U ZKVS je predstavljena knjiga “Aleksander Dubček – Godina duža od veka”

28. jun 2017
Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka i Slovački izdavački centar (SIC) iz Bačkog Petrovca su organizovali prezentaciju knjige Ljuboša Jurika Aleksandar Dubček Godina duža od veka.

Književno veče je održano u utorak 27. juna 2017. godine u prostoru Zavoda. Književnike iz Slovačke Ljuboša Jurika i Ljuba Olaha kao i sve prisutne je pozdravila direktorka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka Ana Hrćan Leskovac. O autoru Ljubošu Juriku i njegovom bogatom književno-dokumentarnom delu su govorili direktor SIC Vladimir Valenćik i književnik i prevodilac Martin Prebuđila.  

Opsežna knjiga posvećena političaru i vodećoj ličnosti Praškog proleća 1968. godine Aleksandru Dubčeku predstavlja vrhunac Jurikovog stvaralaštva. Roman o Dubčeku prikazuje buran period šezdesetih godina 20. veka u Čehoslovačkoj, društvenu i političku atmosferu, događaje iz Praškog proleća, okupaciju od strane armija Varšavskog paktra a zatim i teške godine normalizacije sve do Nežne revolucije 1989. godine. Kao što sam autor govori knjiga ne želi da iznosi zaključke, konstatacije i hiopoteze, već se isključivo oslanja o činjenice. Ne govori samo o Dubčeku i njegovom životu, već o ceokupnom društvu i događajima koji su doveli do procesa obnove. Knjigu karakteriše takozvani šekspirovski stil i govori o nadi u bolji život.  

Književnik Ljubo Olah je ukratko predstavio svoje stvaralaštvo. Njegova prva zbirka pesama Kada umrem neka...! je objavljena 2007. godine a svoje izlaganje je završio istoimenom pesmom. Ljubo Olah je napisao romane Iskušenje (Pokušenie), Političar (Politik), Poslednje upozorenje ( Posledné varovanie), Razgovor sa umetnicima (Rozhovor s umelcami) itd. Najnoviji roman objavljen 2016. godine je Predsednik (Prezident), koji je nastao na osnovu stvarnih istorijskih događaja i govori o sedamnaestogodišnjem dečaku i o tome kako izrasta u predsednika Slovačke. Osnovni motivi ovog autora su žene i vino.

Deo recenzije autora Martina Prebuđile posvećene stvaralaštvu Ljuboša Jurika nudimo u nastavku teksta:

Ljuboš Juriks je rođen 14. septembra 1947. godine u Novim Zamkima (Nové Zámky). Između 1962. – 1965. godine je pohađao Srednju opšteobrazovnu školu u Bratislavi a nakon mature je radio kao radnik. Između 1967. – 1972. godine je studirao žurnalistiku na Filozofskom fakultetu UK u Bratislavi. U periodu 1972. -1988. godine je bio urednik nedeljnika Nova reč (Nové slovo), u periodu 1988. – 1991. je bio urednik i glavni i odgovorni urednik Književnog nedeljnika (Literárny týždenník), kasnije u periodu između 1991. – 1992. godine je bio urednik dnevnih novina Koridor (Koridor). Od 1992. do 1997. godine je bio portparol predsednika Narodne skupštine SR (Ivana Gašparoviča) i odgovorni urednik mesečnika Parlamentarni kurir (Parlamentný kuriér. Od 1998. godine je glavni urednik mesečnika Evroreport (Euroreport). Devedesetih godina 20. veka je posetio više zemalja i učestvovao na više studijskih boravaka u Evropi i SAD koje je kasnije iskoristio u svom esejističkom i publicističkom radu. Dva puta je dobio nagradu Egon E. Kiš za nonfikšn literaturu, nagradu Kristalno krilo a nosilac je i Glavne nagrade čitateljske ankete Knjiga 2014. godine za publikaciju Dijalozi sa zvezdama književnosti kao i Nacionalne nagrade Vojćeh Zamarovski za trajni doprinos u oblasti nonfikšn literature (2015.). Danas živi u Pezinoku, oženjen je, ima dva sina i jednuj ćerku.

Knjiga Dubček – Godina duža od veka je ne samo opsežan biografski roman o najpoznatijem Slovaku Aleksandru Dubčeku od njegovog rođenja sve do tragične smrti, već prikazuje i društvenu i političku atmosferu u Čehoslosvačkoj u šezdesetim godinama..

Svoj način pisanja obimnog dela o Aleksandru Dubčeku autor Jurik je nazvao imaginativni istoricizam. „To jeste imaginacija, ali se oslanja na realne činjenice, na istoriju. Ja ne izmišljam, ja samo promišljam“ . Njegova najnovija knjiga prikazuje i društvenu i političku atmosferu u Čehoslovačkoj 60. godina, pre svega događaje koje su dovele do procesa obnove, dešavanja za vreme Praškog proleća, okupaciju od strane armija Varšavskog pakta i nemilosrdne godine normalizacije sve do Nežne revolucije 1989. godine.

Pogled na slovačku „politiku sa ljudskim licem“ donosi i sa češke strane i to kroz fiktivni literarni lik – primatora praške bolnice u kojoj je nakon saobraćajne nesreće, čije okolnosti nisu do kraja objašnjene, život Aleksandra Dubčeka prevremeno završio. „Odigrao je ulogu tzv. đavoljeg advokata, iskoristio sam ga kao čoveka koji mu je postavljao neprijatna pitanja, pitao ga o smislu njegovog života. Istovremeno sam se trudio da u to unesem i češki element. Da bi sve bilo još zanimljivije i zamršenije od lekara sam napravio praškog Jevreja, potomka Kafke, prikazao sam svoj „pokušaj psihološke sonde u Dubčekovu dušu, u njegovo razmišljanje i motive za njegove odluke.“

Opsežnu knjigu zaključuje nekoliko primedbi umesto epiloga u kojima se Jurik vraća temi Dubčekove saobraćajne nesreće kao istraživački novinar. „Nisam dospeo do jasnog zaključka mada su mnoge indicije nagoveštavale da nesreća i nije bila baš nesreća,“ priznao je i potvrdio da mu je u pisanju biografskog romana pomagao najmlađi sin Aleksandra Dubčeka Milan, koji je sve vreme čitao rukopis i vrlo aktivno je u njemu vršio intervencije. „Upozoravao me je na greške koje nikako nisam mogao da znam, pošto se radilo o njihovom privatnom životu o čemu nije postojalo nikakvo svedočanstvo. Tekst je dopunio sa vrlo interesantnim i smešnim događajima sve do teškog perioda kada su Aleksandra Dubčeka uhapsili i kada je sa porodicom morao da pobegne iz Praga, da se skriva, dok ga je progonila državna bezbednost.

Jurik posmatra Dubčeka vrlo trezveno, prikazao ga je kao ljudsko biće koje ima svoje pluseve i minuse. Primećuje mane i greške političara koji je dospeo u struju u kojoj više nije mogao da upravlja brodom“. „Bio je to jedan od mojih glavnih zadataka, da skinem sa njega oreol mita – ne želim da mu sagradim kameni spomenik već da napravim od njega čoveka. Imao je depresije, imao je trenutke slabosti, sumnjao je sam u sebe u ono što je radio. Za vreme Moskovskih protokola je praktično neprekidno imao groznicu, bio u bunilu i u pregovorima skoro da nije ni učestvovao,“ napomenuo je uz primedbu da je Aleksander Dubček imao teške depresije i u vreme tzv. Normalizacije. „Imao je dosta labilan karakter, uopšte nije bio heroj već čovek od krvi i mesa koji je u životu mnogo propatio.

Beletrističku biografiju Aleksandar Dubček - Godina duža od veka je objavila Matica slovačka. Prema rečima autora uskoro bi trebalo da dobije i filmskuj verziju. „Već je gotov scenario, napisao ga je zanimljiv dramski pisac Viliam Klimaček sa kojim se nisam uvek slagao ali sam sada shvatio da je zaista dobar. Snimanje filma bi trebalo da počne ove godine,“ zaključio je Jurik.

Nadajmo se da će iduće godine, kada se bude obeležavala 50. godišnjica Praškog proleća, biti objavljen i srpski prevod ovog romana.

Tekst: Aneta Lomen, preveo: Ladislav Čanji

Komentari

Post new comment

Sadrzaj ovog polja je privatan i nece biti javno objavljen.
CAPTCHA
This question is for testing whether you are a human visitor and to prevent automated spam submissions.
U Zavodu za kulturu vojvođanskih Slovaka održano pre stručno predavanje na temu Menadžment radnog vremena.
Svetový deň kultúrneho dedičstva, alebo tiež Medzinárodný deň pamiatok a sídiel vznikol na podnet Medzinárodnej rady pre pamiatky a sídla (ICOMOS). V roku 1983 ho oficiálne vyhlásilo UNESCO.
13. i 14. aprila 2018. god. u velikoj sali Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine održana je konferencija Pokrajinskog ombudsmana Jezik - kultura - identitet.
V Galérii SND v Kysáči vo štvrtok 12. apríla 2018 slávnostne otvorili druhú samostatnú výstavu kysáčskej maliarky Márie Pálikovej.
Ochotnícky cyklus súťaží v Starej Pazove odštartoval už koncom marca.
Festival Divadelných inscenácií dolnozemských autorov DIDA 2018 vyvrcholil v nedeľu 1. apríla 2018, kedy sa konalo slávnostné vyhodnotenie a udelenie cien.
Dňa 2. apríla 2018 vo veku 91 rokov nás navždy opustil básnik, prozaik a prekladateľ Ján Labáth (1926 - 2018). Pohreb bude dnes 3. apríla 2018 o 14.00 h na petrovskom cintoríne.
Sajmon Mekbarni, Ujedinjeno Kraljevstvo Glumac, pisac, reditelj i sаosnivač pozorišta „Théâtre de Complicité“
ÚKVS vyzýva záujemcov, aby navrhli tohtoročnú koncepciu celomenšinových festivalov vojvodinských Slovákov, ako aj dizajnérov, aby vypracovali výtvarné riešenie festivalov.
V piatok 23. marca 2018 sa uskutočnilo slávnostné otvorenie festivalu DIDA.