene srpske moderne a postmoderne poezije.

 

Uvodni esej ovog broja Jezik - identitet – književnost potpisuje glavna i odgovorna urednica časopisa. U eseju piše o uzajamnom odnosu ova tri pojma naglašavajući njihovu međusobnu povezanost i uslovljenost. „Jezik – onaj prvi – uz pomoć kog spoznajemo svet koji nas okružuje ujedno postaje gradivni materijal koji definiše naše mentalne mape. Taj jezik – maternji ili očinski, svejedno je, važno je da je to jezik bliskih ljudi – jezik, posredstvom kog su nam se otvorile oči a koji je postao neodvojivi deo našeg bića, imanentan u svim našim kognitivnim, psihičkim, duhovnim, mentalnim, intelektualnim i svim drugim unutrašnjim sferama; kod, matrica, uz pomoć koje kasnije u životu dekodiramo spoljašnje impulse.”

Kao poslednji u serijalu razgovora sa bivšim glavnim i odgovornim urednicima objavljujemo intervju sa Adamom Svetljikom koji je Novi život uređivao u godinama 1998-2014. Tekstom pod nazivom Spoznavanje književnosti sa praznom uredničkom fiokom okončavamo osvrt na naš časopis, čime smo pokušali da približimo čitaocima pozadinu njegovog nastajanja. Kao najveći problem časopisa u periodu svog uređivanja Svetljik ističe kvantitativno-kvalitativno osipanje slovačke vojvođanske književnosti i nedostatak mladih književnih snaga: „Kada je reč o saradnicima, najkompleksnija, već tada alarmantna situacija bila sa mladim autorima, početnicima, kojih je iz godine u godinu sve manje, uprkos mom velikom trudu da im dam dovoljan prostor u Novom životu i da ih na sve moguće načine podstaknem njihovo pisanje.“

U Pulsiranju književnosti kao prve objavljujemo savremene slovačke vojvođanske pesnikinje: Anamariju Boldocki–Grbić (Fines herbes) i Janu Domoni (Stadijumi). U nastavku rubrike objavljujemo odlomak iz najnovijeg romana Etele Farkaš Scenario koji je nedavno nagrađen Anasoft literom i godišnjom nagradom Društva slovačkih pisaca. U ovoj rubrici predstavljamo i poeziju mladog slovačkog pesnika Mihala Balaža (krev-vkus-dron-zvyk-state-spal) i kratku pripovetku srpske pesnikinje Ane Ristović (Kaljeva peć) u prevodu Miša Smišeka.

Nedavno je u izdanju Sterijinog pozorja objavljena prva antologija savremene slovačke drame na srpskom jeziku Nova slovačka drama, koju je priredila Vladislava Fekete. Tekst predgovora, koji je u knjizi objavljen na srpskom jeziku, prvi put u Novom životu objavljujemo na slovačkom originalu. Autorka je u njemu prikazala razvoj slovačke drame u 20. i 21. veku i približila nam ukratko delo savremenih slovačkih dramskih pisaca: Jozefa Gombara, Petera Lomnjickog, Vilijama Klimačeka, Jane Juranjove, Petera Pavlaca, Valerije Šulc, Romana Olekšaka, Petera Šerhaufera i Samuela Hovanjeca.

O naseljavanju Slovaka u Kisaču (1773-1940) pisao je Mihal Gombar a u tekstu je obuhvatio društvene, političke, privredne ali i kulturološke okolnosti u vreme dolaska Slovaka i postepenog naseljavanja u Kisaču.

U poslednje vreme se srpska poezija intenzivno prevodi na slovački jezik. Velikih zasluga u tome ima saradnja udruženja pisaca iz Srbije i Slovačke. Srpski književni kritičar dr Đorđe Despić, univerzitetski profesor na FF UNS, nam u tekstu Poezija danas stručno i kompetentno približava savremeno srpsko pesništvo i ovaj njegov tekst, u kom navodi konkretna imena i osnovne karakteristike dela nejznačajnijih srpskih pesnika, može biti vrlo koristan svima koji su uključeni u proces prevođenja, objavljivanja i promovisanja srpske književnosti u Slovačkoj.

Sa 62. književnog savetovanja donosimo dva teksta dve sestre Dorčove o dvojici braće Dorčovih. Vjera Babjakova-Dorčova je pisala o putopisima Jana Dorče u tekstu Šetnja po Beloj kući sa Janom Dorčom a Vladimira Dorčova-Valtnerova o Ekspresivnim stilskim elementima u putopisima Vladimira Dorče.

U rubrici Recenzije objavljujemo dva priloga. Pavol Markovič je pisao o Antologiji slovačke poezije Vićazoslava Hronjeca u tekstu Antologija kao izraz stava prema poeziji, koju je objavio SIC 2016. godine i Damilimil Hajko je pisao o zbirci pesama Mrljice Katarine Mosnak-Bagljaš u tekstu Penelopska mreža u raznobojnoj noći.

O samostalnoj izložbi Marije Gaško povodom njenog životnog jubileja pisao je Vladimir Valenćik. Dvobroj 9/10 ilustrujemo izborom iz njenih radova.

Prijatno čitanje.

Zdenka Valent Belić

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov vypisuje 10. ročník fotokonkurzu, ktorého témou sú staré fotografie znázorňujúce hudobný život vojvodinských Slovákov.
Iz štampe je izašao prvi dvobroj u 2020. sa dosta interesantnih tekstova od autora koji do sada nisu objavljivani u našem časopisu i sa kojima se naša čitalačka javnost prvi put susreće.
Dňa 31. marca 2020 vo veku nedožitých 59. rokov zomrela Anna Bagľašová, naša kultúrna dejateľka z Aradáča.
Po dlhej a ťažkej chorobe zomrel náš popredný rozhlasový a televízny hlásateľ a novinár Ján Struhár (10. januára 1934 – 27. marec2020).
V Novom Sade sa od 3. do 9. marca 2020 uskutočnil tradičný Medzinárodný knižný veľtrh.
V galérii Miry Brtkovej v Starej Pazove sa 2. februára uskutočnila vernisáž samostatnej výstavy Aleny Klátikovej.
Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka će i ove godine predstaviti svoja najnovija knjižna izdanja na Međunarodnom sajmu knjiga u Novom Sadu.
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov vypísal výzvu na KOORDINÁTOROV celomenšinových festivalov vojvodinských Slovákov v roku 2020.
Divadelný festival DIDA sa uskutoční od 27. 03 do 5. 04. 2020 v Pivnici.
Iz štampe je izašao dvobroj 11/12 časopisa „Novi život“.