Izašao je dvobroj 5-6 /2018 Novog života - u znaku pluraliteta vrednosti

13. jul 2018
Pesnikom Matijom Bećkovićem i pesmom Ako bi napustila ovo mesto, koju je na slovački jezik prepevao Vićazoslav Hronjec, poželećemo dobrodošlicu čitaocima u dvobroj 5-6 Novog života.

U uvodnom eseju Aksiologija književnosti i šunda u rubrici Užitak teksta zajedno sa njenim autorom Vladimirom Valihorom promišljamo granicu, koja određuje, šta jeste a šta nije visoka književnost i kako se u beletristici funkcionalno koriste elementi šunda. Valihora piše da su: „Postmoderni pisci isprobali dekonstrukcioni književni potencijal i na tekstovima bez ikakvih estetičkih aspiracija i ovu amorfnu smesu podredili su razornim silama groteske.“ Takođe razmišlja o ontološkoj razlici između književnosti i paraknjiževnim žanrovima i njihovom odnosu prema pretpostvljanoj vantekstualnoj stvarnosti. Kriterijumi za vrednovanje žanrovske književnosti u postmodernom kontekstu dobijaju drugačiju funkciju nego u modernističkom.“

U rubrici Chet objavili smo razgovor sa bivšim glavnim i odgovornim urednikom Miroslavom Dudkom pod nazivom Pluralitet vrednosti i aktuelni stvaralački proces. Miroslav Dudok je uređivao Novi život u godinama 1990-1993, kojih se rado seća: „Pošto me nikada nije napuštao životni optimizam (ipak je kreativnim ljudima korisan i unutrašnji egzil, koji sam povremeno praktikovao), ni u teška vremena nisam prestao da verujem da će se nakon kiše pojaviti sunce... Uvek bih se radovao sastancima redakcije. I to i uprkos spoljašnjim problemima, sa kojima se redakcija suočavala. Sastanci redakcije su uvek tekli u prijateljskoj atmosferi. Uostalom, svi članovi redakcije bili su dobri prijatelji i u privatnom životu.“ Razgovor prate fotografije iz tog perioda, koje će nam približiti atmosferu Filozofskoj fakulteta ili književnih savetovanja.

U rubrici Pulsiranje književnosti objavljujemo poeziju Martina Prebuđilu (Sve je svetlost) i Zdenke Valent Belić (ciklus pesama Eterizacija) i dramu Janka Takača (U predveče Svih svetih).

U rubrici Tekstovi i konteksti objavljujemo dva teksta. Povodom 50 godina naučnog rada i visokoškolske pedagoške prakse (1968. godine se zaposlila na Filozofskom fakultu u Novom Sadu) u memoarskom tekstu Slovakistika kao usud profesorka, lingvistkinja Dr Marija Mijavcova rekapitulirala je ovo životno iskustvo i na plastičan, pitak, pa čak i duhovit način približila čitaocima svoj rad. Drugi tekst iz pera Zdenke Valent Belić bavi se edicijom Sto slovenskih romana, tačnije reč je o pet slovačkih romana, prevedenih na srpski jezik: Logor posrnulih žena Antona Balaža, Nenapisani roman Stanislava Rakusa, Ornament Vincenta Šikule, Kraj igre Dušana Mitane i Poslednji konj Pompeja Pavela Vilikovskog. U tekstu smo pokušali da pronađemo zajedničke imenitelje u ovih pet romana, koji se ispoljavaju pre svega na tematskom planu: „Svi odabrani slovački romani imaju sličnu temu – kritika totalitarnog društva i osvajanje osnovnih ljudskih sloboda u neslobodnim uslovima. U svim romanima je ova tema obrađena na drugačiji način i svaki autor je ponudio svoj izlaz iz dehumanizovane atmosfere.“

Sa 62. Književnog savetovanja objavljujemo kratak tekst Martina Prebuđile o Miroslavu Demaku, jednom od dva ovogodišnja jubilanta. Tekst je obljavljen pod naslovom Povodom sedamdesetke Miroslava Demaka.

U rubrici Recenzije su tri teksta. Zuzana Čižikova pisala je o zborniku Interdisciplinarni pristup savremenim procesima u slovačkom jeziku, književnosti i obrazovanju u kontekstu slovačko-srpskih odnosa u Vojvodini, koji je izašao na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i u kom su uvršteni radovi profesora sa katedre slovakistike i pedagogike. Jan Botik je pisao o izložbi i katalogu Tri veka Slovaka u Vojvodini a Zlata Matlakova o antologiji Pegava kruška, koju je objavila Matica slovačka u Srbiji a koju su sastavili Viera Benkova i Etela Farkašova.

Za kraj ovog dvobroja o likovnom stvaralaštvu Sanje Stvorcove, akademske slikarske iz Kovačice, pisao je Vladimir Valenćik. Reprodukcijama njenih likovnih radova ilustrovali smo dvobroj 5-6.  

Zdenka Valent-Belić

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
26. Detský folklórny festival Zlatá brána v Kysáči
U prostoru gložanskog amfiteatra je 15. juna 2019. godine održan 49. Folklorni festival “Tancuj, tancuj...”
Počas uplynulého víkendu v Kovačici dozneli Maškove dni, organizované na počesť významného divadelného pracovníka Tomáša Hriešika Maška.
V sobotu 15. júna 2019 sa v Hložanoch uskutončí 49. Folklórny festival Tancuj, tancuj...
U Staroj Pazovi su se od 7. do 9. juna sreli mali veliki glumci na 26. Smotri slovačkog dečijeg pozorišnog stvaralaštva „3 x Ď”
Vo štvrtok 23. mája v sieni SKC P. J. Šafárika v Novom Sade sa uskutočnila premiéra divadelnej hry Vladimíra Moresa WC story v réžii Rastislava Zorňana.
U petak 31. maja u okviru 64. festivala Sterijino pozorje promovisana je prva antologija slovačke drame na srpskom jeziku Nova slovačka drama, koju je objavilo Sterijino pozorje krajem prošle godine.
Izašao novi dvobroj časopisa za literaturu i kulturu "Novi život".
Ústav pre kultúru vyzýva zberateľov, majiteľov starých fotografií a všetkých záujemcov o slovenskú vojvodinskú kultúru, aby sa zúčastnili ďalšieho kola fotokonkurzu.
V rámci podujatia Dni slovenskej kultúry sa 23. mája uskutočnila vernisáž grafík a obrazov Autobiografike / Autobiografiky akademického maliara a grafika Pavla Čániho v belehradskej Galérii 73.