Uskoro će izaći "Nový život" koji je započeo svoje sedamdeseto godište

20. mart 2018
Dolazi dvobroj 1-2 sedamdesetog godišta časopisa za književnost i kulturu "Nový život".

“Na početku beše Reč”, piše u prvom stihu prvog poglavlja Jevanđelja po Jovanu a takođe i u prvoj rečenici uvodnika O reči i neizerečnom Zdenke Valent Belić, kojom se otvara dvobroj 1-2 sedamdesetog godišta časopisa „Nový život“. U ovom eseju u dvoglasu sa Ladislavom Čanjijem i njegovom pesmom Ćuti (iz zbirke Kamen na dlanu) pokušala je da prevrednuje značaj pisane reči u današnje vreme, da se našali sa jenjavajućom snagom književnosti i da oda počast časopisu „Nový život“. Ako je ovaj esej opori, gorak, ironičan ili pesimističan, to je zbog kontrasta muzikalnosti Ladislavovih stihova i svečanom trenutku. Prostor između dve krajnosti jeste prostor po kom se kreće književnost danas. S jedne strane se nalazi ono što bi mogla da bude i šta bi volela, dok je s druge strane suprotna situacija u kojoj dominira odsustvo svih navedenih atributa.

U celom sedamdesetom godištu u vidu razgovora davaćemo reč bivšim glavnim i odgovornim urednicima. Kao prvom obratili smo sa profesoru Mihalu Harpanju koji je uređivao „Nový život“ u periodu 1974-1981. Podsetio nas je na to vreme, objasnio prilike, prisetio se svojich saradnika, problema sa kojima se trebalo boriti, ciljeva koji su tada postavili pred sebe. Ovaj period Harpanj ocenjuje kao Period uspostavljanja modernije tipologije i poetike. Uz razgovor objavljujemo fotografije iz tih godina.

U rubrici Pulsiranje književnosti objavljujemo pobednički rad sa Književnog konkursa 2017, ciklus pesama Oštre ivice noći Ladislava Čanjija. U deset pesama Čanji tematizuje teskobu lirskog subjekta. To je poezija u znaku naslova, poezija „oštrih ivica noći“, poetika traganja i razmatranja o mogućim oblicima postojanja, uronjena u metafiziku noći, koja je dramatična, puna nesanice i mučnih snova, kada pesnički subjekat ćuti a smrt oko njega peva, šta je završna poenta pesme Pevanje. Pesme ovakvog tipološko-žanrovskog usmerenja su u kontekstu slovačke vojvođanske poezije jedinstveni.

U nastavku objavljujemo priču Miša Smišeka, koja je na književnom konkursu osvojila drugu nagradu. U pripoveci Na osunčanom mestu autor je uspostavio jednu od najvažnijih tema slovačke vojvođanske manjine - temu migracija, napuštanja zavičaja i nemogućnosti integracije u novo društvo. Metaforički u njoj prikazuje iseljenika kao obrušeno stablo sa korenjem, koje štrči u magli i postepeno se raspadaju i pretvaraju u prah. Naracija je u ovoj pripoveci unutrašnja, odlazak je neodvojno vezan za nostalgiju, u kofer se neželjeno ušunjala i bespomoćnost. Smišekova naracija je u prvom licu o životnoj svakodnevnici bez utehe i realizuje se u znaku hronotopa odlaska.

U ovoj rubrici objavljujemo još dvojicu autora: savremenog crnogorskog pesnika Radojicu Boškovića u prevodu Martina Prebuđile i tri pesme Vladimira Ječmena, koje su bile pre dve godine nagrađene trećom nagradom na književnom konkursu, ali do sada su ostale neobjavljene.

U rubrici Tekstovi i konteksti nalazi se studija Destrukcija epskog prostora Vladimira Valihore u kojoj se autor bavi strukturom prostora u prozi Vićazoslava Hronjeca, koji je kod ovog najtipičnijeg postmodernog pisca iz redova slovačke vojvođanske književnosti funkcionalno dekonstruisan. Od tekstova 61. književnog savetovanja objavljujemo tri teksta: Janko Šafarik i srpske nacionalne kulturne a naučne institucije Miroslava Aleksića, Knez Mihailo Obrenović – prijatelj Slovaka Samuela Jovankoviča i Nova slovačka drama u srpskim prevodima Dr. Zorana Đerića.

Kratkim prigodnim nekrologom oprostićemo se od spisateljice za decu Ksenije Mučaji.

U rubriku Recenzije pisali su nam Dr. Zuzana Čižikova o knjizi Dr. Adama Svetljika Promene književne kritike vojvođanskih Slovaka. Ovaj tekst je nazvala Viseći most. Drugi tekst Pesnik i granice napisao je Rastko Lončar i izvorno je pročitan na književnoj večeri Vićazoslava Hronjeca 13. septembra 2017 u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu.

Za kraj prvog ovogodišnjeg dvobroja objavljujemo Izveštaj Komisije za ocenjivanje priloga na književnom konkursu Novog života 2017, koju je potpisao Dr. Mihal Harpanj.

 

„Na začiatku bolo slovo,

ale teraz mlč, nehovor nič.

Všetko vyslovené môže ma dnes zabiť.

Prehltni to slovo. Iba krvou krič.

Nad vodou nás drží vlások ticha,

tenká čierna niť.“

(Ladislav Čáni, Mlč)

 

Zdenka Valent Belić

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
Seminar slovačkih nastavnika iz regiona je putujeg karaktera. Održava se svake godine u drugoj državi iz regiona i tom prilikom se ujedno zaslužnima dodeljuje Plaketa Samuela Tešeđika.
Povodom 10. godišnjice osnivanja manjinskih Zavoda za kulturu u Vojvodini svečano je otvorena zajednička izložba umetničkih radova 28. septembra 2018. god. u Subotici.
U Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka je 27. septembra 2018. god. održana promocija prve zbirke pesama Zdenke Valent Belić Eterizacija van konTEKSTa .
NSSNM, ZKVS, Opština Stara Pazova i SKUD "h. Janko Čmelik" pozivaju slovačke amaterske pozorišne ansamble iz Srbije da se prijave na učešće na 49. smotri "Pozorišne lovorike".
Kamerman i direktor fotografije Jozef Madjar ove godine obeležava 60 godina života, 50 godina amaterske filmske karijere i 40 godina profesionalne filmske karijere.
45. Smotra solo pevača "Padina peva" održana je u subotu 15. septembra 2018. god. u Padini.
V Dome Matice slovenskej v Lučenci, v utorok 11. septembra 2018 otvorili ďalšiu výstavu autora Michala Ďurovku, akademického maliara z Kysáča.
Sa dve pesme Božidara Milidragovića Ugovor o ćutanju i Senka u izboru Vićazoslava Hronjeca poželećemo dobrodošlicu čitaocu dvobroja 7/8 Novog života.
V rámci Festivalu Piano City v Novom Sade, jeden koncert sa konal aj v Ústave pre kultúru vojvodinských Slovákov, v piatok 7. septembra 2018.
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov vyzýva všetkých záujemcov, aby podali návrhy na programovú činnosť Ústavu pre kultúru vojvodinských Slovákov za rok 2019.