Izašao je 8. godišnjak ZKVS "Majak 2016"

Poštovani čitaoci, dragi prijatelji,

pred Vama je novi broj godišnjaka „Majak“ iz kojeg ćete saznati čemu smo posvetili pažnju u 2016. godini, i šta je zapravo činilo sadržaj Programa rada Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u ovoj kalendarskoj godini. O programskoj delatnosti ćete se više informisаti iz stranica koje su pred Vama.

Zavod za kulturu vojvođanskih Slovaka (ZKVS) definisan je kao profesionalna ustanova za kulturu. U 2008. godini, koju je Evropska komisija proglasila godinom interkulturalnog dijaloga, ZKVS je osnovao Skupštinu Autonomne pokrajine Vojvodine i Nacionalni savet slovačke nacionalne manjine sa ciljem čuvanja, unapređivanja i razvijanja kulture vojvođanskih Slovaka.

Organizacija UNESKO u 2002. godini definiše kulturu kao „kompleks specifičnih duhovnih, materijalnih, intelektualnih i emocionalnih karakteristika društva ili društvene grupe, koji zajedno sa umetnošću i književnošću obuhvata i zajednički način života, životni stil, vrednosni sistem, tradicije i veru.“ Iz toga proizilazi da su najznačajnije funkcije kulture: integraciona – kultura je značajan faktor života građanskog društva, pomaže pojedincu prilikom integracije u društvo šireg i užeg tipa; vaspitno-obrazovna – doprinosi razvoju intelektualnog, emocionalnog i moralnog nivoa pojedinca; socijalna – obrasci delovanja; enkulturalna – integracija pojedinca u kulturni život društva u vezi je sa vaspitno-obrazovnom funkcijom i unkulturacijom; akulturalna – uključivanje u drugu, stranu kulturu; humanitarna i dr.

Dakle, znamo da definišemo kulturu i ustanovu koja se stara o kulturi jedne od brojnih zajednica na području Vojvodine, ali nešto ipak ne znamo. Zbog čega nam ne polazi za rukom da obezbedimo one najosnovnije uslove za ispunjavanje utvrđenih ciljeva? Pod tim prvenstveno mislim na obezbeđivanje trajnih sopstvenih radnih prostora i potreban broj odgovarajućih kadrova.

Isticanje tradicionalne i savremene kulture vojvođanskih Slovaka, i uopšte prezentovanje manjinskih kulturnih vrednosti, afirmisanje njene posebnosti i specifičnosti u što širim okvirima, bilo je, jeste i biće moguće i ostvarivo u različitim, ali i manje zahvalnim uslovima, ukoliko zanemarimo naglašeni termin profesionalna u uvodnoj definiciji ustanove. U suprotnom slučaju, dakle ako ga uvažimo, najmanje poželjno je disponirati sa potrebnom najelementarnijom infrastrukturom.

Sa željom za skorijim rešenjem aktuelnog, ne baš zavidnog položaja sa kompetentnima, dozvoliću sebi da Vam poželim ugodno čitanje, rečima Vladimira Minača – slovačkog prozaiste, esejiste, filmskog scenariste, publiciste i kulturnog pregaoca, koji je verovao da se „ni ljudska kultura ne slaže sa nestankom, živa je i kao živa protestuje protiv svih primitivaca i glupaka, protiv fizičke ili tržišne proždrljivosti čoveka, protiv umiranja dece i celih naroda, koju izaziva neravnomernost razvoja i socijalna nepravda koja iz nje proističe. Verujem, da će ljudska kultura – in summa rerum discrimine – zaustaviti udar talasa mržnje.“ Verovao je ne principu, već iskustvu.

„Jer čovečanstvo ima svoje dobro plaćeno iskustvo koje je pohranjeno upravo u njegovu kulturu.“

S poštovanjem,

Ana Hrćan-Leskovac

 

 

 

Release Date: 
2017

Zavod preporučuje

Zbornik radova sa 13. muzikološke konferencije

Iako u slovačkim vojvođanskim kulturnim okvirima dominiraju forme narodne muzike, u raznim vremenskim periodima i u raznim društvenim kontekstima nailazimo i na forme umetničkog stvaralaštva, te umetničku i artificijelnu muziku koja je muzičkom i scenskom izvođenju ansambala i pojedinaca davala novu interpretacijsku i vrednosnu ravan. Upravo iz tog razloga smo 13. Muzikološku konferenciju „Slovačka muzika u Vojvodini“, koja je organizovana 25. novembra 2017. u Novom Sadu, posvetili temi „Slovački kompozitori koji su delovali u Vojvodini“.

Do nového roku s najnovším číslom Slovenského svetového kalendára

Ak by vás zaujímalo prečo, v mexickom meste Guadalajara stojí veľký neónový nadpis „Slovensko” a ako sa po deväťdesiatych rokoch našiel stratený rod Holohlavských, ak by ste si chceli prečítať o tom, aké stretnutia organizujú austrálski Slováci, aké slovenské podujatia usporiadajú v Libanone, čo si z ľudového odevu zachovali Slováci v Srbsku, ak chcete spoznať slovenského misionára v Ekvádore, známu umelkyňu vo Francúzsku, či súčasného akademického maliara v Mníchove, ale aj všeobecne sa dozvedieť o významných osobnostiach, jubileách, slovenských školách, organizáciách a iný

Delatnost i uticaj slovačke horske kulture na razvoj i širenje interkulturalnosti u Vojvodini - Juraj Suđi

Doktorska disertacija Juraja Suđija

Meno Juraja Súdiho a jeho účinkovanie na hudobnom javisku nielen v slovenskej Vojvodine, Srbsku, v Slovinsku, na Slovensku a inde za hranicami štátu je pre našinca dávno známe. Sledovali sme jeho nezištnú lásku k hudbe, jeho obetavú prácu a záľubu vo všetkých žánroch hudobného umenia a poznali ho ako entuziastu. Píše skladby pre deti, angažované skladby, lyrické, tanečné a národné skladby. Práve táto vedecká monografia je výsledkom autorovho dlhoročného aktívneho účinkovania na poli hudby medzi vojvodinskými Slovákmi.

Majak 9/2017

Poštovani čitaoci,

u Vašim rukama imate 9. broj godišnjaka Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka – „Majak“. U ovom broju razmatramo događaje koje smo organizovali, podržali, ili na bilo koji način doprineli njihovoj organizaciji i realizaciji u 2017. godini. Pozivamo Vas na sve manifestacije, promovišemo ih i informišemo širu javnost o njihovom toku dešavanja putem medija i našeg portala.

Bibliografija Pavela Mučajija

(Boženka Bažíková: Bibliografia Pavla Mučajiho. Nový Sad : Ústav pre kultúru vojvodinských Slovákov, 2017)

V Ústave pre kultúru vojvodinských Slovákov v novembri roku 2010 zažila nová edícia. Ako 1. zväzok v novozaloženej edícii Bibliografie vyšla tlačou Bibliografia Andreja Ferku autora Víťazoslava Hronca. Táto edícia, ktorá komplexne zachytáva tvorbu našich spisovateľov a umelcov, pretrváva aj dodnes.

Slovenský svetový kalendár na rok 2018

Ročenka na 324. stranách prináša informácie o Slovákoch žijúcich v 22. krajinách sveta. A nie iba to. Ponúka aj príspevky o krajanských inštitúciách a podujatiach na Slovensku, či originálne a podnetné názory slovenských osobností o prvom ročníku tohto periodika, fotografie slovenských kostolov z rôznych kútov sveta a iné zaujímavosti. Vhodný darček pod stromček pre všetkých zahraničných Slovákov, z ktorého sa na titulnej strane na vás pozerá dievčatko menom Zora Suleiman z Nového Zelandu zvečnené fotografom Martinom Holíkom.

Izašao je 8. godišnjak ZKVS "Majak 2016"

Poštovani čitaoci, dragi prijatelji,

pred Vama je novi broj godišnjaka „Majak“ iz kojeg ćete saznati čemu smo posvetili pažnju u 2016. godini, i šta je zapravo činilo sadržaj Programa rada Zavoda za kulturu vojvođanskih Slovaka u ovoj kalendarskoj godini. O programskoj delatnosti ćete se više informisаti iz stranica koje su pred Vama.

Zborník prác 12. Konferencie muzikológov a hudobných odborníkov na tému Život a dielo etnomuzikológa Martina Kmeťa

Muzikologická konferencia pod názvom Slovenská hudba vo Vojvodine, v poradí 12., sa konala dňa 26. novembra 2016 v Ústave pre kultúru vojvodinských Slovákov. Prebiehala v znamení témy Život a dielo etnomuzikológa Martina Kmeťa pri príležitosti jeho nedožitých 90. narodenín. S tým cieľom boli vyzvaní domáci a zahraniční odborníci, aby z rôznych aspektov preskúmali činnosť poprednej osobnosti vo svete hudby vojvodinských Slovákov a aby tak prispeli k zosystematizovaniu jeho celoživotného diela.

Slováci vo Vojvodine, premeny svojbytnosti enklávneho spoločenstva

SLOVO O VOJVODINSKÝCH SLOVÁKOCH

Spomenar slovačkih vojvođanskih književnika, umetnika i kulturnih radnika početkom 21. veka

Spomenar slovačkih vojvođanskih književnika, umetnika i kulturnih radnika izdali su 2017. godne MC Box iz Novog Sada i Slovački izdavački centar iz Bačkog Petrovca. Sastavili su ga Vladimir Valenćik i Katarina Mosnak Bagljaš. Radi se o projektu Vesne Vujasinović, direktorke izdavaštva MC Box, čiji je cilj da na jednom mestu predstavi život i delo 100 ličnosti koje su sa svojim radom i stvaralaštvom doprineli i doprinose kulturi, nauci i opšte zajedničkom životu vojvođakskih Slovaka početkom 21.