Svetski dan prevodilaca posvećen slovačkoj književnosti

2. oktobar 2017
U petak 29. septembra povodom Svetskog dana prevodilaca u Biblioteci „Radoje Domanović“ u Velikoj Plani priredili su veče posvećeno savremenoj slovačkoj prozi.

U okviru programa, na kom je mapirana izdavačka produkcija srpskih prevoda slovačke književnosti, govorili su Prof. dr. Mihal Harpanj i Zdenka Valent-Belić. U ovom trenutku prevode slovačke književnosti objavljuje više izdavačkih kuća, među kojima su: Agora, Arhipelag, Prometej, Sezam book, Službeni glasnik, udruženja pisaca i manji izdavači. Slovačka književnost na srpskom jeziku izlazi i u časopisima i na internet portalima. O interesovanju za slovačku književnost svedoči i podatak da je na Korzo portalu - Portalu za urbanu kulturu oktobar proglašen za mesec slovačke književnosti, tako da čitaoci od 6. oktobra mogu svakog petka u okviru rubrike Vikend priča da upoznaju po jednog novog slovačkog pisca.

Naglasak književne večeri bio je na Antologji slovačke kratke proze druge polovine 20. veka, koju je sastavio i preveo Mihal Harpanj. Antologia je objavljena u uspešnoj ediciji Pogled preko svega izdavačke kuće Agora, u kojoj su do sada objavljeni slični izbori američkih, australijskih, argentinskih i srpskih pripovedaka. Prvi put je u okviru edicije pažnja posvećena srednjeevropskoj književnosti. Ova knjiga je posebna i iz tog razloga što će kao jedina u ediciji imati dva dela.  

Oksimoron u nazivu vrlo precizno nagoveštava osnovne intencije, kojima se sastavljač u svom izboru kretao i označava tipologiju i poetiku uvrštene kratke proze. Tematsko–motivske i stilističko-formalne, ali i poetološki, ovaj izbor je ujednačen i celovit. Mada se u njemu oglašava mnoštvo raznobojnih mozaičkih glasova, većina je obojena velikom dozom crnog humora, koji ljudske živote izvrće na naličje i izaziva osmeh – ali uglavnom gorak. To su priče o iskrenoj i životaželjnoj sreći na ovom svetu, koja nam vazda izmiče, o društvenim igrama i igricama između partnera, o ugroženim životnim putevima i ljudima uvek obeleženim sumornim i teskobnim osećanjima, ali koji čvrsto veruju da imaju pravo na parče svoje lične crne sreće. To su pripovetke sa fantastičnim pričama i bogatim metaforičkim i stilskim naoružanjem.

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
Musica Viva
V sobotu 24. októbra sa Báčskom Petrovci konal v poradí druhý Koncert zborovej hudby, na ktorom účinkovali slovenské vojvodinské zbory, ako aj ich hostia.
Foto: Jaroslav Grňa
Syntagma bližšie k človeku odrzrkadľuje tvorbu básnika, osemdesiatnika Pavla Mučajiho. Takýmto leith motívom bolo poznačený večierok v Dome Matice slovenskej v Báčskom Petrovci.
Z otvorenia Sympózia
Prínosom sympózia, ktoré bolo 23.- 24. októbra v Novom Sade a v B. Petrovci sú referáty o médiách, nové odborné impulzy mediálnych a literárnych expertov a náčrt možných riešení problémov v  médiách.
V Selenči prebiehal festival slovenskej hudobnej tvorby Zlatý kľúč. Festivalu predchádzal odborný seminár, ktorého viedli renomovaní hudobníci, zároveň aj členovia odbornej poroty.
Spoločná fotografia všetkých účasníkov
V sobotu 17. októbra 2009 sa v Ústave pre kultúru vojvodinských Slovákov uskutočnila dielňa na tému Základy internet novinárstva.
Konferencia v Prahe
Tretia konferencia Terra Interculturallis, ktorú poriada Slovensko-český klub v Prahe za podpory Višegrádskeho fondu sa uskutočnila 25. septembra 2009 v areáli Ministerstva kultúry Česka v Prahe.
Estonci v Ústave
V rámci projektu Rozširovanie európskych horizontov - spolupráca novinárov z Vojvodiny a Estónska, delegácia novinárov z Estónska navštívila Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov.
Verica Tanackovicova
Digitálna kamera odišla do rúk Verici Tanackovićovej z Báčskeho Petrovca.
Manifestacija Na vašaru na kojoj su Slovaci iz Mađaraske, Rumunije, Srbije i Slovačke predstavili slovačke zanate, tradicionalne specijalitete i folklor održana je u Bačkom Petrovcu.
premiéra
Básnik, prozaik, prekladateľ, eseista, literárny historik a kritik Víťazoslav Hronec sa do dejín slov. literatúry zapísal aj ako bibliograf o čom svedčí aj jeho najnovšie vydanie.