Izašao je dvobroj 5-6 /2018 Novog života - u znaku pluraliteta vrednosti

13. jul 2018
Pesnikom Matijom Bećkovićem i pesmom Ako bi napustila ovo mesto, koju je na slovački jezik prepevao Vićazoslav Hronjec, poželećemo dobrodošlicu čitaocima u dvobroj 5-6 Novog života.

U uvodnom eseju Aksiologija književnosti i šunda u rubrici Užitak teksta zajedno sa njenim autorom Vladimirom Valihorom promišljamo granicu, koja određuje, šta jeste a šta nije visoka književnost i kako se u beletristici funkcionalno koriste elementi šunda. Valihora piše da su: „Postmoderni pisci isprobali dekonstrukcioni književni potencijal i na tekstovima bez ikakvih estetičkih aspiracija i ovu amorfnu smesu podredili su razornim silama groteske.“ Takođe razmišlja o ontološkoj razlici između književnosti i paraknjiževnim žanrovima i njihovom odnosu prema pretpostvljanoj vantekstualnoj stvarnosti. Kriterijumi za vrednovanje žanrovske književnosti u postmodernom kontekstu dobijaju drugačiju funkciju nego u modernističkom.“

U rubrici Chet objavili smo razgovor sa bivšim glavnim i odgovornim urednikom Miroslavom Dudkom pod nazivom Pluralitet vrednosti i aktuelni stvaralački proces. Miroslav Dudok je uređivao Novi život u godinama 1990-1993, kojih se rado seća: „Pošto me nikada nije napuštao životni optimizam (ipak je kreativnim ljudima korisan i unutrašnji egzil, koji sam povremeno praktikovao), ni u teška vremena nisam prestao da verujem da će se nakon kiše pojaviti sunce... Uvek bih se radovao sastancima redakcije. I to i uprkos spoljašnjim problemima, sa kojima se redakcija suočavala. Sastanci redakcije su uvek tekli u prijateljskoj atmosferi. Uostalom, svi članovi redakcije bili su dobri prijatelji i u privatnom životu.“ Razgovor prate fotografije iz tog perioda, koje će nam približiti atmosferu Filozofskoj fakulteta ili književnih savetovanja.

U rubrici Pulsiranje književnosti objavljujemo poeziju Martina Prebuđilu (Sve je svetlost) i Zdenke Valent Belić (ciklus pesama Eterizacija) i dramu Janka Takača (U predveče Svih svetih).

U rubrici Tekstovi i konteksti objavljujemo dva teksta. Povodom 50 godina naučnog rada i visokoškolske pedagoške prakse (1968. godine se zaposlila na Filozofskom fakultu u Novom Sadu) u memoarskom tekstu Slovakistika kao usud profesorka, lingvistkinja Dr Marija Mijavcova rekapitulirala je ovo životno iskustvo i na plastičan, pitak, pa čak i duhovit način približila čitaocima svoj rad. Drugi tekst iz pera Zdenke Valent Belić bavi se edicijom Sto slovenskih romana, tačnije reč je o pet slovačkih romana, prevedenih na srpski jezik: Logor posrnulih žena Antona Balaža, Nenapisani roman Stanislava Rakusa, Ornament Vincenta Šikule, Kraj igre Dušana Mitane i Poslednji konj Pompeja Pavela Vilikovskog. U tekstu smo pokušali da pronađemo zajedničke imenitelje u ovih pet romana, koji se ispoljavaju pre svega na tematskom planu: „Svi odabrani slovački romani imaju sličnu temu – kritika totalitarnog društva i osvajanje osnovnih ljudskih sloboda u neslobodnim uslovima. U svim romanima je ova tema obrađena na drugačiji način i svaki autor je ponudio svoj izlaz iz dehumanizovane atmosfere.“

Sa 62. Književnog savetovanja objavljujemo kratak tekst Martina Prebuđile o Miroslavu Demaku, jednom od dva ovogodišnja jubilanta. Tekst je obljavljen pod naslovom Povodom sedamdesetke Miroslava Demaka.

U rubrici Recenzije su tri teksta. Zuzana Čižikova pisala je o zborniku Interdisciplinarni pristup savremenim procesima u slovačkom jeziku, književnosti i obrazovanju u kontekstu slovačko-srpskih odnosa u Vojvodini, koji je izašao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i u kom su uvršteni radovi profesora sa katedre slovakistike i pedagogike. Jan Botik je pisao o izložbi i katalogu Tri veka Slovaka u Vojvodini a Zlata Matlakova o antologiji Pegava kruška, koju je objavila Matica slovačka u Srbiji a koju su sastavili Viera Benkova i Etela Farkašova.

Za kraj ovog dvobroja o likovnom stvaralaštvu Sanje Stvorcove, akademske slikarske iz Kovačice, pisao je Vladimir Valenćik. Reprodukcijama njenih likovnih radova ilustrovali smo dvobroj 5-6.  

Zdenka Valent-Belić

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
Od četvrtka do subote tri dečije predstave i opštinska smotra recitatora.
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov spolu s ďalšími organizátormi festivalu vyzývajú folklórne súbory, spevácke skupiny a orchestre, aby sa zúčastnili 49. Folkórneho festivalu Tancuj, tancuj...
U sredu 13 marta 2019. godine je Kancelarija za Slovake u dijaspori u saradnji sa Galerijom „Artem“ organizovala svečano otvaranje slika akademskog grafičara i slikara Pavela Popa iz Novog Sada.
U okviru 12. godišta manifestacije Antićevi dani u četvrtak 14. marta u Kulturnom centru Novog Sada priredili su veče Antić i savremenici posvećen antologiji Rovina spieva = Raspevana ravnica.
Kulturni centar Novog Sada orgnizuje od 13. do 15. marta 2019. godine 12. Antićeve dane posvećene sećanju na istaknutog vojvođanskog i srpskog pesnika Miroslava Antića.
U četvrtak 7. marta je u okviru Međunarodnog sajma knjiga u Novom Sadu održana zajednička prezentacija izdavačke delatnosti četiri zavoda za kulturu.
Tradicionalni deo Međunarodnog sajma knjiga u Novom Sadu je i izložba „Art expo” u okviru koje su ove godine izlagali i predstavnici savremene likovne umetnosti vojvođanskih Slovaka.
Izdavačka kuća TRIO Publishing i Arhitektonski fkultet STU u Bratislavi su objavili knjigu posvećenu nestoru slovačke arhitekture Mihalu Milanu Harmincu.
U utorak 26. februara u galeriji novosadske izdavačke kuće “Prometej” u 19. časova je pred brojnim posetiocima predstavljena knjiga Ladislava Čanjija “Ni pepeo ti neće zamesti trag”.
Tradicionalna manifestacija “Zima sa knjigom” je 25. februara okupila predstavnike Društva slovačkih književnika i Udruženja književnika Srbije u staropazovačkoj biblioteci “Dositej Obradović”.