Uskoro će izaći "Nový život" koji je započeo svoje sedamdeseto godište

20. mart 2018
Dolazi dvobroj 1-2 sedamdesetog godišta časopisa za književnost i kulturu "Nový život".

“Na početku beše Reč”, piše u prvom stihu prvog poglavlja Jevanđelja po Jovanu a takođe i u prvoj rečenici uvodnika O reči i neizerečnom Zdenke Valent Belić, kojom se otvara dvobroj 1-2 sedamdesetog godišta časopisa „Nový život“. U ovom eseju u dvoglasu sa Ladislavom Čanjijem i njegovom pesmom Ćuti (iz zbirke Kamen na dlanu) pokušala je da prevrednuje značaj pisane reči u današnje vreme, da se našali sa jenjavajućom snagom književnosti i da oda počast časopisu „Nový život“. Ako je ovaj esej opori, gorak, ironičan ili pesimističan, to je zbog kontrasta muzikalnosti Ladislavovih stihova i svečanom trenutku. Prostor između dve krajnosti jeste prostor po kom se kreće književnost danas. S jedne strane se nalazi ono što bi mogla da bude i šta bi volela, dok je s druge strane suprotna situacija u kojoj dominira odsustvo svih navedenih atributa.

U celom sedamdesetom godištu u vidu razgovora davaćemo reč bivšim glavnim i odgovornim urednicima. Kao prvom obratili smo sa profesoru Mihalu Harpanju koji je uređivao „Nový život“ u periodu 1974-1981. Podsetio nas je na to vreme, objasnio prilike, prisetio se svojich saradnika, problema sa kojima se trebalo boriti, ciljeva koji su tada postavili pred sebe. Ovaj period Harpanj ocenjuje kao Period uspostavljanja modernije tipologije i poetike. Uz razgovor objavljujemo fotografije iz tih godina.

U rubrici Pulsiranje književnosti objavljujemo pobednički rad sa Književnog konkursa 2017, ciklus pesama Oštre ivice noći Ladislava Čanjija. U deset pesama Čanji tematizuje teskobu lirskog subjekta. To je poezija u znaku naslova, poezija „oštrih ivica noći“, poetika traganja i razmatranja o mogućim oblicima postojanja, uronjena u metafiziku noći, koja je dramatična, puna nesanice i mučnih snova, kada pesnički subjekat ćuti a smrt oko njega peva, šta je završna poenta pesme Pevanje. Pesme ovakvog tipološko-žanrovskog usmerenja su u kontekstu slovačke vojvođanske poezije jedinstveni.

U nastavku objavljujemo priču Miša Smišeka, koja je na književnom konkursu osvojila drugu nagradu. U pripoveci Na osunčanom mestu autor je uspostavio jednu od najvažnijih tema slovačke vojvođanske manjine - temu migracija, napuštanja zavičaja i nemogućnosti integracije u novo društvo. Metaforički u njoj prikazuje iseljenika kao obrušeno stablo sa korenjem, koje štrči u magli i postepeno se raspadaju i pretvaraju u prah. Naracija je u ovoj pripoveci unutrašnja, odlazak je neodvojno vezan za nostalgiju, u kofer se neželjeno ušunjala i bespomoćnost. Smišekova naracija je u prvom licu o životnoj svakodnevnici bez utehe i realizuje se u znaku hronotopa odlaska.

U ovoj rubrici objavljujemo još dvojicu autora: savremenog crnogorskog pesnika Radojicu Boškovića u prevodu Martina Prebuđile i tri pesme Vladimira Ječmena, koje su bile pre dve godine nagrađene trećom nagradom na književnom konkursu, ali do sada su ostale neobjavljene.

U rubrici Tekstovi i konteksti nalazi se studija Destrukcija epskog prostora Vladimira Valihore u kojoj se autor bavi strukturom prostora u prozi Vićazoslava Hronjeca, koji je kod ovog najtipičnijeg postmodernog pisca iz redova slovačke vojvođanske književnosti funkcionalno dekonstruisan. Od tekstova 61. književnog savetovanja objavljujemo tri teksta: Janko Šafarik i srpske nacionalne kulturne a naučne institucije Miroslava Aleksića, Knez Mihailo Obrenović – prijatelj Slovaka Samuela Jovankoviča i Nova slovačka drama u srpskim prevodima Dr. Zorana Đerića.

Kratkim prigodnim nekrologom oprostićemo se od spisateljice za decu Ksenije Mučaji.

U rubriku Recenzije pisali su nam Dr. Zuzana Čižikova o knjizi Dr. Adama Svetljika Promene književne kritike vojvođanskih Slovaka. Ovaj tekst je nazvala Viseći most. Drugi tekst Pesnik i granice napisao je Rastko Lončar i izvorno je pročitan na književnoj večeri Vićazoslava Hronjeca 13. septembra 2017 u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu.

Za kraj prvog ovogodišnjeg dvobroja objavljujemo Izveštaj Komisije za ocenjivanje priloga na književnom konkursu Novog života 2017, koju je potpisao Dr. Mihal Harpanj.

 

„Na začiatku bolo slovo,

ale teraz mlč, nehovor nič.

Všetko vyslovené môže ma dnes zabiť.

Prehltni to slovo. Iba krvou krič.

Nad vodou nás drží vlások ticha,

tenká čierna niť.“

(Ladislav Čáni, Mlč)

 

Zdenka Valent Belić

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
Nakon izložbi portreta u Kisaču, Kovačici i Bačkom Petrovcu, portretna turneja akademskog slikara Mihala Đurovke nastavljena je u Crnoj Gori u primorskom gradu Herceg Novi.
Spoločný celovečerný program DFS Radosť z Trenčína a detských folklónych súborov SKUS hrdinu Janka Čmelíka zo Starej Pazovy odznel v pondelok 25. júna 2018 na radosť početných divákov v Starej Pazove.
25. godišnjica dečijeg folklornog festivala "Zlatna brana" održana je od 22. do 24. juna 2018 u Kisaču.
ÚKVS sa uchádzal o projekt Fondácie menom "Publika u fokusu", a ku koncu roka plánuje zrealizovať zaujímavé hudobno-scénické podujatie, ktoré predstaví tradičnú kultúru Slovákov vo Vojvodine.
ÚKVS v roku 2018 vyrobil ďalší umelecký portrét významnej osobnosti vojvodinských Slovákov. Najnovší portrét Ľudovíta Miloša Mičátka zhotovil akademický maliar a portretista Pavel Pop.
Oto Filip (1954-2018) novinár Hlasu ľudu zomrel 17. júna v Starej Pazove, vo veku 63 rokov. Pohreb bude v stredu 20. júna v Šabci na Donjošovskom cintoríne o 13 h.
Kragujevački Narodni muzej je u petak 8 juna bio domaćin manifestacije “Slovaci u srcu Šumadije“.
U Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka, u četvrtak, 7. juna 2018. godine održana je konferencija za štampu i promocija nove televizijske stanice "Folklorika" u produkciji MC Boxs doo iz Novog Sada.
25. Smotra slovačkog dečijeg pozorišnog stvaralaštva "3xĐ" održana je u Staroj Pazovi u terminu od 1. do 3. juna 2018. godine.
Poželimo dobrodošlicu broju 3-4 / 2018 Novog života.