Put između tradicionalnog i modernog (činjenice i veze)

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka je svoju izdavačku produkciju obogatio još jednim značajnim izdanjem – zbornikom radova sa teatrološkog skupa posvećenog 150. godišnjici pozorišta u Petrovcu.

U toku 2016. godine je slovačko pozorište u Bačkom Perovcu obeležilo 150. godišnjicu svog postojanja. Ovim povodom je organizovano više manifestacija sa namerom da se pruži kompleksna slika značajne prošlosti pozorišta vojvođanskih Slovaka, da se izvrši analiza sadašnjeg stanja i da se otvore složena pitanja budućeg razvoja. U drugoj polovini godine su se smenjivala razna dešavanja kao što su napr. prikazovanje originalnog dokumentarnog filma, dokumentarna izložba, radionice, hepeninzi, inscenirana čitanja, predstavljanje knjiga i pozorišne premijere, sve u funkciji obeležavanja ovog jubileja.

Jedna od značajnijih manifestacija je bio teatrološki skup “Put između tradicionalnog i modernog”, koji je održan 27. avgusta 2016. u Bačkom Petrovcu. Jedan od rezultata ovog nučnog skupa je i objavljivanje istoimenog dvojezičnog slovačko-srpskog zbornika radova, koji je priredila Vladislava Fekete, naš istaknuti dramatrurg, autor, prevodilac, kulturni menadžer i pedagog, koja živi i radi u Slovačkoj. Vladislava Fekete je ujedno bila i stručni garant skupa.

Zbornik sadrži osam radova raspoređenih u dve tematske celine. Deo nazvan “Istorija i razvijanje tradicije” sadrži radove “Uvodna reč: 150 godina slovačkog pozorišta u Petrovcu ili O lepim Kolenjijevima i petrovačkom pozorištu” dr Mihala Babjaka, “Počeci i institucionalizacija pozorišta u Petrovcu (od zabave do pozorišta)” dr Jana Čanjija, “Petrovačko pozorište od kraja drugog svetskog rata do druge polovine 70. godina 20. veka” dr Dušana Bajina i “U službi duha i naroda” Katarine Melegove-Meljihove. Drugi deo zbornika nazvan “Perspektive” sadrži priloge: “Pozorište VHV nakon 2003. Egziti – posustajanja, preporodi i pitanje daljeg postojanja” Anamarije Boldocke-Grbić, “Slovačko vojvođansko pozorište – speofičnosti nastanka, razvitak i pitanje daljeg postojanja” dr Vladislave Fekete, “Vojvođanski umetnici u slovačkom profesionalnom pozorištu” Mr. Julijane Benjove, “Osobenost rediteljskog rukopisa – prilog portretu Ljuboslava Majere” dr Milivoja Mladenovića. Zbornik sadrži citiranu literaturu, a u završnom delu nazvanom “Spiskovi” čialac može da pročita beleške o autorima priloga, engleski rezime i registar imena.

Pozorište i pozorišna umetnost zauzima značajno mesto u istoriji kulture vojvođanskih Slovaka. Bilo je neophodno da prođe više od sto godina od trenutka njihovog dorganizovanog dolaska 1745. godine na prostore današnje Vojvodine, da bi 27. avgusta 1866. organizovali prvu pozorišnu predstavu “Stari kočijaš Petra III” u to vreme polularnog dramskog pisca Avgusta fon Kocebua, o čemu je sačuvano svedočanstvo u obliku kratke vesti u časopisu “Sokol”. Pozorište je u sredini vojvođanskih Slovaka pronašlo plodno tlo i postepeno se od lake zabave i romantičarskog diletantizma transformisalo u važan isnstrument za očuvanje i razvoj nacionalnog i kulturnog identiteta ove zajednice. Zahvaljujući svojim karakteristikama kao što su kolektivnost, interaktivnost, paralelizam čulnih opažanja, odnosno sinteza više različitih umetnosti, pozorište je postepeno osvajalo svoj prostor u skoro svim slovačkim sredinama i postalo takoreći obavezan oblik izražavanja i potvrde postojanja i razvijenosti slovačke kulture vojvođanskih Slovaka. Pozorište je bilo sredstvo za zabavljanje široke narodne mase, ali i efikasan instrument za ispoljavanje i jačanje nacionalne i kulturne svesti, da bi u drugoj polovini dvadesetog veka dostiglo nivo razvijenog amaterskog stvaralaštva, i napokon, zahvaljujući svojoj dugoj tradiciji i delovanju obrazovanih profesionalnih režisera i drugih pozorišnih stvaralaca, počelo da stvara značajne umetničke izraze, relevantne ne smo u kontektsu naše manjinske kulture, već i u kontekstu pozorišne kulture bivše Jugoslavije, a svoj kvalitet je neretko potvrđivalo i na mnogim senama i festivalima u inostranstvu.

Zbornik odražava stopedeset godina tradicije petrovačkog pozorišta kao kompleksan fenomen, preko kojeg je moguće sagledati mnogo kompleksnij kulturna i istorijska dešavanja u okviru slovačke manjine u Vojvodini. Ukazuje na nezamenljiv doprinos pozorišnih stvaralaca celokupnoj borbi vojvođanskih Slovaka za očuvanje vlastitog identiteta, za kulturnu i nacionalnu emancipaciju ali i za uključivanje u šire kulturne i društvene okvire. Sagledavanje razvojnih etapa našeg pozorišta otkriva bogatu skalu značajnih kulturnih dostignuća, ali i otvorenost naše manjinske kulture za dijalog sa dominantnom srpskom kulturom, kao i sa savremenim pozorišnim tendencijama u regionu, u Slovačkoj i na međunarodnoj kulturnoj sceni. Kao što govori urednica ovog zbornika: “Pozorište je postalo indikator razvoja društva, važan element u percepciji slovačke manjine, važan balans između tradicionalnog i modernog. Upravo su pozorište i pozorišni delatnici unosili u našu kulturu inovacije, provocirali i dijagnostikovali doba, njegove osnovne tendencije i moguće linije razvoja.”

Pozorište vojvođanskih Slovaka je prevalilo veliki put na kojem je doseglo svoj izuzetan kvalitativni zenit. Sadašnja dešavanja i tendencije u okviru zajednice vojvođanskih Slovaka otvaraju mnoga pitanja u vezi njene budućnosti a samim tim i budućnosti pozorišta. Zbog toga objavljivanje ovog zbornika ima svoj poseban značaj, pošto ostaje kao trajan dokument jednog kulturnog fenomena zvanog pozorište vojvođanskih Slovaka.

 

Ladislav Čanji

 

 

Release Date: 
2019

Zavod preporučuje

Slovenský svetový kalendár na rok 2018

Ročenka na 324. stranách prináša informácie o Slovákoch žijúcich v 22. krajinách sveta. A nie iba to. Ponúka aj príspevky o krajanských inštitúciách a podujatiach na Slovensku, či originálne a podnetné názory slovenských osobností o prvom ročníku tohto periodika, fotografie slovenských kostolov z rôznych kútov sveta a iné zaujímavosti. Vhodný darček pod stromček pre všetkých zahraničných Slovákov, z ktorého sa na titulnej strane na vás pozerá dievčatko menom Zora Suleiman z Nového Zelandu zvečnené fotografom Martinom Holíkom.

Izašao je 8. godišnjak ZKVS "Majak 2016"

Poštovani čitaoci, dragi prijatelji,

pred Vama je novi broj godišnjaka „Majak“ iz kojeg ćete saznati čemu smo posvetili pažnju u 2016. godini, i šta je zapravo činilo sadržaj Programa rada Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u ovoj kalendarskoj godini. O programskoj delatnosti ćete se više informisаti iz stranica koje su pred Vama.

Zborník prác 12. Konferencie muzikológov a hudobných odborníkov na tému Život a dielo etnomuzikológa Martina Kmeťa

Muzikologická konferencia pod názvom Slovenská hudba vo Vojvodine, v poradí 12., sa konala dňa 26. novembra 2016 v Ústave pre kultúru vojvodinských Slovákov. Prebiehala v znamení témy Život a dielo etnomuzikológa Martina Kmeťa pri príležitosti jeho nedožitých 90. narodenín. S tým cieľom boli vyzvaní domáci a zahraniční odborníci, aby z rôznych aspektov preskúmali činnosť poprednej osobnosti vo svete hudby vojvodinských Slovákov a aby tak prispeli k zosystematizovaniu jeho celoživotného diela.

Slováci vo Vojvodine, premeny svojbytnosti enklávneho spoločenstva

SLOVO O VOJVODINSKÝCH SLOVÁKOCH

Spomenar slovačkih vojvođanskih književnika, umetnika i kulturnih radnika početkom 21. veka

Spomenar slovačkih vojvođanskih književnika, umetnika i kulturnih radnika izdali su 2017. godne MC Box iz Novog Sada i Slovački izdavački centar iz Bačkog Petrovca. Sastavili su ga Vladimir Valenćik i Katarina Mosnak Bagljaš. Radi se o projektu Vesne Vujasinović, direktorke izdavaštva MC Box, čiji je cilj da na jednom mestu predstavi život i delo 100 ličnosti koje su sa svojim radom i stvaralaštvom doprineli i doprinose kulturi, nauci i opšte zajedničkom životu vojvođakskih Slovaka početkom 21.

Иза гора и долина – три века Словака у Војводини

Za horami, za dolami lúčka zelená,

zamiloval som si dievča, čierne oči má...

 

Навршава се већ треће столеће од како на простору данашње Војводине живе припадници словачке националне заједнице. Од времена насељавања у 18. веку, до данас, Словаци су оставили дубок траг у историји и култури Војводине.

Narodni kalendar 2017

Jedna strana na každý deň v roku

Aj tohto roku tradičná ročenka Národný kalendár vyšla tlačou po Lucii. Najstaršie periodikum vojvodinských Slovákov vychádza od roku 1919 a práve si pripísalo 96. ročník. Zalistovali sme si v ňom, dosť textov v ňom hneď aj prečítali, lebo nás oslovili. Nemohli sme si nevšimnúť, že motívom či pohnútkou väčšiny príspevkov sú výročia, ktoré si pripomenieme alebo s jubilantmi – jednotlivcami alebo inštitúciami – oslávime v roku 2017.

Dramaturgija i menadžment muzičkih manifestacija - Zbornik radova iz 11. Muzikološke konferencije

Konferencie venované slovenskej hudbe vo Vojvodine vstúpili v roku 2015 do novej dekády. Podobne ako počas prvých desiatich rokov plánujeme aj v ďalších ročníkoch otvárať nové témy a pozývať odborníkov zo Srbska a zo zahraničia, aby prispievali k lepšiemu poznaniu našej hudobnej tradície a súčasného hudobného umenia. Doterajšie konferencie sa venovali zatiaľ spracovaným témam nedostatočne. Konferencie sú zároveň aj o kontaktoch, o ľuďoch, ktorí priamo či nepriamo môžu ovplyvniť našu hudobnú prax a prispieť tak k jej skvalitňovaniu.

Kalendar Slovaka u inostranstvu

Spoločná minulosť, rozosiata prítomnosť a neurčitá budúcnosť sú dostatočné dôvody – dať vedieť o sebe. Na počiatku bolo Slovo... ono trvá a dúfame, že ešte dlho zotrvá. Slovenský svetový kalendár má za úlohu slovenské slovo udržať a priblížiť, zhromaždiť na jednom mieste. Lepšie poznajúc seba, ľahšie sa zachováme. Ľahšie zachováme naše Slovo ako Slováci. Ľahšie zachováme našu reč a vlastné bytie. Slovenské slovo je prítomné v celom svete, od Austrálie až po Ameriku. Naša nová ročenka má za úlohu uložiť ho, nadnes a nazajtra, pre prítomnosť a pre budúcnosť.

Radio Kisač 1965 – 2015

Antologija radova Radio Kisač 1965 – 2015 izašla je kao rezultat projekta, koji je bio realizovan prilikom proslave 50 godina od osnivanja Radia Kisač, prve lokalne radio stanice u Vojvodini. Sažeti su tu i članci iz konferencije, koja se održala 8. maja 2015.g. u tadašnjem Kulturno-informativnom centru Kisač u okviru kojeg je radio i funkcionisalo.