Uskoro će izaći "Nový život" koji je započeo svoje sedamdeseto godište

20. mart 2018
Dolazi dvobroj 1-2 sedamdesetog godišta časopisa za književnost i kulturu "Nový život".

“Na početku beše Reč”, piše u prvom stihu prvog poglavlja Jevanđelja po Jovanu a takođe i u prvoj rečenici uvodnika O reči i neizerečnom Zdenke Valent Belić, kojom se otvara dvobroj 1-2 sedamdesetog godišta časopisa „Nový život“. U ovom eseju u dvoglasu sa Ladislavom Čanjijem i njegovom pesmom Ćuti (iz zbirke Kamen na dlanu) pokušala je da prevrednuje značaj pisane reči u današnje vreme, da se našali sa jenjavajućom snagom književnosti i da oda počast časopisu „Nový život“. Ako je ovaj esej opori, gorak, ironičan ili pesimističan, to je zbog kontrasta muzikalnosti Ladislavovih stihova i svečanom trenutku. Prostor između dve krajnosti jeste prostor po kom se kreće književnost danas. S jedne strane se nalazi ono što bi mogla da bude i šta bi volela, dok je s druge strane suprotna situacija u kojoj dominira odsustvo svih navedenih atributa.

U celom sedamdesetom godištu u vidu razgovora davaćemo reč bivšim glavnim i odgovornim urednicima. Kao prvom obratili smo sa profesoru Mihalu Harpanju koji je uređivao „Nový život“ u periodu 1974-1981. Podsetio nas je na to vreme, objasnio prilike, prisetio se svojich saradnika, problema sa kojima se trebalo boriti, ciljeva koji su tada postavili pred sebe. Ovaj period Harpanj ocenjuje kao Period uspostavljanja modernije tipologije i poetike. Uz razgovor objavljujemo fotografije iz tih godina.

U rubrici Pulsiranje književnosti objavljujemo pobednički rad sa Književnog konkursa 2017, ciklus pesama Oštre ivice noći Ladislava Čanjija. U deset pesama Čanji tematizuje teskobu lirskog subjekta. To je poezija u znaku naslova, poezija „oštrih ivica noći“, poetika traganja i razmatranja o mogućim oblicima postojanja, uronjena u metafiziku noći, koja je dramatična, puna nesanice i mučnih snova, kada pesnički subjekat ćuti a smrt oko njega peva, šta je završna poenta pesme Pevanje. Pesme ovakvog tipološko-žanrovskog usmerenja su u kontekstu slovačke vojvođanske poezije jedinstveni.

U nastavku objavljujemo priču Miša Smišeka, koja je na književnom konkursu osvojila drugu nagradu. U pripoveci Na osunčanom mestu autor je uspostavio jednu od najvažnijih tema slovačke vojvođanske manjine - temu migracija, napuštanja zavičaja i nemogućnosti integracije u novo društvo. Metaforički u njoj prikazuje iseljenika kao obrušeno stablo sa korenjem, koje štrči u magli i postepeno se raspadaju i pretvaraju u prah. Naracija je u ovoj pripoveci unutrašnja, odlazak je neodvojno vezan za nostalgiju, u kofer se neželjeno ušunjala i bespomoćnost. Smišekova naracija je u prvom licu o životnoj svakodnevnici bez utehe i realizuje se u znaku hronotopa odlaska.

U ovoj rubrici objavljujemo još dvojicu autora: savremenog crnogorskog pesnika Radojicu Boškovića u prevodu Martina Prebuđile i tri pesme Vladimira Ječmena, koje su bile pre dve godine nagrađene trećom nagradom na književnom konkursu, ali do sada su ostale neobjavljene.

U rubrici Tekstovi i konteksti nalazi se studija Destrukcija epskog prostora Vladimira Valihore u kojoj se autor bavi strukturom prostora u prozi Vićazoslava Hronjeca, koji je kod ovog najtipičnijeg postmodernog pisca iz redova slovačke vojvođanske književnosti funkcionalno dekonstruisan. Od tekstova 61. književnog savetovanja objavljujemo tri teksta: Janko Šafarik i srpske nacionalne kulturne a naučne institucije Miroslava Aleksića, Knez Mihailo Obrenović – prijatelj Slovaka Samuela Jovankoviča i Nova slovačka drama u srpskim prevodima Dr. Zorana Đerića.

Kratkim prigodnim nekrologom oprostićemo se od spisateljice za decu Ksenije Mučaji.

U rubriku Recenzije pisali su nam Dr. Zuzana Čižikova o knjizi Dr. Adama Svetljika Promene književne kritike vojvođanskih Slovaka. Ovaj tekst je nazvala Viseći most. Drugi tekst Pesnik i granice napisao je Rastko Lončar i izvorno je pročitan na književnoj večeri Vićazoslava Hronjeca 13. septembra 2017 u Gradskoj biblioteci u Novom Sadu.

Za kraj prvog ovogodišnjeg dvobroja objavljujemo Izveštaj Komisije za ocenjivanje priloga na književnom konkursu Novog života 2017, koju je potpisao Dr. Mihal Harpanj.

 

„Na začiatku bolo slovo,

ale teraz mlč, nehovor nič.

Všetko vyslovené môže ma dnes zabiť.

Prehltni to slovo. Iba krvou krič.

Nad vodou nás drží vlások ticha,

tenká čierna niť.“

(Ladislav Čáni, Mlč)

 

Zdenka Valent Belić

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
U subotu 23. marta 2019. je u Aradaču izvedena nova insecanacija domaćeg dramatičara i režisera Jana Hrubika – Milja.
U Nadlaku u Rumuniji je od 21. do 24. marta održana Međunarodna konferencija na temu „Slovaci sa Donje zemlje i 1918. godina „
Od 1962. godine 27. marta obeležavamo Svetski dan pozorišta, koji je godinu dana ranije izglasao Međunarodni pozorišni institut (ITI).
Za vreme vikenda je u Sremskoj Mitrovici održano Regionalno takmičenje recitatora a u Staroj Pazovi Opštinska smotra pozorišnog stvaralaštva za odrasle.
Vyšlo ďalšie číslo slovenského študentského časopisu literárnych prác z detskej literatúry ktorý nesie názov Čar(b)ológ.
U sredu 20. marta 2019. godine u Državnoj naučnoj biblioteci u Banskoj Bistrici je održana prezentacija “Slovčkog svetskog kalendara”
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov ako jeden zo spoluorganizátorov vyzýva kreatívnych, inovatívnych a skúsených záujemcov, aby navrhli tohtoročnú koncepciu celomenšinových festivalov.
Od četvrtka do subote tri dečije predstave i opštinska smotra recitatora.
Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov spolu s ďalšími organizátormi festivalu vyzývajú folklórne súbory, spevácke skupiny a orchestre, aby sa zúčastnili 49. Folkórneho festivalu Tancuj, tancuj...
U sredu 13 marta 2019. godine je Kancelarija za Slovake u dijaspori u saradnji sa Galerijom „Artem“ organizovala svečano otvaranje slika akademskog grafičara i slikara Pavela Popa iz Novog Sada.