Jan Labat

književnik, prevodilac
Jan Labat
( 13. oktobar 1926 )

Rođen je 13. oktobra 1926. god. u Bačkom Petrovcu, gde je završio gimnaziju. Studije elektrotehnike je završio na Univerzitetu u Beogradu i Ljubljani. Bio je aktivan kao pesnik, književnik, prevodilac. Nakon studija zaposlio se kao inženjer elektrotehnike u Banja Luci, Novom Sadu i Beočinu. U godinama 1965 – 1966 bio je urednik književnog časopisa „Novi život“. Od 1990. god. je u penziji, živi u Novom Sadu.

Njegove početke pesničkog stvaralaštva obeležio je impresionistički panteizam: Slnečné hodiny (1958), Keď rieky rozvodnia sa (1961), Vzbura oblakov (1963). Pesničke zbirke koje je objavio u drugom stvaralačkom periodu su: Jesenná krajina (1970), Svätec s vypichnutými očami (1971), Váhy (1976), Pokračovanie (1984), Studňa (1988), Letokruhy a 2015. godine je izašla knjiga njegovih izabranih radova Zásvity v čase. Mihal Harpanj je njegov metod pesničkih početaka nazvao impresionistički pansenzualizam, zatim je Labat nastavio u smeru vitalizma, odnosno zanosom života, a njegova pesnička forma se postepeno širi i usmerava prema većoj konfliktnosti i egzistencionalizmu, što sačinjava njegovo drugo stvaralačko razdoblje. Za treći period su karakteristične deziluzija, nostalgija, uspomene. Od ruralne poezije, koja se nalazi na početku njegovog pesničkog stvaralaštva, kreće ka urbanoj poeziji.

Izdao je zbirke pripovedaka: Jazdec z Turkménska (1963), Zatvorený kruh (1972), roman Diaľky (1982), dve knjige miscelaneja Zaviate šľapaje (1996) i Odkiaľ a kam? (2005). On je predstavnik - preteča modernističkih tendencija u vojvođanskoj prozi, toka svesti, odlikuje se tipičnim elementima egzistencijalizma. Prisutna je konfrontacija sadašnjeg i prošlog, smenjivanje vremenskih ravni, šifrovani značaj, mozaik, fragmenti i unutrašnje radnje. Godine 2009. je izdao knjigu miscelaneja čiji je naziv „Ko je Gete“ (Kto je to Goethe).

Poeziju je prevodio sa srpskog, francuskog, ruskog i engleskog. Sastavio je i zajedno sa Miroslavom Antićem na srpskohrvatski jezik preveo antologiju jugoslovenskih Slovaka „Rovina spieva – Raspevana ravnica“ (1962). Izdao je zbirku pesničkih prevoda „Rastanak sa vetrom“ (Rozlúčka s vetrom 1981). Tri puta je dobio nagradu „Novi života“ 1962, 1982. i 1990. god. Oktobarsku nagradu Novog Sada je dobio 1971. god. za zbirke Jesenná krajina i Svätec s vypichnutými očami. 2007. god. je dobio Nagradu za životno dielo Društva književnika Vojvodine.

Marina Petraš i Katarina Mosnak